Моравички епитафи: Смиљевац

Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Смиљевац су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Смиљевац (Општина Ивањица).


Споменик Драгославу Парезановићу (†1916) (Љетине – Стара општина)

Спомен
ДРАГОСЛАВА ПАРЕЗАНОВИЋА
рођеног 1890. год.
бив. војника (...)- тог оделења
4. кадровоког пука.
Заробљен 18. октомбра 1914. год.
а умро у робству
9. априла 1916. године
у „Болдогосону”.
Овај спомен подижу му
и вечито оплакују
отац Љубо мајка Дмитра
браћа Александар
сестре Драгана, Роса, Радојка и Лека.


Споменик Драгојлу Вујовићу (†1914) (Бели камен)

Спомен
ДРАГОЈЛА ВУЈОВИЋА
из Смиљевца
војник I поз. I чет. 3. прекоброј. пука
који је погинуо на положају Костајнику
3. септ. 1914. год.
борећи се са непријатељем.
Живео 28. год.
Бог да му душу прости.
Спомен сподиже
ожалошћени брат Влајко
супруга Новка
син Радоје
синовци Лека и Светислав.


Споменик Милану Кривокући (†1914) (Бели камен)

Спомен
МИЛАНА КРИВОКУЋА
из Смиљевца
војник (...) борио се за отаџбину
1912-1914. год.
у III кадровачком пуку
Балканском рату
и погибе 5-ог 9-ог 1914. год.
у својој 46. год.
Бог да му душу прости.
Спомен подигао му (...)
браћа Андрија и Рајко
и супруга са синовима
Иванка Миљко и Божидар.


Споменик Радивоју Кривокући (†1914) (Бели камен)

Спомен
РАДОЈЕ КРИВОКУЋА
из Цмиљевца
син Алексе и Стане
војник митраљеског оделења
III-ег прекобројног пука I позив
крабро борећи се за краља и отаџбину
погибе 14. 10. 1914. год.
на Костајнику.
Бог да му душу прости.
Спомен овај подигоше му
ожалошћена мати Стана
и браћа Драгоје и Велиша.
Спомен подигнут
7. VII. 1923. године.


Споменик Саватију Петковићу (†1915) (гробље)

Спомен
САВАТИЈА ПЕТКОВИЋА
из Смиљевца
војника 4-ог возарског ескадрона
Дринске дивизије
поживи 26. год.
а умро 7. фебруара 1915. г.
у Аранђеловачкој војној болници,
где је и сахрањен.
Спомен сподигоше му
брат Богољуб и кћи Ковиљка.
Код овог споменика
сарањени су му
отац Петар
мајка Риста.
Бог да му душу прости.

Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.