Молитва (Јован Дучић)

Молитва  (1943)  Писац: Јован Дучић

Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
Теби су пружене њине чисте руке;
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.

Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова;
И сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.

Благослови, Благи, оне што су пали
Под нож кривоклетца у подножје крста,
Ни велики претци нису друго знали
Тим путем у сенци Твог великог прста.

Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,
Трубу мртвих увек пуну Твога даха,
И на вечној бразди њиних корачаји,
Мач мртвих позлаћен златом твога праха.

Извор

Американски Србобран, 4. јануар 1943.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.