Младо пролеће
| Младо пролеће Писац: Душан Срезојевић |
Младо пролеће
На грани пева славуј, и тихо се развлачи
По лицу сањалачки осмејак, с пуно дражи
Млак ветар који, као из Едена да зрачи,
Освештава ми снове, запаја ме и снажи,
И немам праве реч за полет духовних нада
Када са малог хума, мекану кô кадива,
Погледам младу траву и душу тихо свлада
Блажени умор, што се чезне и што се снива.
Напомене
[уреди]Младо пролеће — Бранково коло, 1910, XVI, 11, 166.
Извори
[уреди]- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 38
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|