Мијат

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Вино пије Мијате хајдуче
0002 у Ромину зелену планину,
0003 служи му га сестрић Маријанко,
0004 но ујаку сестрић говорио:
0005 "Ово што би изједосмо блага,
0006 да ли ђегођ љубавника нејмаш
0007 ми ђе бисмо презимили зиму?"
0008 Но му хајдук бесједи Мијате:
0009 "Ја имадем добра побратима
0010 у пространо мјесто Сарајево,
0011 ту можемо зиму презимити."
0012 Отоле се хајдук подигнуо
0013 докле шехер Сарајеву дође
0014 у свог побре Евенди-кадије,
0015 а кад дође побратиму своме,
0016 побратим га дочекује дивно,
0017 даје доста пива и јестива,
0018 све хајдуке добро намјестио
0019 и доста им положио вина
0020 а отол’ се кадија подиг’о
0021 да он купи масло по кесиму.
0022 Кад хајдуци надробили вина
0023 неда штета њима сјеђет с миром
0024 но одоше лако попијеват.
0025 То зачуше Сарајлије Турци
0026 шушур оде низа Сарајево
0027 а отоле Босни земљи равној
0028 док зачуо Бошњак Алајбего
0029 те је Босну земљу окупио,
0030 те је њима ријеч бесједио:
0031 "А тако ви, босанлије Турци!
0032 Да л’ не’јмаде у мене јунака
0033 ко ће поћи Сарајеву граду,
0034 е сам чуо, кажују ми људи,
0035 у њему је Томићу Мијате
0036 су својијех тридесет ајдуках.
0037 Да л’ не’јмаде у мене јунака
0038 ко ће поћи Сарајеву граду
0039 од Мијата да донесе главу,
0040 ја л’ Мијата да жива доведе?"
0041 А то зачу делибаша Хусо,
0042 а јес’ чуо те је бесједио:
0043 "Алајбего,драги господаре!
0044 Ну дај мене шездесет делијах
0045 да их Босни каловитој бирам,
0046 дје је јунак и пушка дугачка,
0047 ја ћу ходит Сарајеву граду,
0048 теби жива довешћу Мијата,
0049 ал’ од њега донијети главу."
0050 Кад то зачу Бошњак Алајбего,
0051 он му даде шездесет делијах.
0052 Отоле се Хусо подигнуо,
0053 а за њиме шездесет делијах,
0054 докле граду Сарајеву дође
0055 на дворове Евенди-кадије,
0056 ал’ кадије на дворове нејма
0057 но његове двије буле младе,
0058 па их виче делибаша Хусо,
0059 кадиј’ на се була одзивала:
0060 "Што дозиваш, незнана делијо?"
0061 Но јој вели делибаша Хусо:
0062 "Је л’ у дворе Томићу Мијате?"
0063 Ну ти муке и невоље драге
0064 кад се була богом куне криво
0065 е у дворе тог Мијата нема.
0066 За то Хусо не обрће главу
0067 но је булу доватио младу
0068 а бије је бичем плетенијем.
0069 Цичи була ка и змија љута
0070 ма Мијата казат не оћаше
0071 Но то чуо Томићу Мијате,
0072 у Мијату живо срце пуче,
0073 а из грла бијелога вика:
0074 "Копиљане, делибаша Хусо"
0075 Што ми јада по Сарај’ву тражиш?"
0076 Кад то зачу делибаша Хусо,
0077 таде Хусо ријеч бесједио:
0078 "А ту ли си, Томићу Мијате!
0079 Оди, Мијат’, отвори ми врата,
0080 кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0081 да ти хиле помислити нећу!"
0082 Нути муке и невоље драге
0083 кад’ се Ибро богом куне криво,
0084 е му хилу и помислит неће.
0085 А то зачу хајдук Маријанко,
0086 скочи хајдук отвори му врата,
0087 но уљезе делибаша Хусо,
0088 а за њиме шездесет делијах,
0089 за готовом совром засједоше,
0090 доста буле наложиле вина,
0091 док се Турци накитили дивно,
0092 отидоше напијати Турци,
0093 све ми зборе Турци о јунаштву,
0094 а хајдуци о дебелу миру.
0095 То гледају двије буле младе,
0096 од одаје откључаше врата,
0097 доватише тридесет џеверданах
0098 сваком свога прислонише младе
0099 хајдуцима уз плећи јуначке,
0100 па одоше њима служит вино
0101 чашу дају делибаши Хусу,
0102 а да вели Хусо делибаша:
0103 "Здрав да си ми, Томићу Мијате"
0104 Ни у здравље моје а ни твоје
0105 но нашега на Босну везира,
0106 и у здравље нашег Алибега
0107 којино је мене оправио
0108 и теби се мило поздравио
0109 да ти пођеш Босни каловитој
0110 на његове дворе и оџаке."
0111 Оде чаша од друга до друга,
0112 докле ајдук Маријанку дође,
0113 но да вели хајдук Маријанко:
0114 "Здрав да си ми, делибаша Хусо"
0115 Ни у здравље твоје ни његово,
0116 но у моје двије пушке мале
0117 које ће ми замијенит главу,
0118 моју главу и ујака мога."
0119 Чашу бачи, а кубуру траже
0120 те он Хусу под гроце пали,
0121 пуче једна, пуче их и тридесет,
0122 обалише тридесет делијах.
0123 Кад ајдучке пушке издушише
0124 тада турске навалише пусте
0125 но им вјера не да погађати.
0126 Таде скоче тридесет хајдука,
0127 оно Турак’ поватише живе,
0128 бијеле им савезаше руке
0129 и у подрум оставише Турке,
0130 ма сво турско узеше од’јело,
0131 пр’обукоше тридесет ајдуках,
0132 појахаше до тридесет хатах,
0133 од авлије отворише врата,
0134 на хајдуке с’ наредили Турци,
0135 од шехера врата затворили,
0136 но им вели Томићу Мијате
0137 који турски језик разумљаше:
0138 "А што сте се наредили, Турци?
0139 Ја сам слуга од Босне везира,
0140 а мене је везир оправио
0141 да изгубим Томића Мијата."
0142 Још им јадан хајдук бесиђаше:
0143 "А тако ми дина и амана,
0144 опануће вас све у везира,
0145 вељу ћу ви глобу натурити!"
0146 А тада се препадоше Турци
0147 па Мијату врата отворише,
0148 отворише врата од шехера,
0149 но им Мијат турски бесјеђаше:
0150 "А тако ви, Сарајлије Турци!
0151 Нађите се до тридесет агах,
0152 да идемо на Босни везиру,
0153 да носимо главу од Мијата
0154 и његово тридесет ајдуках."
0155 Опреми се до тридесет агах
0156 на тридесет атах дебелијех,
0157 из шехера када поизмакли,
0158 кад далеко зам’кли у планину,
0159 трже Мијат сабљу од појаса
0160 а сестрића покликује свога,
0161 па у Турке јуриш учинио
0162 и то тридесет изгубио агах.
0163 Отоле се Мијат подигнуо
0164 здраво с друштвом у Ромину поша,
0165 а посјека стотину Тураках,
0166 од стотине мање ђавољега,
0167 у сред дивна шевер Сарајева,
0168 зафалио Ефенди-кадији,
0169 а највише тим Сарајлијама.