Михат Томић и паша од Требиња

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Књигу пише паша од Требиња,
0002 Па је шаље у племе Дробњаке
0003 А на име Милутину кнезу:
0004 „Море чу ли, Милутине кнеже!
0005 „Купи мене два товара вина,
0006 „А и трећи бијеле ракије,
0007 „И испеци тридесет овновах,
0008 „И направи тридесет одајах,
0009 „И ти скупи тридест ђевојаках,
0010 „Мене паши Ружицу ђевојку.”
0011 Кад је кнеза књига допанула,
0012 И он виђе, што му књига пише,
0013 Од књиге се љути узмучио;
0014 Но га пита вјереница љуба:
0015 „А што ти је, драги господару?”
0016 Све ој кнеже по истини каже.
0017 Но му вјерна љуба бесједила:
0018 „А не бој се за то, ако Бог да!”
0019 Па је ситну књигу написала,
0020 Те је посла Томића Михату:
0021 „Мили куме, Томића Михате!
0022 „Доведи ми тридесет хајдуках,
0023 „Шњима ходи на моје дворове,
0024 „Е ј’ уљега’ паша од Требиња,
0025 „Уљега’ је у племе Дробњаке,
0026 „Те он купи данке и харача,
0027 „Па и то му јоште доста није,
0028 „Већ ђевојке љуби на срамоту;
0029 „Но ти дођи и доведи друштво,
0030 „Не би ли му погубио главу.”
0031 Кад Михата књига допанула,
0032 И кад виђе, што му књига каже,
0033 С хајдуцима у дробњаке пође,
0034 Докле дође кнезу на дворове.
0035 Но га дивно кума дочекала,
0036 Све му млада за пашу кажује,
0037 У то скочи тридесет хајдуках,
0038 Направише тридесет одајах,
0039 А по селу рухо покупише,
0040 Обуче се тридесет хајдуках,
0041 Сваки пође у своју одају;
0042 Кнез испече тридесет овновах.
0043 А кад дневи око подне било,
0044 Али паша са Турцима дође,
0045 Дробњаци га дивно дочекали,
0046 Разредише Турке по одајах;
0047 Но уљезе паша код Михата.
0048 Дивно ли се Михат увијаше!
0049 А пољепше од сваке невјесте.
0050 Пред пашом је овца испечена,
0051 На њу Туре не обрће главе,
0052 Но све гледа оком на Михата,
0053 Па Михату ријеч говорио:
0054 „О Ружице Милутина кнеза!
0055 „Распучи ми ковче на чакшире.”
0056 Но се дивно Михат увијаше,
0057 Распучи му ковче на чакшире;
0058 Но не може Туре дочекати,
0059 Већ му врже у њедрима руке,
0060 Те он тражи дојке у ђевојке.
0061 Но му Михат ријеч говорио:
0062 „Пружи, пашо, понапријед руке,
0063 „А да видиш какве су ту дојке!”
0064 Мало шену понапријед руке,
0065 Али нађе двије пушке мале;
0066 Тадер скочи од земље на ноге,
0067 И хоћаше избјежат’ на врата,
0068 Но му не да Томићу Михате,
0069 Већ упали двије пушке мале,
0070 У пашино срце опалио,
0071 Пос’јече му главу од раменах.
0072 А да ти је, друже, послушати,
0073 Ка’ хајдучке пушке запуцаше,
0074 По одајах бију пашајлије!
0075 Сваки свога пос’јече Турчина,
0076 И узе му благо и оружје.