Мисао у ноћи

Јован Илић

Мисао у ноћи Писац: Јован Илић

Мисао у ноћи

Красно мјесец земљу обасјава,
Зв'језде коло дивно окитиле,
Играјући поврх неба плава
Ко танане у горици виле!
Свуда благост, свуд милина рајска,
Небо, земљу и дивотне горе
Дивно ноћца наткрилила мајска,
Красом љепша и од саме зоре!
Ох, како ми душа моја пламти!
Каква радост у срцу ми гори!
Да, Преблаги, Тебе оно памти,
Теби једном нек вавкјек двори!
И све штогод рука Твоја сазда,
И све штоно духом Твојим дише,
Тебе, Оче, прослављаће вазда,
Е благост је Твоја и сувише!
Боже, Боже, Твој постанак гдје је?
И крај вјечној слави Твојој гдје је?
Непочетни Ти с' почетак свега,
Васионој средина безмјерна,
Ти си, Ти си алфа и омега,
Крај бескрајни, сила беспримјерна!
Куд погледам, све је дјело Твоје,
Па ко Тебе да измјерит може?
Милиони милионе броје,
Ал' Ти један над свјема си, Боже!
Ко ће силу Твоју прегледати?
Ко л' достојну Теби хвалу дати?
Свуда, свуда слава Твоја блиста,
Силно звони име Твоје свуда,
Прол'јећући, кано вјечнсст иста,
Кроз в'јекове и безбројна чуда.
Самоздани! Мудри! Благи! Свети!
Кад подножју Ти допусти своме
'Ваком славом себе заодјети:
Да како л' је на пр'јестолу Твоме?

Напомене

• Ова песма издата у: Пјесме 1854 ; II рукопнс ; С. К. Задруга књ. 17.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 79 - 80 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.