Мина и Марко

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Вино пије Краљевићу Марко
0002 у његову двору бијеломе,
0003 мајка Марку служи вино хладно.
0004 Кад је био у највише пиће
0005 три га књиге танке допануше:
0006 једна га је допанула књига
0007 баш од цара свога поочима
0008 да му Марко у Стамбола иде,
0009 а друга је књига допанула
0010 из Будима града бијелога
0011 од силнога краља Матијаша,
0012 да му иде у Будиму Марко,
0013 да вјенчава краља и краљицу;
0014 трећа га је књига допанула
0015 од јунака Мине Џидовине,
0016 овако му Нина говорио:
0017 "Ако, Марко, на војску отидеш,
0018 ја ћу твоје дворе похарати,
0019 и твоју ћу љубу заробити,
0020 старицу ти мајку потиснути,
0021 све ћу твоје благо изнијети."
0022 Кад је Марко књиге разгледао
0023 па старици мајци говорио:
0024 "Што ћу сада, моја мила мајко!
0025 Би ли мене сјетовала мудро,
0026 ђе би Краљић пош’о прије Марко?"
0027 Али мајка Марку одговара:
0028 "Драги синко, Краљевићу Марко!
0029 Ајде, синко, цару честитоме,
0030 да ми тебе не покара царе."
0031 Говорио Краљевићу Марко:
0032 "Мучи, мајко, луда женска главо!
0033 Старија је божја нег’ царева."
0034 Пак се Марко на ноге скочио,
0035 усједну Шарцу на рамена,
0036 пође Марко пут Будима града
0037 те би краљу за кума вјенчана,
0038 пије вино за неђељу данах.
0039 Кад је било напуна неђеља
0040 тада Марко на ноге скочио
0041 пак се свога Шарца приватио
0042 иде Марко стојну Цариграду,
0043 а кад дође цару на дивана,
0044 танка га је књига допанула
0045 да му Мина дворе похарао.
0046 А кад виђе Краљевићу Марко
0047 па Марко се млого ијеђаше,
0048 ал’ учињет ништа не могаше
0049 нег’ извраћа ћурак наопако,
0050 невесело по дивану шета.
0051 Говори му царе поочиме:
0052 "Што је тебе, мој посинак Марко!
0053 Али нејма у Стамболу вина,
0054 ал’ дебела меса овновине,
0055 ал’ симита љеба бијелога?"
0056 Говори му Краљевићу Марко:
0057 "Господине, царе поочиме!
0058 Ја те молим како господара,
0059 подај мене тридесет Тураках,
0060 а пред њима агу побратима,
0061 побратима агу Белил-агу,
0062 е ћу, Марко, до Костура поћи
0063 да ја моју осветим срамоту
0064 од јунака мине Џидовине."
0065 Тадај царе Марку бесједио:
0066 "Прођ’ с’ од тога, Краљевићу Марко!
0067 Са свом мојом силом и ордијом
0068 био сам га за седам годинах -
0069 не могах му ни врата виђети,
0070 а камоли да примујем града.
0071 Ако ти је дворе поробио,
0072 љепшом ћу ти, царе, оградити,
0073 ако ти је љубу заробио,
0074 љепшом ћу те оженити, Марко,
0075 даћу блага колико ти драго."
0076 Њему Краљић одговара Марко:
0077 "Јадни мени, царе, разговори,
0078 а ђе ће ми јуначка срамота?"
0079 Кад је Марка царе разумио
0080 он му даде тридест Тураках,
0081 а пред њима агу Белил-агу.
0082 Кад се Марко Турак’ добавио
0083 свукује ш њих зелене доламе,
0084 на њих меће гогачке хаљине,
0085 а на ноге гогачке опанке,
0086 на рамена куке и мотике
0087 сабља-Марко у цркву отиде
0088 па свукује зелену доламу,
0089 калуђерску облачи мантију,
0090 а на глави капу калуђерску,
0091 под мантију меће сабљу бритку
0092 пак отиде пут Костура града,
0093 с Марком иде тридесет Турака,
0094 па ког Марко на друму среташе
0095 свакојега запитује Марко:
0096 "А за бога, брате ришћанине!
0097 Хоћу л’ наћи стања у Костуру
0098 да настаним ову сиротињу?"
0099 Сваки Марку дивно каживаше:
0100 "Оћеш наћи, оче калуђере,
0101 у силнога Мине Џидовине,
0102 сад ће градит јендек око града
0103 јер се боји од Краљића Марка."
0104 А кад Марко пред Костуром дође,
0105 побратиму своме говораше:
0106 "Побратиме, ага Белил-ага!
0107 Стани, побре, Костуру на врата,
0108 е ће Марко у Костуру поћи
0109 па ће Марко кавгу заметнути,
0110 кд ти чујеш, драги побратиме,
0111 скочи с дружбом од земље на ноге,
0112 ником’ недај живу излазити,
0113 ти отуда, ја ћу одовуда
0114 док с’ обадва побре састанемо."
0115 Краљић Марко у Костуру пође,
0116 а кад Мини дође пред дворове,
0117 ту находи танехну робињу
0118 ђе свијетли мраморну авлију (мете)
0119 говори јој Краљевићу Марко:
0120 "Божја помоћ, танехна робиња!
0121 Је ли дома Мина Џидовина?"
0122 Она њему млада одговара:
0123 "Добро доша, оче калуђере,
0124 у дворе је, бог да га убије,
0125 но тако ти, оче калуђере
0126 окле ти је Шарац коњиц Марков,
0127 окле ти је сабља Краљић Марка?"
0128 Овако јој Марко одговара:
0129 "Јадна била, танахна робињо!"
0130 Ево има и неђеља данах
0131 да је Краљић Марко преминуо
0132 под Багдатом градом бијелијем,
0133 мојом сам га руком укопао;
0134 не имаше паре ни динара,
0135 дао ми је коња за подушје,
0136 Шарца коња и сабљицу бритку."
0137 А кад га је млада разумјела
0138 од образа сузе оборила,
0139 пак се вије коњу око грла,
0140 како змија око суха дрва,
0141 у то доба Мина Џидовина,
0142 удари је шаком уз образа,
0143 колико је Мина ударио -
0144 два јој здрава саломио зуба.
0145 Стоји писка младе робињице,
0146 како љуте змије под каменом,
0147 а говори Краљевићу Марко:
0148 "Немој тако, Мина господине!
0149 Грехота је грдити робиње."
0150 Али Мина Марку одговара:
0151 "Прођ’ с’ од мене, оче калуђере!
0152 Ево има и неђеља данах
0153 како ми је дошла у дворове
0154 нијесам јој лице обљубио,
0155 ма довече мислим ако бог да,
0156 хајде, оче, у дворе бијеле
0157 да се хладна вина напијемо,
0158 е је мени данас крсно име."
0159 А Марко се скала са Шарина
0160 па уљезе у бијелој кули.
0161 Сједе Марко челу од трпезе,
0162 сташе ладно испијати вино,
0163 пије Марко како с’ научио,
0164 говори му Мина Џидовина:
0165 "Јадан био, оче калуђере!
0166 Како добро пијеш хладно вино
0167 како да си рода Марковога."
0168 Краљић Марко њему одговара:
0169 "Бог т’ убио, Мина господине!
0170 Што мртвога Марка спомењујеш,
0171 ево данас неђељица данах
0172 мојом сам га руком укопао.
0173 Кад разумје Мина Џидовина
0174 оковану сабљу доватио,
0175 која влаја по царева града,
0176 пак је даде Краљевићу Марку,
0177 пак је Мина Марку говорио:
0178 "На дар тебе, оче калуђере!
0179 За муштулук што си ми казао
0180 и пиј вина колико ти драго."
0181 Кад се ладна вина понапили
0182 неки игра, неки попијева,
0183 а калуђер Мини говорио:
0184 "Је ли тестир, Мина господине,
0185 да поиграм кротко калуђерски?"
0186 Говори му Мина Џидовина:
0187 "Играј оче, колико ти драго,
0188 теке немој кавгу заметнути."
0189 Скочи Марко од земље на ноге,
0190 игра Марко по кули бијелој,
0191 сва се кула из темеља тресе,
0192 а Мина је Марку говорио:
0193 "Остав’ игру, оче калуђере!
0194 Сад ће панут из темеља кула."
0195 За то Марко ни хабера нема
0196 него бритку сабљу извадио
0197 пак је Мини главу посјекао,
0198 тадај Марко јуриш учинио:
0199 што је мушоп али женско било
0200 све је Марко под сабљу метнуо;
0201 па уфати Минину љубовцу
0202 и метну је у теркију Шарцу,
0203 своју Марко љубу уфатио
0204 пак је узе под руком десницом,
0205 бритку сабљу у руци лијевој,
0206 преко града јуриш учино,
0207 али мушко, али женско стиже,
0208 сваком главу од рамена диже
0209 док примио од Костура кључе;
0210 а кад дође на врата од града,
0211 побратиму своме говораше:
0212 "На ти, побре, Минину љубовцу,
0213 потурчи је пак је узми за се."
0214 Отле Марко у Цариград пође,
0215 а кад цару на дивану дође,
0216 дивно му се Марко поклонио,
0217 а вели му Отмановић царе:
0218 "Добро дош’о, мој посинак Марко!
0219 Јес’ ли ми се, Марко, уморио?"
0220 Говори му Краљевићу Марко:
0221 "Како с’ не бих умори, царе,
0222 примајући од Костура кључе?"
0223 Па му кључе тури на кољена,
0224 тадар вели Отмановић царе:
0225 "От’ли, Марко, на Босну везирство,
0226 ал’ госпоство које теби драго?"
0227 Одговара Краљевићу Марко:
0228 "Нећу, царе, госпоство никакво
0229 него само да ја пијем вино."
0230 Кад је царе Марка разумио,
0231 он узима стотину дукатах
0232 тер их даде Краљевићу Марку:
0233 "Нај ти, Марко, пођ’ се напиј вина!"
0234 Ма тако му Марко говорио:
0235 "Хрђа била и цара такога,
0236 да сам тебе довео робиње,
0237 ал’ донио од каура главу,
0238 дао би ми и триста дукатах,
0239 а што ће ми стотину дукатах,
0240 не бих, Марко, ни брка сквасио."
0241 А кад га је царе разумио,
0242 па пуштао низ војску телале,
0243 вичу они три бијела дана:
0244 "Ђе се нађе од вина махана
0245 када дође Краљевићу Марко,
0246 нека пије да не плаћа вино!"
0247 Стаја Марко за годину данах -
0248 у Цариград вина нестануло.