Милан Мика Рашковић
| Милан Мика Рашковић (1942) Писац: Димитрије Љотић |
17. текућег месеца увече убијен је у Осипаоници Милан Мика Рашковић земљорадник из Осипаонице, пред самом својом кућом, од комуниста.
Врло је значајно да су у срезу подунавском, где није било комуниста ни јесенас, сад од 16. марта отпочела комунистичка убиства. Они су се бацили на овај срез баш зато, изгледа, што прошлог пута нису овде имали ни мало успеха.
Али је још значајније што су напади почели убиствима наших најбољих бораца.
Знају они добро ко држи народ у отпору против њихових сулудих, злодуховских напада. И отуда падају главе најбољих.
Тако је убијен и покојни Рашковић. Уз Петра Грујића, Јована Таута, Благоја Мирковића, о. Младена Милошевића и учитеља Бошковића ето где погибе и наш Рашковић.
То је огроман губитак за његов крај, за све другове његове, а ненакнадив за његову породицу и његовог старог оца.
Личност Милана Рашковића је била пример пробуђеног сељака, кога је наша мисао и наша борба пробудила, ставила на ноге и упутила га правим, јединим правим путем.
Не знамо сељака тако оштро бистрог, тако дубоко идеолошки убеђеног као што је био покојни Рашковић.
Његов оштри профил симпатичног му лика био је оличење те његове оштре мисли, која је успевала за трен ока да одвоји и најдубљу суштину од оног што јој не припада.
Човек је морао остати задивљен пред дубином умовања и оштрином проницљивости.
Тако је Рашковић био и у свом приватном и јавном деловању, као задругар, кандидат за председника општине и народног посланика.
Одиста је то поразан губитак за народ тога краја и народ уопште, што је Мика Рашковић, млад, у најбољој снази, тако уман, тако борбен, тако пожртвован и тако честит погинуо.
Дубоко смо ми његови другови уцвељени његовом смрћу. Али баш због тога борба се наставља.
Бог нека прости душу М Рашковића.
Извор
[уреди]- Љотић, Димитрије В., Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945., Задруга, Нови Сад, 2001.