Мајци (1898)

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Не, ти ниси у гроб пала,
Нит' је твоје лице свело:
Ја осјећам како и сад
Куца твоје срце врело.

Ја осјећам како дише
Твоја смјерна душа чиста;
Ах, још и сад из твог ока
Мени топла љубав блиста.

Свуда, куд ми око крене,
Ја те видим, добра мати,
Твога сина осамљеног
Свуда твоја слика прати.

Из дубоке ноћи тамне
Ти се увијек јављаш мени,
Руком гладиш чело моје
И љубиш ме, блага сјени.

А ја падам, жељно падам
На олтаре светог раја, -
Жељно падам, добра мајко,
Усред твога загрљаја.

Па ту заспим слатки санак,
Ког сам некад блажен снивô
Кад се на ме са твог лица
Сами господ осмјехивô.

Слатко снивам, а анђелак,
Под вијенцем рајских ружа,
С твојом душом сјајне звијезде
Са плавог ми неба пружа...