Марко и цар

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Још зорица не забијелила,
0002 ни Даница помолила лица,
0003 затрупаше цареве борије,
0004 на цареву штету и несрећу:
0005 царева је хазна одузета,
0006 посјечена у њу три везира.
0007 Ту се купе хоџе и кадије
0008 и велике цареве делије,
0009 свако рече: "Краљевић је Марко,"
0010 и сам царе рече да је Марко.
0011 Тад је царе Турцим’ бесједио:
0012 "Да ли нејма у мене јунака
0013 да отиде до Прилипа града
0014 да доведе Краљевића Марка,
0015 ал’ од њега да донесе главу?"
0016 Сва господа муком умукоше,
0017 а делије земљи погледаше,
0018 но не гледа Соколовић-паша
0019 него цару тијо одговара:
0020 "Господаре, царе Сулејмане!
0021 Ја ћу поћи до Прилипа града,
0022 хоћу поћи, ако нећу доћи."
0023 Отоле се паша подигнуо,
0024 паша пође горе по ћенару
0025 докле дође у Прилипу граду,
0026 пре’ дворове Марка Краљевића,
0027 ту ми паша не находи Марка
0028 но Маркову остаралу мајку,
0029 њојзи пашо божју помоћ зваше:
0030 "Божа помоћ, остарала бако!"
0031 Њему бака исту одговара:
0032 "Бог дај и теб’, незнана делијо!"
0033 Опет њојзи паша бесјеидо:
0034 "О богати, остарала бако!
0035 Камо тебе сине Краљевићу?"
0036 Њему бака право казиваше:
0037 "Ето Марка ђе спава у бакчу,
0038 баш у багчу под жуту неранџу."
0039 Оде пашо под жуту неранџу,
0040 под неранџу у зелену башчу,
0041 ту находи Марка Краљевића
0042 ђе он мало санка боравјаше,
0043 на њ’ се пашо усудит не смједе
0044 но код Марка лахке тамбурице,
0045 у тамбуре паша ударио,
0046 ал’ проза сан Марко бесједио:
0047 "Кој’ удараш у моје тамбуре,
0048 могле би се о’ главу т’ сломити?!"
0049 Но говори паша Соколовић:
0050 ”Бог ми с тобом, Марко побратиме!”
0051 Марко скочи ка да се помами,
0052 пак је Марко паши бесједио:
0053 "Које су те виле донијеле?!
0054 Све му пашо по истини каже:
0055 "Царева је хазна понешена,
0056 три везира на њу погубљена,
0057 па свак рече. "То учини Марко,"
0058 и сам царе рече да је Марко,
0059 па ме царе посла са дивана,
0060 да се нађеш и у диван дођеш."
0061 Њему рече Марко Краљевићу:
0062 "Ја бих иша цару на дивана,
0063 но је мене саломљена ћорда
0064 сијекући ноћас три везира,
0065 а у тмуши, у невиђелици,
0066 неђ’ по њима, неђе по камену."
0067 Рече пашо Марку Краљевићу:
0068 "Побратиме, Марко Краљевићу!
0069 Ја имадем двије нагле ћорде,
0070 једну јавну, а другу потајну,
0071 бирај, побре, коју ти је драго."
0072 Таде рече Марко Краљевићу:
0073 "Нећу, побро, нич’ју до сам своју.
0074 Пак оседла Шарца дебелога,
0075 а Шарцу се на рамена баци,
0076 отидоше гором и планином
0077 док дођоше цару на дивану,
0078 тада царе Марку бесједио:
0079 "Копилане, Марко Краљевићу!
0080 Ти си моју хазну покупио
0081 и посјека у њу три везира!"
0082 Марко цару таде одговара:
0083 "Нисам, царе, драги господаре,
0084 но ме неко, царе, опадао,
0085 живо месо ш њега одпадало."
0086 Таде Марку царе бесједио:
0087 "Извад’, Марко, твоју оштру ћорду,
0088 да ја виђу је ли ти крвава!"
0089 Одговара Марко Краљевићу:
0090 "Господаре, царе Сулејмане!
0091 Јес’ ме стара проклињала мајка,
0092 да напразно не извадим ћорду."
0093 Рече царе Марку Краљевићу:
0094 "Кад не мореш учинит инако,
0095 осим мене удри сваког, Макро!"
0096 То је Марко једва дочекао,
0097 Марко остру ћорду извадио,
0098 једном махну, хоџу посјекао,
0099 другом махну, хоџу и кадију,
0100 трећом махну те је сунеџију,
0101 халакнуо, бога споменуо,
0102 а у диван јуриш учинио,
0103 од дивана јаде погрдио,
0104 најпослије цару примахнуо;
0105 цар измичи, Марко се примичи,
0106 докле цару стола нестануло,
0107 таде рече царе Сулејмане:
0108 "Не за бога, мој посинко Марко!
0109 Нијеси ми хазну покупио,
0110 ни посјека у њу три везира!"
0111 Па цар тиште у шпагове руке,
0112 извадио хиљаду цекинах,
0113 све их даде Марку Краљевићу:
0114 "Нај то тебе, мој посинче Марко!
0115 Док ти дођеш на Прилипу граду,
0116 да ми пијеш црвенику вино."
0117 Отоле се Марко подигнуо,
0118 здраво дође у Прилипа свога.
0119 Хоће Марко, весела му мајка,
0120 за калпак му перје и челенка.