Марко Краљевић не пости поста рамазана (МХ 2)

Извор: Викизворник


Марко Краљевић не пости поста рамазана
5

0001 Пије вино Краљевићу Марко – у цареву безистану,
0002 С Костадином, драг’јем побратимом.
0003 Силом дава Влахом пити вино!
0004 То се чудо и у цара чуло.
0005 Маче царе свога поклисара,
0006 Поклисара црнога Арапина:
0007 ”Довед’ то ми Краљевића Марка
0008 Оли русу главу Марка Краљевића.”
0009 Брзо иде црни Арапине.
0010 А кад дође билом безистену,
0011 Али Марко испијаше вино;
0012 Удара му шарца буздоханом.
0013 Њему вели Краљевићу Марко:
0014 ”На ударај, црни Арапине!
0015 Још ти коњиц има господара.”
0016 З то Арап ништа и не хаје,
0017 Нег удара коња буздоханом.
0018 Шарац цичи каоно љута змија
0019 И погледа Марка господара.
0020 Марко срцу одољет не може,
0021 Он ми скочи на јунашке ноге,
0022 Из сагрије сабљу извадио,
0023 Тер погуби царева поклисара.
0024 Вели њему Костадине побро:
0025 ”Краљевићу, ујела те змија!
0026 Што погуби цару поклисара,
0027 Оба ћемо погинути сада.”
0028 За то Марко и не хаје ништа,
0029 Нег посједе шарца свога,
0030 Тер он иде к цару у Цариград,
0031 Он пред царом црну земљу љуби,
0032 Десну руку и кољено л’јево.
0033 Ал је Марку царе бесједио:
0034 ”Што си дошо, један зулумћаре!
0035 Колико ли говорење моје,
0036 Да не пијеш уз рамазан вино,
0037 Да не носиш зелену доламу.”
0038 А њему Марко бесјеђаше:
0039 ”Знаш ли царе, мили господаре!
0040 Кад си царе, био у сужањству,
0041 Баш у оној земљи арапској,
0042 Тер ти мени танку књигу пишеш:
0043 ”Краљић-Марко, мој по Богу синко!
0044 Вади мене из невоље тешке.” ”
0045 А кад Марко књигу прогледао,
0046 Ја подсидох шарца коња мога,
0047 Одох у арапску земљу.
0048 Вечер дођох у арапску земљу
0049 И ја нађох три аге арапске,
0050 Ја их нађох ђе вечерају,
0051 Ти им царе мумом свијетлаше.
0052 Ја извадих из саргије сабљу
0053 И погубих три аге арапске,
0054 Опростих тебе из сужањства,
0055 И побјегосмо билом Цариграду.
0056 Мош се споменути, драги господару!
0057 Да ми даде чинит, што ми драго,
0058 И да пијем уз рамазан рујно вино.”
0059 Кад је њега разумио царе,
0060 Грохотом се насмијао царе
0061 И лијепо Марка даровао:
0062 ”Пођи Марко, мој сиви соколе!
0063 Тер се напиј задовоље вина.
0064 Јоштер узми срук и каук,
0065 Ходи са мном у мечите турске.”
0066 То ли било, то ли и не било,
0067 Сад се међу нами споминало,
0068 Да су здраво све јуначке мајке!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.