Телал внче около царева града:
"Ко је цару хасну покупио,
И исјек’о дјецу хаснадаре?“
Турци веле: Краљевићу Марко:
Али Марко под шатором спава, 5
И нико га пробудит’ не смијаше,
До једнога побра Алил-аге.
И он њега пробудит’не смије,
Нег’ му вади испод главе тамбуру,
У тамбуру ситно удараше. 10
Кроз сан Марко бесједио тадер:
"Ко од Турак’ у тамбуру удара?
Тамбура му се о главу разбила!"
Њему вели побро Алил-аго:
„Устан’ боље, драги побратиме! 15
Царева је хасна покрадена,
Исјечена дјеца хаснадари.
Турци веле Краљевић је Марко,
Својијем побром Алил-агом."
Скочи Марко на јуначке ноге, 20
Тер вели побри Алил-аги:
„Сутра ће царе учинити диван,
И све слуге на диван сазвати,
Сви ће прид њим сабље извадити,
У свакога је сјајна и свијетла, 25
А моја је тамна и крвава!"
Вели њему побро Алил-ага:
„Ах не бој се, побро Краљевићу!
Ја имадем двије бритке сабље,
Обје су кано и твоја саковане, 30
Ја ћу једну поклонити теби.*
Кад је сутра освануо био данак,
Тер је царе диван учинио,
Све је слуге на диван сазвао,
Кој’ су пред љим сабље извадиди, 35
Али не ће Краљевићу Марко.
Цар је Марку тихо говорио:
„Вади ћорду, слуго Краљевићу!"
„Ах на виру, царе господаре!
Моја ме је мајка провлинала, 40
Да не вадим залуду сабље.“
Цар је јоште Марку говорио:
„Вади, Марко, на кога ти драго."
Кад је Марко р’јечи разумио,
У њему је живо срце поиграло, 45
Прима себи Турак’ угледао,
Све Турака својијех непријатеља,
Махну сабљом и десницом својом,
Тридес русих одсијече глава,
Све од Турак’ својијех душмана. 50
У столу се потресао царе,
Бојећи се да га не пос’јече Марко.
Још је царе Марку бесједио:
„Ај вире ти, слуго Краљевићу!
Је л' истина што Турци говоре, 55
Да си моју хасну покупио,
И исјек’о дјецу хаснадаре?"
„Истина је, мили господаре!
Бојаше ми понестало спендзе,
Ја отидем да узмем малахно, 60
Навалише дјеца хаснадари,
Навалише да погубе мене.
Махнух сабљом и тамо и амо,
Ништа не знам, посикох ли кога."
„Хвала теби, сдуго Краљевићу! 65
Да нијеси учинио тако,
Ја бих тебе погубио царе."
