Марко Краљевић и Ђемо Брђанин

Славу слави Краљевићу Марко,
славу слави светога Ђорђија.
У Марка су млоге узванице:
двјеста попа, триста калуђера,
и дванаест српскијех владика,
и четири старе патријаре,
од осталих ни броја не има.
Свему доста пива и јестива;
ал' говори стари калуђере:
„Хвала тебе, Краљевићу Марко!
Свега имаш у бијелу двору,
још да имаш рибе од Орида!"
Мучно бјеше Краљевићу Марку,
па дозива слугу Богосава,
додаје му чашу и матару:
„Точи вино, Богосаве слуго!
Редом чаше око совре даји,
немој кога прескочити, слуго!"
Па он оде низ бијелу кулу,
те опрема Шарца од мејдана.
За њим стара пристанула мајка,
па је Марку тихо бесједила:
„Ја мој синко, Краљевићу Марко,
немој носит ништа од оружја,
ти се јеси крви научио,
учинићеш крвцу о празнику".
Нуто Марку велике невоље!
Мучно му је ићи без оружја,
а још горе не послушат мајке:
не шће узет ништа од оружја,
већ посједе Шарца од мејдана,
окрену га низ поље зелено,
оде право бијелу Ориду.
Кад је био води на ћуприју,
ал' ето ти једнога јунака,
на дорату ноге прекрстио,
топузину баца у облаке,
дочекује у бијеле руке;
божју помоћ називаше Марку,
лијепо му Марко прихватио.
Вели јунак од Прилипа Марку:
„Ој, бога ти, незнана делијо,
нијеси ли отуд од Прилипа,
од оџака Краљевића Марка?
Је ли Марко код бијела двора?
Има л' Марко доста узавница?"
'Вели њему Краљевићу Марко:
„Ој, бога ти, незнани јуначе,
ја сам јутрос од Прилипа бела,
код двора је Краљевићу Марко,
слави Марко свога светитеља;
има Марко доста узавница".
Вели њему незнан добар јунак:
,,Нека има, незнана делијо;
ако бог да и срећа јуначка,
совра ће му у крв огрезнути,
бога ми ћу њега објесити
баш о вратим' бијела Прилипа;
давно ми је брата погубио,
погубио Мусу Кесеџију".
Па окрену коња доратаста,
оста јадан Марко гледајући.
Свакојако мисли и премишља:
да би му се казивао Марко,
хоће њега Туре погубити,
јер не има ништа од оружја;
да га пусти бијелу Прилипу,
хоће исјећ млоге узавнице
а тражећи по оџаку Марка.
Све мислио, на једно смислио,
па он викну из грла бијела:
„Куд ћеш тамо, Ђемо Брђанине?
Ево, море, Краљевића Марка!"
Поврати се Ђемо Брђанине.
Поузда се Краљевићу Марко
да ће утећ на своме Шарину,
па побјеже пољем широкијем,
за њиме се Ђемо натурио.
Брз је Шарац, утећи му шћаше,
ал' потеже Ђемо топузину,
па заљуља покрај себе њоме,
јадна Марка међу плећи живе,
паде Марко у зелену траву.
Марко паде, а Ђемо допаде,
свеза Марку наопако руке,
па извади синџир из егбета,
окова га све у гвожђе љуто:
а на ноге двоје букагије,
а на руке двоје белензуке,
а на грло синџир, гвожђе тешко;
на посједе његова Шарина,
а дората води у поводу,
привезао Марка за дората,
оде право бијелу Ориду,
под Оридом вјешала огради
да објеси Краљевића Марка.
Моли му се господа хришћанска:
„Богом брате, Ђемо Брђанине,
ту нам немој објесити Марка,
неће родит вино ни шеница,
ево тебе три товара блага".
Узе Ђемо три товара блага,
води Марка граду Вучитрну,
па под градом вјешала огради,
хоће Ђемо да објеси Марка.
Моли му се господа хришћанска:
,,Богом брате, Ђемо Брђанине,
ту нам немој објесити Марка,
неће родит вино ни шеница,
ево тебе три товара блага".
Узе Ђемо три товара блага,
гони Марка бијелу Звечану,
и ту Ђемо вјешала огради
да објеси Краљевића Марка.
Моли му се господа звечанска:
,,Богом брате, Ђемо Брђанине,
ту нам немој објесити Марка,
неће родит вино ни шеница,
ево тебе три-товара блага".
Узе Ђемо три товара блага.
Отале се Ђемо подигао
кроз некакву Јањину планину.
Тешко Ђемо ожедњео бјеше,
дели-Марку тихо говораше:
„Знаш ли, Марко, воде ја механе?
Тешко ме је освојила жеђа".
Вели њему Краљевићу Марко:
„Тако, Ђемо, не раде јунаци,
већ закољу коња ја сокола,
напију се крви од гроца".
Вели њему Ђемо Брђанине:
Нит' ћу заклат коња ни сокола,
већ ћу заклат тебе Краљевића,
па се напит крви од гроца".
Па потеже сабљу оковану
да закоље Краљевића Марка,
Вели њему Краљевићу Марко:
„Има, Ђемо, бијела механа
и проклета крчмарица Јања,
сад ће ми се осветити Јања:
доста сам јој вина потрошио,
а нијесам дао ни динара".
То је Ђемо једва дочекао.
У то доба пали пред механу,
а испаде крчмарица Јања.
Кад сагледа крчмарица Јања.
Кад сагледа савезана Марка,
Марко на њу очим' преваљује,
насмеја се крчмарица Јања:
,,Бе аферим, јунак од јунака!
Боже мили, на свему ти хвала,
кад ја виђех савезана Марка!
Појићу те, Брђанине Ђемо,
без бијеле паре и динара,
баш ак'хоћеш три бијела дана".
Па под Ђемом коња ухватила,
одведе га у механу билу,
донесе му вина и ракије.
Пије вино Брђанине Ђемо,
а наздравља Краљевићу Марку,
наздравља му, али му не даје.
Кад се Ђемо накитио вина,
донесе му крчмарица Јања
рујна вина од седам година,
меће у њег биље свакојако.
Паде Ђемо главом без узглавља,
скочи Јања на ноге лагане,
на свом побру гвожђе отвараше,
а на Ђема Марко удараше.
Кад удари синџир, гвожђе тешко,
па засједе пити рујно вино,
удари га чизмом и мамузом:
„Устан', Ђемо, да пијемо вино!"
Кад погледа Ђемо Брђанине
више себе Марка Краљевића,
а на врату синџир, гвожђе тешко,
скочи Ђемо на ноге лагане;
синџир гвожђе земљи притезаше,
он потеже рукам и ногама,
попуцују руке из рамена,
попуцују ноге из кољена;
ал' се тврдо гвожђе ухватило.
Сједе Ђемо на земљицу црну,
Марко сједе пити мрко вино,
а наздравља Ђему Брђанину,
наздравља му, али му не даје.
Кад се Марко накитио вина,
онда Шарца свеза за дората,
а за Шарца Ђема Брђанина,
па усједе Ђемова дората,
оде право граду Вучитрну.
Изилази господа хришћанска:
,,Богом брате, Краљевићу Марко,
објеси нам Ђема Брђанина,
ево тебе три товара блага".
Марко њима три товара врати,
што су дали Ђему Брђанину,
па он оде бијелу Звечану.
Ту господа српска излазила:
„Богом брате, Краљевићу Марко,
објеси нам Ђема Брђанина,
ево тебе три товара блага".
Марко њима три товара врати,
што су дали Ђему Брђанину.
Оде Марко бијелу Ориду.
Ту излази господа хришћанска:
,,Богом брате, Краљевићу Марко,
објеси нам Ђема Брђанина,
ево тебе три товара блага".
Марко неће да узима блага,
већ он њима три товара врати,
што су дали Ђему Брђанину.
Код Орида начини вјешала,
и објеси Ђема Брђанина;
па он узе рибе од Орида,
оде право бијелу Прилипу,
те он слави свога светитеља.

• Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 92-95.