0001 Подранио Краљевићу Марко,
0002 подранио у лов у планину,
0003 не моли се богу у неђељи,
0004 но отиде лов ловити зором.
0005 Лов ловио три бијела дана,
0006 лов ловио, ништа не добио,
0007 пак се врну натраг низ планину,
0008 а кад био на воду Јабуку,
0009 а то с’ нешто засја у Јабуку,
0010 Марко гле’ну у воду студену,
0011 ал’ у води змију сагледао,
0012 змија му се коња прифатила,
0013 пење му се уз коња Шарина,
0014 пак се с коња Марка прифатила,
0015 око грла Марку се обвила,
0016 обвила се седамнаес’ путах.
0017 Отле Марко низ планину крену,
0018 па кад брже своме двору дође,
0019 он са Шарца свога не сјахује,
0020 но дозива мајку Јевросиму
0021 да јој каже што је уловио.
0022 А кад мајка змију сагледала,
0023 она бјежи у бијеле дворе,
0024 а остави свога сина Марка
0025 да га змија за гроце стеже.
0026 Опет зове Краљевићу Марко,
0027 зове баба Вукашина краља
0028 да прифати што је уловио,
0029 уловио његов сине Марко.
0030 Кад изиде Вукашине краље,
0031 а пред своју пребијелу кулу,
0032 и кад виђе змију око Марка,
0033 плећи даде а бјежати стаде.
0034 Опет Марко силно повикује,
0035 довикује у дворове бјеле
0036 а на име своју вјерну љубу:
0037 "Изађ’де ми, Видосава љубо,
0038 да ми примиш што сам уловио!"
0039 Кад изиде љуба Видосава,
0040 кад сагледа свога господара,
0041 она писну из грла бијела
0042 па сестрими ону змију љуту:
0043 "Богом сестро, шаровита гујо!
0044 Опрости ми мога господара,
0045 господара Краљевића Марка!"
0046 А с Марка јој змија проговара,
0047 проговара него Краљевићу:
0048 "Ајде натраг опетена, Марко!
0049 Носи мене гори у планину,
0050 окле си ме, Марко, шићарио."
0051 Нејма куда Краљевићу Марко,
0052 већ обрну Шарца од мејдана,
0053 он отиде опет уз планину,
0054 а кад дође на воду Јабуку,
0055 отиде се одмотават змија
0056 и краљеву бесједити Марку:
0057 "Знај ме добро, Краљевићу Марко!
0058 Ја сам тебе поклонила љуби,
0059 а не би се главе наносио,
0060 а камоли лов ловио лахки
0061 по планини у свету неђељу."
0062 Сиде змија, у воду заплива,
0063 и Марко се њојзи кунијаше:
0064 "Хоћу пазит љубу и неђељу,
0065 пазит боље од очњега вида!"
