Мандини дарови

Извор: Викизворник


Мандини дарови

Полећела вита голубова
Од Кујаве сврх' Бјелопавлића,
Лете тице низ Бјелопавлиће,
Долећели селу Мартин'цима,
На бијеле дворе Радовића, 5
Ту су виле те су попадале.
Оно није кита голубова,
Но су оно кићени сватови
Лопатица у Чаусевића.
Госпоцку им софру поставише, 10
А пошто се свати нагрухаше,
Стадоше се даривати даром.
Што је Манда за годину срала,
Куму Зеку у дарове дава.
А дјеверу Лапатић Шћепану, 15
Њему даше неопрану данку
Пас им јеба и оца и мајку:
Кад је дапе, што је не опраше!
А дадоше Јовицу Цукану,
Њему даше токе од узица 20
Насерем га с носа до гузица!
А другоме феса по туноса,
Те му висе говна испод носа.
А трећему гаће од баука,
Кроз њих су му проптанула муда, 25
Црне му се као упца црна.
Па с' отален свати подигоше;
Од бијеле Радовића куле
До бијеле Секулића куле
Посра им се седам-осам пута, 30
А пописа и петнаест пута.
А кад на брод код Главице били,
А изиде Поповићу Јово,
Изнеше им госпоцку доравицу
Дјевојка га даривала дивно: 35
Е му даде срмајли' мараму
Чим отире пичку и гузицу
Да отире испод носа брке.
Кад дођоше ла брод Бошковића,
Да зову, дозват' не могаху, 40
Ако, брате, на невољу били,
Пушку пали лијепа дјевојка,
Пушка звекну, а курило јекну,
То зачуо Сердаревић Рамо,
Он изнесе госпоцку здравицу, 45
Сватовима био бесједио:
"О, за Бога, кићени сватови,
Ко су свати, чија ли дјевојка?'
Они кажу и право не кажу:
"Синовица попа Милована!" 50
А Рамо је ријеч бесједио:
"А он, богме, синовице нема,
Но нако је дијете Јакове!"
Кад га виче лијепа дјевојка,
Зафали му и два и три пута, 55
А прде' му и четири пута:
"Но опрости, Сердаревић Рама,
Ово ми се теке намјерило,
А опе' ћу боље, ако Бог да!"
Па се отолен бјеху подигнули, 60
А одоше пољем широкијем.
Доклен свати на Кујаву били,
Кад их виче Јоцићу Барецу,
Он здравицу те им износио.
Кад га виче лијепа девојка, 65
И њега је даривала даром
Њему даде луку изпод пизде
И на луку вељу воденицу
Да узима ујам на гузицу.
А кад двору дошли бијелому, 70
И Цорана на коња турили,
Баш Цорана Кара-Беговића,
А и њега дарива дјевојка
Њему даде од злата јабуку,
Која је скоро саливана 75
У дудуку Доланина Мица
Од цимине и од купусине.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Варијанте[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига пета Особите пјесме и поскочице, САНУ, Београд, 1974.