Мали одговор Титу

Мали одговор Титу  (1945)  Писац: Димитрије Љотић

У свом говору који је Јосип Броз Тито одржао пред митингом жена Србије, који је одржан о Светом Сави, рекао је између осталог: „А ја питам вас, другарице, кад су толико волели српски народ што су побјегли (Недић, Љотић и други). Ја не бих побјегао, ја бих остао овдје па бих се борио (бурно одобравање). Ја бих вас као добар син народа, зашта они себе представљају, позвао и рекао: „тјерајте уљезе, који су дошли у нашу земљу.” Тако бих рекао народу. Али они то не могу рећи, они то нису могли рећи им онда кад су били овдје, јер су их чували немачки бајонети, јер су пред вама већ били омражени својим крвавим дјелима.”

На овај дио Титовог говора није ни мало тешко одговорити.

1) Броз је заборавио да није био у Србији од децембра 1941. године до новембра 1944. године, скоро пуне три године — све од пада комунистичке ужичке републике па до напуштања Београда. Па, пак, како за то време није био у Србији, он сад тврди да би остао и не би побегао као Недић, Љотић и други.

Интересантно је да не само да он заборавља то већ и читав митинг на те његове речи, у забораву пљеска бурно, заборављајући да тиме подвлачи и осуђује Брозово раније бекство из Србије.

2) Ми смо под окупацијом за ред и мир и то због нашег народа.

Тако смо и сад за ред и мир — јер знамо да неред и немир има да послужи само на штету нашег народа. Због тога смо били тада против устанака лудих и још луђих саботажа.

Зато нисмо могли остати у Србији и тамо под Брозовом окупацијом водити борбу.

3) Али то не значи да нисмо за борбу против бољшевизма и његове партизанске војске.

Ми је водимо и ми ћемо је водити, али тако да то што мање штете народу нашем донесе.

Лозинка Брозова је: „Што горе, то боље” и он јој је религиозно остао веран, јер је у погледу себе у децембру 1941. године борбу у Србији напустио и склонио се ван граница Србије где му је било погодније место за борбу.

Наша девиза није Брозова девиза и ми смо јој доследни и верни и због тога за сад нисмо у Србији.

Али борбу водимо до победе која сигурно долази.

Извор

• Љотић, Димитрије В., Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945., Задруга, Нови Сад, 2001.