Мали Радојица и Бан Задранин

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Мали Радојица и Бан Задранин

0001 Протужио тужан невољниче
0002 У тамницу бана Задранина,
0003 То бијаше мали Радојица,
0004 Тижи јадан Раде у тамници,
0005 Он проклиње данке и године,
0006 Када је се на свијет родио,
0007 У ајдуке к дружби примакао.
0008 Ако цмили и невоља му је,
0009 Ево данас три године дана,
0010 Како га је бане заробио
0011 Су његови тридесет Задрана,
0012 Затворио у дно од тавнице,
0013 Ђено лежи вода до кољена,
0014 И јуначке кости до рамена,
0015 Ту се легу змије и гуштери,
0016 И од мора црне пијавице.
0017 Радојица овако говори:
0018 ”Ах ђе си ми, Грујо побратиме,
0019 ”И ђе сте ми, остали ајдуци,
0020 ”Ђе сте данас, виле посестриме,
0021 ”Ђе ли, Марко, ђе ли, Андријаше,
0022 ”И камо те, мој брате Манојло,
0023 ”Што чините, што ме не вадите,
0024 ”Што л’ ме више на свијет мучите,
0025 ”Да ми труне младост у тавници,
0026 ”Код толики Срба соколова!
0027 ”И тако ми моје вјере тврде,
0028 ”Да је који од вас запануо,
0029 ”Давно би вас Раде избавио,
0030 ”Ал’ јуначки, ал’ на пријевару,
0031 ”Али за вас донио откупе.”
0032 Јадан Раде овако говори,
0033 У невољи да се разабира,
0034 И мишљаше нико га не чује,
0035 Ал’ га зачу Але тамничаре,
0036 Пак отиде бану на дворове,
0037 Све му право и лијепо каже.
0038 Кад је бане ријеч саслушао,
0039 Он говори Алу тамничару:
0040 ”О Алија, моја вјерна слуго,
0041 ”Узми, синко, од тавнице кључ,
0042 ”И отвори камену тавницу,
0043 ”И доведи малог Радојицу.”
0044 Брже га је Але послушао,
0045 Од тавнице доватио кључе.
0046 Када дође тавници на врата,
0047 Јуначкијем гласом завикао
0048 ”Ко је ође мали Радојица,
0049 ”Нек изађе тамници на врата.”
0050 Стаде јака жалосна јунака,
0051 Стаде јека синџир-гвожђа љута,
0052 Ево рада тавници на врата,
0053 Одведе га Але управ к бану,
0054 Поклони се до земљице црна.
0055 Ал’ му бане ријеч проговара:
0056 ”Јадно момче, мали Радојица,
0057 ”Имадеш ли кога побратима,
0058 ”Јали брата, али братучеда,
0059 ”Или кога добра пријатеља,
0060 ”Да извади тебе из тавнице,
0061 ”Пуштио бих тебе на откупе.
0062 ”Ја сам чуо ђе причају људи,
0063 ”Да ти имаш брата Мијаила,
0064 ”Да је јунак кажевали су ми,
0065 ”И да имаш сеју Анђелију,
0066 ”Да је љеша од загорске виле,
0067 ”И да имаш свијетло оружје,
0068 ”Кога данас у Србина нема,
0069 ”И које је у Млетке ковано
0070 ”Три године тридесет мајстора,
0071 ”И да имаш коња доратаста,
0072 ”Доратаста и путоногаста.
0073 ”Ако би ми поклонио, Раде,
0074 ”Десну руку твог брата Мијајла,
0075 ”И сестрицу твоју Анђелију,
0076 ”Поклонио коња и оружје,
0077 ”Пуштићу те из тавнице тавне.”
0078 Бане збори, слуша Радојица,
0079 Пак јуначки бану одговара:
0080 ”Истина је, Задранине бане,
0081 ”Истина је што ти кажу људи,
0082 ”Ја имадем брата Мијаила,
0083 ”Ево моје мјест’ његове руке:
0084 ”И ја имам сеју Анђелију,
0085 ”Ал’ је Анђа давно испрошена
0086 ”За Секула бановога сина,
0087 ”Моја није него Секулова,
0088 ”Јер је на њу врго обиљежје,
0089 ”Златан прстен и јабуку златну,
0090 ”И давно је ракија попита,
0091 ”Не тичи ми брата ни сестрицу,
0092 ”А ево ти коња и оружје,
0093 ”И ево ти стотину дуката. ”
0094 Одговара Задранине бане:
0095 ”Да луд ли си, мали Радојица,
0096 ”Доста ми је рука брата твога
0097 ”Одасјекла задарскије глава,
0098 ”А Анђу ти не би оставио,
0099 ”Јер ја имам два близанка сина,
0100 ”Нек ми шика у бешици сине,
0101 ”Ноћи ћу јој б’јело љубит’ лице.
0102 Кад се Раде на невољу нађе,
0103 Он запита дивит и артију,
0104 Па направи књигу на кољену,
0105 Те је пише брату Мијаилу:
0106 ”Мијаило, мој мили брајане,
0107 ”Зар за мене не обрћеш главе,
0108 ”Но ме држиш овђе у тавници,
0109 ”И у њу ћу кости оставити,
0110 ”Ако за ме не пошљеш откупе:
0111 ”Из рамена твоју десну руку,
0112 ”И сестрицу нашу Анђелију,
0113 ”И да дамо коња и оружје,
0114 ”Ово бане тражи за откупе.
0115 ”Ласно ћемо за десницу руку,
0116 ”Чувај твоју, ја ћу дати моју,
0117 ”Али не знам за нашу сестрицу,
0118 ”Јер је сеја давно испрошена,
0119 ”И грота је од Бога самога
0120 ”А од људи укор и срамота,
0121 ”Да је дамо бану за робињу,
0122 ”Да му шика у бешици сина,
0123 ”Него чини како боље знадеш,
0124 ”Не жали ми многа пуста блага,
0125 ”Но ме, брате, вади из тамнице
0126 ”Ради Бога и крста часнога.”
0127 Пође књига ајдук-Мијаилу,
0128 Књигу гледа, сузе пролијева,
0129 И овако ријеч проговара:
0130 ”Аох, раде, моје десно крило,
0131 ”Љуте ли си муке допануо!
0132 ”Ево има три године дана
0133 ”Да ја мислим што ћу како ли ћу,
0134 ”Како ли бих тебе избавио.
0135 ”Да би дао из рамена руку,
0136 ”Друга ће ми остат’ на јесеру;
0137 ”И да дадем коња и оружје,
0138 ”Могли бисмо друге добавити,
0139 ”Али не дам сестру Анђелију,
0140 ”Док је мене на рамену главе,”
0141 То изрече, на ноге устаде,
0142 Не казује ником у дружини,
0143 Него својој остарелој мајци.
0144 Скиде с себе јуначко ођело,
0145 На се врже рухо сиротињско,
0146 О рамену одрпану торбу,
0147 А у руке чвораву тојаку,
0148 Направи се Влаше сиромаше,
0149 Оде право Задру бијеломе.
0150 Кад је граду Задру долазио,
0151 Проси Мићо од врата до врата,
0152 И све пита за банове дворе.
0153 А кад бану пред дворове дође,
0154 Он закуца алком на вратима.
0155 То зачула танана робиња,
0156 Од авлије отворила врата,
0157 Рече њојзи ајдуче Мијајло:
0158 ”Богом сестро, танан робињо,
0159 ”Удијели Влаху сиромаху,
0160 ”Зарад душе и здравља твојега!
0161 Ал’ му она одговара млада:
0162 ”Прођи ми се, Влаше сиромаше,
0163 ”Мене дома господара нема,
0164 ”Но је пошо шури у сватове,
0165 ”И с њим пошла госпођа баница,
0166 ”Са собом је однијела кључе.”
0167 Вели њојзиајдук Мијаило:
0168 ”А ти, сестро, ако Бога знадеш,
0169 ”Донеси ми воде у маштрапи,
0170 ”Јер ме љута уморила жеђа.”
0171 Млада бјеше, за Бога ајаше,
0172 Па говори младу Мијаилу:
0173 ”Чујеш ли ме, Влаше сиромаше,
0174 ”Док ја дођем и воде донесем,
0175 ”Пригледај ми два банова сина,
0176 ”Да се луди не би покварили.”
0177 То изрече, пође у дворове,
0178 А Мијајло не шће ни чекати,
0179 Но притрча ђеци у авлији,
0180 Оба сина у торби ставио,
0181 С њима бјежи гором и планином.
0182 Стоји цика два банова сина,
0183 Он им кад-кад уста затискаше,
0184 Док одбјеже од двора бијела.
0185 У то доба ево ти робиње,
0186 Нема Влаха, нема сиромаха,
0187 Нити има два банова сина.
0188 Брже трчи на пенџер од куле,
0189 Те избаци пушку аберника,
0190 Абер даде Задру бијеломе.
0191 То зачуо и од Задра бане,
0192 Одма се је јаду досјетио,
0193 ”Биће, рече, одбјегнуо Раде.”
0194 Пак полеће двору бијеломе,
0195 Сусрете га танана робиња,
0196 Све му каже каконо је било.
0197 Бан се свому јаду домислио,
0198 Пак он иде на тавничка врата,
0199 И дозива малог Радојицу:
0200 ”Богом сине, мали Радојица.
0201 ”Пиши твоме брату Мијаилу,
0202 ”Нек ми врати два близанка сина,
0203 ”Пуштићу те из тамнице клете.”
0204 У ријечи у којој бијаху,
0205 Ево једне незнане делије,
0206 Пред њим стиже, с главе капу диже,
0207 А пружи му књигу из њедара.
0208 Књигу пише ајдук Мијаило:
0209 ”Поздрављам те, бане Задранине,
0210 ”пушти мене брата Радојицу,
0211 ”Ево тебе два близанка сина,
0212 ”А за друге даре и уздарје
0213 ”Ја сам каил, што учини Раде.”
0214 Чати књигу Задранине бане,
0215 Чати књигу, а говори Раду:
0216 ”Казуј, Раде, сад што ћемо, синко?”
0217 Вели Раде: ”богме добро, бане,
0218 ”Кад су у нас ђеца запанула,
0219 ”Но ми придај коња оседлана,
0220 ”Којег јашеш на васкрсеније.”
0221 Даде бане не рече ријечи.
0222 Рече бане: ”сад што ћемо, Раде?”
0223 Вели Раде: ”богме добро, бане,
0224 ”Кад су у нас запали синови,
0225 ”Дај ми, бане, свијетло оружје,
0226 ”Што га носиш од свеца до свеца.”
0227 Даде бане не писну ријечи.
0228 Рече бане: ”сад што ћемо, Раде?”
0229 Вели Раде: ”богме добро, бане,
0230 ”Кад су у нас ђеца запанула,
0231 ”Дај ми бане триста ћеса блага,
0232 ”Три године што сам измучио
0233 ”У тамници проклетој твојојзи.”
0234 Даде бане триста ћеса блага.
0235 Рече бане: ”сад што ћемо, Раде?”
0236 Рече Раде: ”богме добро, бане,
0237 ”Кад су у нас ђеца запанула,
0238 ”Да ми дадеш тридесет долама,
0239 ”Да ја наше даривам ајдуке,
0240 ”Нек се знаде у ког сам дворио;
0241 ”И да ми даш токе позлаћене,
0242 ”Да понесем брату Мијаилу,
0243 ”Нек их носи, па нек се поноси,
0244 ”Јере их је давно измучио
0245 ”Како ће ме дигнут’ из тамнице.”
0246 Даде бане и дава баница.
0247 Рече бане и рече баница:
0248 ”Је л’ већ доста, синко Радојица?
0249 Рече Раде: ”сад већ доста, бане.”
0250 Пушти њега бане из тамнице,
0251 Раде њему два близанца сина.
0252 Усред горе робље мијењаше,
0253 Ту весеље чудно починише.
0254 Љуби бане два нејака сина,
0255 А Мијаил брата Радојицу.
0256 Рече бане: ”збогом остај,Раде!
0257 ”Тешко оном свакоме јунаку,
0258 ”Ко се дира српскије ајдука.”
0259 Раде њему: ”ајде с Богом, бане,
0260 ”Коме криво, Бог му намирио.”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.