МИЛО ЗА ДРАГО
Груди су ми недогледно море,
У мору је шкољка срце моје,
А у шкољци благо големо је!
Па за што ме? зашт' ни сада не ћеш?
Та у њојзи све што има блага
Све ћу теби дати, дево драга!
Драги камен, сићано бисерје
Око врата ти ми, лане, носи,
Ти се с њиме дичи и поноси!
Па зар теби све благо да дадем?
Да ми срце, што певати жуди,
Да ми празно остане у груди?
Лудо реко! Пуно бити мора:
Та срце је прво више свега!
Што си мени за бисерје дала:
Сузама ћу да препуним њега!