Лаку ноћ! (Абердар)
| Лаку ноћ (1861) Писац: Милан Кујунџић Абердар |
Издалека још смешење чара! —
И тај месец раздрагао с’ блед,
Месец наг’о, блене, да полуди,
А мој образ — стенокос је сед…
Нити чујем, ни опажам штогод,
Тебе само, луну срца мог.
Чини ми се од тебека месец,
А звездице ода друштва твог.
Мени дође слика оне звезде
Крај месеца, што му прати траг,
Мени дође — та бејах крај тебе!
Већ ти гледах поглед сладак, драг.
Хеј блаженства! — ја опроштај шапљем —
Твој ми глас већ звони „лаку ноћ!”
Друге зову — ал’ исчезла и ти! —
Одзив сам још дрхти: Лаку ноћ!
Извор
[уреди]Даница, 20. јуна 1861. Бр. 17. Година II, стр. 267.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 133 године.
|