Кумалића Злата и Грга Антонић

Извор: Викизворник


Кумалића Злата и Грга Антонић

0001 Једног дана у пјаној механи,
0002 у Задарју, котарскоме граду,
0003 састала се њемачка господа.
0004 Ту бијаше тридест капетана
0005 и тридесет младих бајрактара,
0006 и дванаест каурски војвода,
0007 и два бана з двије бановине:
0008 једно ти је дубровачки бане
0009 а друго је од Задарја бане.
0010 Редом сједе, редом пију пиво,
0011 све им редна по дружини ода,
0012 чаша скаче од руке до руке
0013 кајно тица од гране до гране.
0014 Кад им вино угријало тело,
0015 а ракија собет отворила,
0016 почеше се фалит у механи,
0017 доклена је који доходио
0018 низ Турћију, низ земљу пространу,
0019 који ли је мејдан задобио,
0020 који л’ турску посијеко главу,
0021 ко л’ Туркињу младу заробио,
0022 довео је својој бјелој кули
0023 да му измет чини на оџаку.
0024 Ондар вели дубровачки бане:
0025 »Не фалте се, млади капетани,
0026 капетани, ни ви бајрактари,
0027 не фалте се, не осрамот’те се,
0028 данас нејма бољега јунака
0029 у Задарју и око Задарја,
0030 чак до нашег бјела Дубровника,
0031 од мојега нејака сестрића,
0032 мог сестрића Пушкарић Лазара.
0033 Четири је добио мејдана,
0034 и скоро је био у Турћији,
0035 погубио бијесна Турчина
0036 а Мујагу Дукатаревића,
0037 скино ш њега робу и оружје,
0038 уфатио његова Гаврана;
0039 робу дере а носа оружје
0040 а јаше му вранца од мејдана
0041 на срамоту свој турској Крајини.« 
0042 На то шути тридест капетана,
0043 и тридесет младих бајрактара,
0044 и дванаест каурски војвода,
0045 ал’ не шути млад задарски бане.
0046 Главу диже па овако каже:
0047 »Пријатељу, дубровачки бане,
0048 што ми свога Пушкарића фалиш
0049 да је добар јунак на мејдану,
0050 е тако ми крста и закона,
0051 данас бољег нејмаде јунака
0052 у Задарју и око Задарја,
0053 чак далеко па до Дубровника
0054 и бијела Беча њемачкога,
0055 од нашега Грге Антонића.
0056 Њему нејма нег осамнест љета
0057 а седам је добио мејдана,
0058 седам турски посијеко глава,
0059 троје турске разбио сватове,
0060 три дјевојке турске заробио,
0061 довео их својој танкој кули
0062 те му измет чине на оџаку.
0063 И скоро је био у Турћији,
0064 уфатио дав Турчина бијесна,
0065 уфатио бега Јакирлића
0066 и његова врана од мејдана,
0067 кога коња у Турћији нејма,
0068 што не лети утећ му не море,
0069 и побра му Панџић Хусејина
0070 и његова дебела зеленка,
0071 довео их својој танкој кули,
0072 Хусејина метно у тавницу,
0073 ђогата му у подруме свезо,
0074 Јакирлића држи у оџаку
0075 и његова претила Гаврана.
0076 Кад год Грга у механу пође,
0077 он узјаше бегова Гаврана,
0078 собом води бега савезана
0079 да му вода пред механом вранца
0080 доклен пије Грга у механи.
0081 Ако л’ ми се тому не вјерујеш,
0082 ти погледај механи на врата,
0083 видјет хоћеш бега савезана
0084 ђе он вода својега Гаврана.
0085 А погледај у ћоше механе,
0086 ено Грге ђе он пије пиво!« 
0087 Кад то чуо дубровачки бане,
0088 он погледа пред пјану механу,
0089 видје бега ђе Гаврана вода,
0090 видје Гргу ђе он пије пиво.
0091 Ондар вели дубровачки бане:
0092 »Дите моје, Грга Антонићу,
0093 кад си таки јунак на мегдану,
0094 ајде са мном нашем Дубровнику,
0095 бјелу ћу ти начинити кулу
0096 покрај своје а бољу од своје.
0097 Још те хоћу оженити, сине,
0098 од оџака кога теби драго,
0099 а дјевојком којом теби драго.« 
0100 А вели му Грга Антонићу:
0101 »Фала теби, дубровачки бане,
0102 на цурама и на бјелој кули,
0103 а тако ми моје вјере тврде
0104 ја с’ Латинком оженити нећу,
0105 нег Туркињом са турске Крајине,
0106 љепом Златом Кумалић Алаге,
0107 из Притоке, града бијелога,
0108 јали Златом, јал’ зеленом травом.« 
0109 Опет вели дубровачки бане.
0110 »Бе не лудуј, Грга Антонићу,
0111 ти се врага и Турака прођи,
0112 и Златије Кумалић Алаге,
0113 јер је Злата на наму дјевојка
0114 па ниједног бајрактара нејма,
0115 бајрактара нити буљубаше,
0116 у Крајини и околовини,
0117 који Злати није муштерија,
0118 који за њу не би погинуо,
0119 а камоли мејдан дијелио:
0120 неће Турци лахко пушћат Злате,
0121 нећ’ се своје наносити главе
0122 ни бегова најахати вранца!
0123 Нут послушај, да ти чудо кажем,
0124 и како је с Турцим ратовати:
0125 Једном сјеђах у свом Дубровнику,
0126 са мном бјеше тридест капетана.
0127 Ми пијасмо црвенику вино
0128 док одаји одлећеше врата
0129 а упаде лахак књигоноша,
0130 чапку скида, под пазухо тура,
0131 и он нама добро јутро викну.
0132 Ми му љепо здрављем прифатили,
0133 књигоноша нам бесједи љепо:
0134 ─ Ох бога вам, латинска господо,
0135 које вам је дубровачки бане? ─
0136 Капетани мене казиваше.
0137 Он ми књигу даде шаровиту,
0138 ја преломих печат на артији
0139 и прегледах књигу шаровиту.
0140 Књига бјеше са турске Крајине,
0141 од Турчина Мурат-капетана.
0142 Мени пише Мурат-капетане:
0143 ─ Господаре, дубровачки бане,
0144 чуо јесам а кажу ми људи
0145 да си добар јунак на мејдану,
0146 а и јеси соја госпоскога.
0147 У мене је подрасла дјевојка
0148 каке цуре низ Крајину нејма.
0149 На њу ми се ојрат натурио
0150 натурио Влахињић Алија.
0151 Ниј’ Алија Златина прилика
0152 јер је њега родила сељанка,
0153 а на име дебела Марија,
0154 у планини овце чувајући,
0155 повила га у овчије руно,
0156 овчијем га млеком задојила
0157 у опрегљу дома донијела,
0158 у колиби њега одранила,
0159 а Злату је родила госпоја
0160 у оџаку на меку душеку,
0161 у меку је повијала свилу,
0162 госпоскијем задојила мликом.
0163 Већ послушај што ћу говорити:
0164 ти покупи до триста хајдука,
0165 по дугије триста џефердара,
0166 изведи ји у киту планину.
0167 Кроз бијелу недјељицу дана
0168 оће наљећ Влахињић Алија,
0169 и навести моју несретницу.
0170 Дочекај га и погуби, бане,
0171 а уфати моју несретницу
0172 па је води Дубровнику билу,
0173 и узми је за вијерну љубу.
0174 Вољу зета дубровачкога бана
0175 нег Алију личког бајрактара. ─
0176 То ја каза младим капетаним.
0177 То је њима врло мило било,
0178 пофалише мене у оџаку:
0179 ─ Ој, аферим, наша круно златна,
0180 када за те знају Крајишници,
0181 па ти цуре дају племените,
0182 и ми ћемо с тобом у планину
0183 и повести до триста хајдука,
0184 под дугије триста џефердара,
0185 дочекати Влахињић Алију,
0186 јал’ г’ убити јал’ г’ уфатит жива.
0187 Него, брзо ти се спремај, бане,
0188 а ми ћемо искупит хајдуке. ─
0189 На те њима ја зафалих ријечи,
0190 и рјеч дадо да ћу се спремити,
0191 ш њима ићи у киту планину.
0192 Капетани на ноге скочише,
0193 сваки оде својој бјелој кули.
0194 Док с’ ја спреми на оџаку своме,
0195 дотле стиже тридест капетана,
0196 и за њима до триста хајдука
0197 са дугије триста џефердара
0198 и осталим рухом и оружјем.
0199 Кренусмо се у киту планину,
0200 три смо дана морем путовали,
0201 а три дана од горе до горе
0202 док дођосмо у киту планину.
0203 Пофатасмо стазе и богазе,
0204 и у тврде посједасмо кланце,
0205 а док неко пјевну низ планину.
0206 Колко јунак пјева гласовито,
0207 све са горе пољеташе лишће.
0208 Стадох брду гледат уз планину
0209 док се један Турчин помолио,
0210 на дорату, ко на горској вили.
0211 Какав му је, три га клала вука,
0212 преко ђема жваље развалио,
0213 да с’ савије бугар-кабаница
0214 не би коњу жваље затиснула.
0215 Турчин јаше, јасно попијева,
0216 завратио уз руке рукаве,
0217 а над очи фесић натурио,
0218 око њега облијеће ћорда
0219 ко шарена гуја око трна,
0220 на сапим му лијепа дјевојка.
0221 Боже мио, ко би Турчин био?
0222 То бијаше Огојеновићу.
0223 У зо час га одгојила мајка,
0224 сам удара на хиљаду Влаха!
0225 За њим јаше Влахињић Алија
0226 на његову колансуз алату,
0227 и он цуру носи на сапима,
0228 љепу Злату Мурат-капетана.
0229 Ја причека за зеленом јелом
0230 док наскака Огојеновићу.
0231 Ја прифати бистра џефердара,
0232 на Турчину нишан саставио
0233 а на пушки ватру наложио.
0234 Прну дорат на лијеву страну,
0235 на њем оста Одгојеновићу,
0236 нит он паде, ни ране допаде,
0237 нег му сину ћемерлија крива,
0238 а у богаз наћера дорина.
0239 Дочека га до триста хајдука,
0240 на њег живи огањ оборише.
0241 Тадај викну Влахињић Алија,
0242 а сину му крива ћемерлија:
0243 ─ О, не бој се, брате бајрактаре! ─
0244 Па у богаз наћера алата.
0245 Кунем ти се, Антонић Гргуре,
0246 није прошо черек од сахата
0247 полу мени друштва исјекоше,
0248 полу гора оте јеловина.
0249 Ја побјегох низ планину пусту,
0250 а гони ме Одгојеновићу
0251 на својему претилу дорину.
0252 Не чудим се мојој бедевији
0253 што ме носи низ планину сама,
0254 већ дорату Одгојеновића
0255 јер на њему до двоје чељади.
0256 Стиже мене на дну од планине,
0257 не шћеде ме сабљом ударити,
0258 већ потеже челикли наџака
0259 пак ме удри неколико пута.
0260 Оваку ми рече лакрдију:
0261 ─ Ајде, бане, билу Дубровнику,
0262 љечи леђа од наџака мога,
0263 знаћеш њега до вијека твога! ─
0264 Па на дизгин поврати дорина,
0265 уто стиже Влахињић Алија.
0266 Туј се оба побра састадоше,
0267 и одоше пољем пјевајући.
0268 А ја, јадан, док искупих друштво
0269 што остало по гори зеленој,
0270 повратих се мому Дубровнику.
0271 Ево од тадај четири године,
0272 кад год пухне спора југовина
0273 вазда ћутим Ибрине наџаке.« 
0274 Тад му рече Грга Антонићу:
0275 »Страшивице, дубровачки бане,
0276 кунем ти се а вјеру ти дајем,
0277 ја се Злате оканити нећу
0278 док је жива на два рама глава.
0279 Ја имадем три магазе блага,
0280 на благо ћу сакупити војску,
0281 повест војску а повућ топове
0282 док изиђем на турску Крајину,
0283 дан данити, ноћи путовати
0284 покрај Лике док проведем војску
0285 и док дођем до Притоке биле;
0286 Притоку ћу лахко поробити,
0287 поробити па је запалити,
0288 уфатити Злату Кумалића,
0289 отален се натраг повратити,
0290 бјелодано с Турцима се бити,
0291 док се вратим низ земљу Турћију
0292 и док сиђем низ кршне Котаре
0293 до нашега Задра бијелога,
0294 и док сведем лијепу Златију.
0295 Назор хоћу Злату покрстити,
0296 па се с њоме, бане, оженити.
0297 Нису, бане, моји Котарани
0298 као твоји бљеди Дубровчани
0299 да ји сјеку по планини Турци.« 
0300 Све то слуша беже Јакирлићу
0301 што говори Грга Антонићу,
0302 па повика грлом бијелијем:
0303 »Лахко, лахко, Грга Антонићу,
0304 није лахко до Притоке сићи,
0305 избавити Кумалину Злату,
0306 јер је Злата соја госпоскога
0307 госпоскога, па и јуначкога,
0308 за њу знаде сва бутум Крајина,
0309 сва Крајина и околовина.
0310 Што с’ се тако, Грга, помамио
0311 што с’ на вјери наске преварио,
0312 уфатио, Задру доводио,
0313 па се криво у механи фалиш!« 
0314 То је Грги врло мука била,
0315 у мејани на ноге скочио,
0316 из механе на врата изиђе,
0317 Јакирлићу силе ударио,
0318 а овако њему бесједио:
0319 »Јакирлићу, пасије копиле,
0320 лахко ти је тавновати било
0321 у одаји, у оџаку моме,
0322 ал’ ћеш зиндан саде напунити.« 
0323 Још повика: »Окрени Гаврана!« 
0324 Ага свога окренуо вранца,
0325 узјаха га Грга Антонићу,
0326 а преда се бега прифатио,
0327 оћера га до бијеле куле.
0328 Како кули и авлији дође,
0329 он повика тавничара Ђура,
0330 па му даде бега Јакирлића:
0331 »Вод’ га, Ђуро, у тавницу баци,
0332 на њега ћеш гвожђе ударити,
0333 па у стјену тврду уковати!« 
0334 Ђуро бега узе Јакирлића,
0335 одведе га на дно у тавницу,
0336 па на њега гвожђе ударио,
0337 челик-алку око грла бјела,
0338 лисичине на бијеле руке,
0339 а на ноге букагије тешке.
0340 Тврди синџир кроз алку провуче,
0341 закова га у студену стјену,
0342 па се натраг из тавнице врати.
0343 Још не бјеше затворио врата,
0344 а Јакирлић у тамници јекну,
0345 колко јекну ─ сва тамница звекну,
0346 а запишта као љута гуја.
0347 Колко ага јадовито пишти,
0348 би из дрва суза ударила
0349 а камоли не би из иксана.
0350 Ђуро му се натраг повратио,
0351 па он вели бегу Јакирлићу:
0352 »Што је, беже, једна женска главо,
0353 што ти одма у зиндану цвиљиш?!
0354 Ево има двадесет година
0355 како измет ја чиним зиндану,
0356 још у оца Грге Антонића,
0357 кроз пуније двадесет година.
0358 Јесте много падало сужања,
0359 али нико није процвилио
0360 барем прије шест мјесеца дана.
0361 А ти, беже, једна женска главо,
0362 чиме паде, одма цвиљет стаде,
0363 о’ шта си се, јадан, препануо,
0364 шта ли жалиш на оџаку своме?« 
0365 А вели му беже Јакирлићу:
0366 »Тавничаре, мој по богу брате,
0367 је ли вјера, ја ћу казивати
0368 са шта одма у зиндану цвиљим.« 
0369 Ђуро му се ближе примакнуо,
0370 па он бегу вако говорио:
0371 »Кунем ти се а вјеру ти дајем,
0372 тврђа ми је вјера од камена,
0373 прије би се камен растопио
0374 нег би Ђуро вјеру погазио.« 
0375 Тад му вели беже Јакирлићу:
0376 »Тавничаре, мој брате по богу,
0377 сад сам чуо у пјаној механи
0378 шта говори Грга Антонићу,
0379 да ће војску подићи за благо,
0380 па је водит на турску Крајину,
0381 до Притоке, града бијелога,
0382 и Притоку листом поробити,
0383 уфатити Злату Кумалића
0384 па је свести Задру бијеломе
0385 назор цуру хоће покрстити,
0386 те се Грга ш њоме оженити.
0387 А сада је башн ајгоре доба,
0388 дома бега Кумалића нејма,
0389 отишо је бијелу Стамболу
0390 да агама свиђа агалуке,
0391 бајрактарим вади есамије,
0392 спахијама сићане берате,
0393 неће доћи за годину дана.
0394 А и то се врјеме пригодило:
0395 од Видова до Петрова дана
0396 за косидбу Турци прифатили,
0397 сви им коњи добри раседлани,
0398 раседлани паи отковани,
0399 на зелену траву изведени.
0400 А Грга им удрит изненада,
0401 много ће им квара учинити,
0402 стог ја цвилим у зиндану тврду.
0403 А њесам се ништа препануо,
0404 нит шта жалим на оџаку своме,
0405 него јадим, тавничаре Ђуро,
0406 што дивита ни калема нејмам
0407 и артије књиге без јазије,
0408 и што лахка књигоноше нејмам
0409 да начиним књигу шаровиту,
0410 да је лахку књигоноши дадем,
0411 нек је носи на турску Крајину
0412 до оџака кога њему кажем,
0413 да начиним хабер на Крајину
0414 нек с’ надају Грги Антонићу
0415 и његовој силовитој војсци,
0416 дао би му хиљаду дуката!« 
0417 Кад то чуо Ђуро тавничаре,
0418 јоште му се ближе примакнуо,
0419 па он вели бегу Јакирлићу:
0420 »Је л’ истина, беже Јакирлићу?
0421 Ко би благо положио за те,
0422 ко ли дао хиљаду дуката?« 
0423 А беже му вели Јакирлићу:
0424 »Истина је, тавничаре Ђуро!
0425 Ко б’ однио књигу на Крајину
0426 и дао је оном Крајишнику
0427 на ког књига гласи шаровита,
0428 он би дао хиљаду дуката!« 
0429 Кад то чуо Ђуро тавничаре,
0430 одма бега гвожђа опростио,
0431 донесе му дивит и хартије,
0432 танка пера од орлова крила,
0433 па овако њему говорио:
0434 »Пиши, беже, књигу шаровиту,
0435 а ја ћу је носит на Крајину,
0436 Крајишнику кога мени кажеш!« 
0437 Одма беже књигу начинио,
0438 на Турчина, Личког Мустај-бега.
0439 У књиги му вако бесједио:
0440 »Мустај-беже, све Крајине главо,
0441 добро види што ти књига пише,
0442 истина је, а превара није.
0443 Грга вам се у сватове спрема
0444 ради липе Кумалића Злате,
0445 баш са војске четерест хиљада
0446 и четерест од боја топова.
0447 Мого би вам удрит изненада
0448 и много вам начинити квара.
0449 Ја сам стога тавничару Ђуру
0450 обећао хиљаду дуката
0451 да донесе књигу на Крајину,
0452 да вас Грга не би преварио,
0453 изненада вама ударио
0454 и много вам квара учинио.
0455 Него, Беже, све Крајине главо,
0456 подај Ђуру хиљаду дуката.
0457 Ако жалиш жути маџарија,
0458 продај моје луке и чифлуке
0459 па наплати своје маџарије.« 
0460 Књигу даде Ђуру тавничару,
0461 па му ваку рече лакрдију:
0462 »Тавничару, мој брате по богу,
0463 носи књигу на турску Крајину.
0464 Док ти сиђеш до широке Лике,
0465 до оџака Личког Мустај-бега,
0466 а он ће ти попутнину платит.« 
0467 Књигу Ђуро јами тавничаре,
0468 у шапки јој мјесто начинио.
0469 Не шће бега у гвожђе метати,
0470 нег затвори на зиндану врата.
0471 Нејде Грги на бијелу кулу
0472 нег удари низ равну чаршију,
0473 док он сиђе на капију граду,
0474 а с капије пољем широкијем.
0475 Иде Ђуро и дневи и ноћи,
0476 док он сиђе на широку Лику,
0477 до оџака Личког Мустај-бега.
0478 У ахару Мустај-бега нађе,
0479 на сабаху ђе испија пиво,
0480 а седам га двори бајрактара,
0481 на оштре се подапрли ћорде.
0482 А кад Бегу Ђуро улазио,
0483 поклони се, бога нафалио,
0484 Мустај-бегу приступио руци.
0485 У руци му књигу оставио.
0486 А згледа се седам бајрактара,
0487 оклен ли је књига шаровита,
0488 није л’ књига од дуга мејдана,
0489 ко ће прије Бога умолити,
0490 и за Бега на мејдан изићи!
0491 Бег на књиги печат преломио,
0492 књигу гледа, главом помахује,
0493 а бјелијем зубом пошкрипује.
0494 Покрај себе сандук отворио,
0495 из њег узе хиљаду дуката,
0496 па ји даде тавничару Ђуру,
0497 а вако му рече лакрдију:
0498 »Нај то теби, тавничаре Ђуро,
0499 немој рећи да ти Беже плати
0500 што с’ до мене јеси замучио,
0501 ондар ћу ти платит захмедију
0502 кад вам сиђем до кршна Котара
0503 и поробим Котар до Задарја,
0504 погубим вам Гргу Антонића
0505 и избавим бега Јакирлића.« 
0506 Отлена се Ђуро повратио,
0507 и он оде пољем зеленијем.
0508 Бег завика своје бајрактаре:
0509 »Полетите граду на капију,
0510 запалите два топа велика,
0511 нека иде јека низ Крајину,
0512 нека редом чују Крајишници,
0513 изнесите зелене бајраке,
0514 побите јих на росну ливаду,
0515 крај бајрака попните чадоре,
0516 испред њихе коње повежите,
0517 дочекујте моје Крајишнике,
0518 одма ће се почет окупљати.« 
0519 У млађега поговора нејма,
0520 на табији топе запалише,
0521 на ливади побише бајраке,
0522 крај бајрака попеше чадоре,
0523 пред чадоре коње повезаше.
0524 Још говори Лички Мустај-беже:
0525 »Мој Зулићу, лахак бајрактаре,
0526 брже себе и зеленка спреми,
0527 гони коња до Притоке бјеле,
0528 абер подај у Притоку Турцим
0529 да се на њих силна војска спрема.
0530 Селам кажи Кумалића мајки
0531 нека кулу и авлију чува,
0532 нек не држи отворена врата,
0533 нека пази куда ода Злата,
0534 Грга јој се у сватове спрема
0535 од Задарја града бијелога
0536 баш са војске четерест хиљада.
0537 Отален ћеш повратит зеленка,
0538 ајде мени и конаку моме.« 
0539 Кад то чуо Зулић-бајрактаре,
0540 брзо себе и зеленка спреми,
0541 па га јаше, гони до Притоке,
0542 абер агам даде у Притоци
0543 да се на њих силна војска спрема,
0544 селам каза Кумалића мајци
0545 ко што му је Беже говорио,
0546 па се натраг на Лику поврати
0547 до конака Личког Мустај-бега.
0548 Кад с’ скупила сила и Крајина
0549 под бијелом Мустај-бега кулом,
0550 у то доба и Бег се опреми,
0551 па широка узјаха Голуба,
0552 окрену га пољем зеленијем.
0553 Пред њим седам иде бајрактара,
0554 и за њиме сехрат и Крајина.
0555 Куд год ишли, на Кунару дошли,
0556 на зелену, велику пољану,
0557 крај великог студена бунара,
0558 туј ће чекат Гргу Антонића.
0559 Нека Бега на Кунар-планини,
0560 да ти саде од Притоке кажем,
0561 и старице Кумалића мајке,
0562 и бегове вјерне Саве слуге.
0563 Кад је био Сава разумио
0564 е зашто је Зулић долазио,
0565 онда иде Али-бега мајци,
0566 и кадуни полетио руци:
0567 »О кадуно, Кумалића мајко,
0568 молим ти се и руку ти љубим,
0569 сутра данак Петровдан освиће,
0570 да ми изун и бесједу дадеш
0571 и алата бегова једека,
0572 и његову ђузел ђеисију,
0573 да ја идем до бијеле цркве,
0574 да се молим богу по закону.« 
0575 Кадуна му изун поклонила,
0576 и даде му коња и аљине.
0577 Види Саве, родила га курва,
0578 он се свуче па се преобуче,
0579 све бегове обуче хаљине,
0580 а бегово припаса оружје,
0581 брже сиђе низ бијелу кулу
0582 у подруме до коња алата.
0583 Алата је такум учинио,
0584 изведе га пред бијелу кулу,
0585 окренуо, па га узјахао,
0586 поћера га пољем зеленијем.
0587 Нејде Сава цркви манастиру
0588 него право Задру и Котару.
0589 До сабаха и огранка сунца
0590 Сава сиђе до тврда Задарја.
0591 На велико чудо ударио:
0592 колико је поље пред Задарјем
0593 све је влашка притиснула војска,
0594 коњ до коња, Маџар до Маџара,
0595 шапка капа ко и црна чавка,
0596 бојно копље кајно боровина.
0597 Све попети зелени чадори,
0598 под чадорим сједе капетани.
0599 Туда Сава проћера алата
0600 до бијеле Антонића куле.
0601 Кад му кули и авлији дође,
0602 ал’ се вранац испод куле вода,
0603 водају га четири Маџара
0604 у четири чатали јулара.
0605 Сава свога разјаха алата,
0606 нит га вода, нит га кому даје,
0607 нег му дизгин за јабуку баци,
0608 и сам му се поче окретати.
0609 Ето Саве уз бијелу кулу,
0610 ђено сједи Грга Антонићу
0611 и код њега тридест капетана.
0612 Све спремљено за полазак било,
0613 Грга црне чизме обуваше.
0614 Сава слуга добро јутро викну,
0615 капетани прифатише здрављем,
0616 а најпошље Грга Антонићу:
0617 »Да си здраво, слуго Кумалића,
0618 од Притоке града бијелога,
0619 је л’ ти беже дошо из Стамбола,
0620 је ли здраво на оџаку Злата,
0621 просе ли је Крајишници редом,
0622 оће л’ Злата кога Крајишника
0623 али чека Гргу Антонића,
0624 док јој Грга у сватове дође?
0625 Виђе л’, Сава, киту и сватове,
0626 има ли се на Крајину с чиме?« 
0627 А вели му Сава службениче:
0628 »Господине Грга Антонићу,
0629 није беже дошо из Стамбола,
0630 ено Злате на бијелој кули,
0631 све је редом просе Крајишници,
0632 сви је просе, поноси се Злата.
0633 Видјех твоју киту и сватове,
0634 ти би имо на Крајину ш чиме
0635 да нијесу разабрали Турци
0636 да се њима у сватове спремаш.
0637 Ал’ је абер дошо на Крајину,
0638 бег је Лички покупио војску,
0639 сву Крајину и околовину,
0640 што год има турски поглавица,
0641 поглавица па и набодица,
0642 и турскије млади бајрактара,
0643 све је сишло на широку Лику.
0644 Куд ће отлен окренути Турци,
0645 не знам, Грга, живота ми мога.
0646 Куд гођ крену и уфате кланце,
0647 да си вила па да имаш крила,
0648 не би тјело пронијело перје,
0649 а камоли да би проходио
0650 и сватове своје проводио.
0651 Већ ако ћеш мене послушати,
0652 господаре, ти застави војску,
0653 испод Задра десет-дванест дана,
0654 доклен ће се разасути Турци,
0655 чекат неће у тврдијем кланцим,
0656 јер је вакат њима од косидбе,
0657 вратиће се сваки својој кули,
0658 слушат Личког Мустај-бега неће,
0659 ми ћемо онда подигнути војску,
0660 водит војску на турску Крајину,
0661 до Притоке, града бијелога,
0662 тако ћемо Турке преварити,
0663 и Златију цуру избавити,
0664 тебе Грга ш њоме оженити.
0665 Ја ћу бити калауз пред војском.
0666 Кад дођемо до Притоке бјеле,
0667 прије зоре, а по ноћи тавној,
0668 водићу те Кумалића кули,
0669 ја ћу смамит на авлију Злату,
0670 за руку је бјелу уфатити
0671 теби, бели, Грга, дофатити,
0672 извуци је за се на Гаврана,
0673 бјежи ш њоме у своју ордију.« 
0674 Кад то зачу Антонић Гргуре,
0675 у џепове завлачио руке,
0676 даде Сави стотину дуката.
0677 Још му ваку вели лакрдију:
0678 »Ај аферим, Кумалића слуго,
0679 кад си мени абер доносио
0680 да је Турцим абер долазио
0681 и да су се окупили Турци
0682 чекат мене и моје сватове.« 
0683 Одма Грга тертиб промјенио,
0684 силну своју војску заставио
0685 за петнаест бијелије дана,
0686 када хода на Крајину нејма.
0687 Нека Грге, нека сједи с војском,
0688 да вам сада ја за Турке причам.
0689 Лички беже и ш њим Крајишници
0690 чека Гргу на Кунар-планини
0691 за бијелу недјељицу дана.
0692 Кад им осмо јутро освануло,
0693 навалише многи Крајишници
0694 до чадора Личког Мустај-бега,
0695 Мустај-бегу вако говорили:
0696 »Пуштај наске низ нашу Крајину,
0697 сад је нама вакат од косидбе,
0698 теби књига лаже шаровита,
0699 никад Грга на Крајину неће
0700 ради љепе Кумалића Злате.
0701 Кад би даље на планини били,
0702 ми ливаде не би покосили,
0703 чиме бисмо коње изранили?« 
0704 На то Беже пушти Крајишнике,
0705 сваки оде својој танкој кули,
0706 а Мустај-бег на широку Лику.
0707 Тако стало још недјељу дана,
0708 онда Грга подигнуо војску
0709 и повуко од боја топове.
0710 Кад се турској међи примакнуо,
0711 у ордији тертиб преокрено,
0712 дан данити, ноћи путовати.
0713 Сава слуга калауз пред војском
0714 док проведе покрај Лике војску
0715 и доведе под Притоку бјелу,
0716 под Притоку у поље зелено,
0717 ископаше метеризе тврде,
0718 оплетоше по пољу кошеве,
0719 навалише на њихе топове,
0720 окренуше на четири стране,
0721 и растово коље покуцаше
0722 да коњу маха нејма ни јунаку.
0723 Кад рекоше да се утврдише
0724 и зорицу рану дочекаше,
0725 онда Сава узјаха алата,
0726 Грг’ Антонић бегова Гаврана,
0727 широкијем пољем ударише
0728 до бијеле Кумалића куле.
0729 Кад се кули примакнули близу,
0730 Сава свога растрка алата,
0731 коња трче а из грла виче:
0732 »Мати моја, кукавице сиња,
0733 мати моја, бега Кумалића,
0734 брже стрчи низ бијелу кулу,
0735 отвори ми на авлији врата,
0736 ево твога из Стамбола сина.
0737 На ватру сам ударио живу
0738 под Притоком, у пољу зелену,
0739 а љута ме уфатила гуја,
0740 љута гуја Грга Антонићу,
0741 готово је мене достигнути,
0742 нећу л’ своју унијети главу
0743 у бијелу од камена кулу.« 
0744 Ал’ кадуна бјеше уранила,
0745 на се турски авдест ударила,
0746 и клањала турскога сабаха.
0747 Истом дову бјеше учинила.
0748 Кад зачула што јој Сава виче,
0749 ондар викну Злату племениту:
0750 »Златко моја, кукавице сиња,
0751 брже стрчи низ бијелу кулу
0752 и отвори од авлије врата,
0753 ето теби брата Али-бега,
0754 из Стамбола, града бијелога.
0755 На ватру је ударио живу,
0756 под Притоком, у пољу зелену,
0757 а љута га прифатила гуја,
0758 љута гуја Грга Антонићу.
0759 Нећу л’ своју унијети главу
0760 у бијелу од камена кулу.« 
0761 Кад то чула Златка племенита,
0762 она својој говорила мајци:
0763 »Мати моја, лијепог ми дина,
0764 оно није аваз Али-бега,
0765 ја се бојим каке пријеваре,
0766 ја не смијем отворит авлије.
0767 Је л’ ти селам Лика отпремио
0768 да се добро на оџаку чуваш?« 
0769 Стара мајка пожељела синка,
0770 не вјерује што говори Злата,
0771 него на њу зохор учинила:
0772 »Али-бег је био у Стамболу,
0773 у Стамболу аваз промјенио,
0774 јер је пио воду из бунара,
0775 брже трчи, отвори авлију.« 
0776 Оћера је низ бијелу кулу,
0777 а све гледа са пенџера стара,
0778 како Злата на авлију сиђе
0779 и отвори канат на авлији.
0780 У то доба Сава на алату
0781 а за њиме Гргур на Галину.
0782 Видје Злата Саву и Гргура,
0783 нејма када затворити врата,
0784 него натраг побјеже у кулу.
0785 А Сава је стиже на алату,
0786 уфати је за бијелу руку,
0787 дофати је Грги Антонићу,
0788 Грга је за се диже на Гаврана,
0789 и побјеже из мермер-авлије.
0790 Све то гледа са пенџера стара,
0791 у јаду јој на ум припануло
0792 те притрка китну чивилуку,
0793 па прифати везену шишану.
0794 Кад се опет до пенџера врати,
0795 истом Сава на авлијска врата
0796 да ишћера претила алата.
0797 А стара га са пенџера гађа,
0798 лоше гађа а боље погађа,
0799 међу плећа с два синџирли зрна,
0800 живо су му срце прекинула,
0801 и на прса зрна излазила.
0802 Сава паде низ коња алата,
0803 Сава паде, добар алат стаде.
0804 А старица низ кулу сатрка,
0805 у авлију уведе алата,
0806 на авлији затворила врата.
0807 Пушта коња у топле подруме,
0808 а потрка уз бијелу кулу.
0809 Из оџака главњу прифатила,
0810 по сачаке кули излазила,
0811 ђено стоји гвоздена прангија,
0812 а стара јој живу ватру даје.
0813 Када пуче гвоздена прангија,
0814 оде јека на четири стране,
0815 јека сиђе на широку Лику
0816 до оџака Личког Мустај-бега.
0817 Али Беже бјеше уранио
0818 и на пенџер главу наслонио
0819 и гледаше брду уз планину.
0820 Док он зачу јеку од прангије,
0821 одма се је јаду осјетио,
0822 па повика бајрактара свога,
0823 Ибрахима Одгојеновића,
0824 јера Ибро бјеше на авлији:
0825 »Ибрахиме, лахак бајрактаре,
0826 чу л’ ти каку јеку на авлији?« 
0827 »Чух бога ми, Лички Мустај-беже!
0828 Јека дође од Притоке бјеле,
0829 ја би реко, и би се заклео
0830 да је јека гвоздене прангије
0831 са бијеле Кумалића куле.« 
0832 Опет викну Мустај-беже Лички:
0833 »Авај мени до бога милога,
0834 богами је Грга ударио
0835 до Притоке града бијелога
0836 баш са својом силовитом војском.
0837 Притоку ће нашу поробити,
0838 Кумалића Злату заробити,
0839 стару мајку ногам погазити.
0840 Вичи, Ибро, моје бајрактаре,
0841 брже палте од боја топове,
0842 абер дајте низ турску Крајину,
0843 а добре нам коње опремајте.« 
0844 Бајрактари на ноге скочише,
0845 запалише два топа велика
0846 на табији Личког Мустај-бега,
0847 два уједно а двадест заједно.
0848 Оде јека низ турску Крајину.
0849 Јеку чули листом Крајишници,
0850 чим је чули, јесу разумили
0851 да је, бели, Бегу за невољу,
0852 да су негди Влади ударили.
0853 Таки адет бјеше у Турака,
0854 кад год чују јеку од топова,
0855 ко је коњик, притеже колане,
0856 ко ли пјешак, обува опанке,
0857 и свак трче на широку Лику.
0858 Још Бег викну ускок-Рада Малог:
0859 »Радојица, моје дјете драго,
0860 брже свога опреми зеленка,
0861 гони коња до воде Ситнице,
0862 до Ситнице и чекмек-ћуприје,
0863 па ћеш онди коња заставити,
0864 ћемерлију криву извадити.
0865 Сад ће моји испадати Турци,
0866 набодице и крвопилице,
0867 не дај њима на ћуприју прећи
0868 док не стигнем на Голубу моме.« 
0869 У млађега поговора нејма,
0870 брже спреми дебела зеленка
0871 а још брже на ћуприју сиђе.
0872 Истом стаде код чекмек-ћуприје,
0873 док почеше испадати Турци,
0874 набодице и крвопилице.
0875 Ником не да на ћуприју Раде.
0876 Јека стаде покрај воде хладне,
0877 док ево ти Цифре Хасан-аге
0878 на својему претилу ђогату
0879 са хиљаду тимарли спахија.
0880 Како ага на ћуприју дође,
0881 ускок-Раду добро јутро викну,
0882 Радојица здрављем прифатио.
0883 Још му ага вели са ђогата:
0884 »Ускок-Раде, слуго Мустај-бега,
0885 брже дигни чекму на ћуприји,
0886 да ја свога проћерам ђогата
0887 и проведем тимарли спахије,
0888 под Притоку, у поље зелено,
0889 да окушам тимарли спахије,
0890 зашто једу чара честитога.« 
0891 Раде диже на чекмек ћуприју,
0892 ага прође, проведе спахије.
0893 Више Раде нико не да проћи
0894 док не дође Лички Мустај-беже.
0895 Ах да видиш Цифре Хасан-аге
0896 кад проведе под Притоку друштво,
0897 под Притоку, у поље зелено,
0898 дочека га Грга Антонићу
0899 на топове и на топракале.
0900 Часком агу и спахије врати
0901 уз Кунару студену бунару.
0902 Туде ага искупи спахије,
0903 разреди их по богазим тврдим.
0904 А све чува на ћуприји Раде
0905 докле стиже Беже на Голубу,
0906 и за њиме сехрат и Крајина.
0907 Па нејиду под Притоку бјелу
0908 веће право у Кунар-планину,
0909 у планину, на дугу пољану.
0910 Ту је Беже разјахо Голуба,
0911 себи турске поглавице виче,
0912 с њима тертиб чини на планини,
0913 како ће се удрит с Каурима.
0914 А док викну Ибрахиме Тале:
0915 »Мустај-беже, све Крајине главо,
0916 ако ћете послушати Тала,
0917 Тале ће вам тертиб учинити.« 
0918 Рекоше му турске поглавице:
0919 »Дедер кажи, како мислиш, Тале!« 
0920 А Тале им поче говорити:
0921 »Начетверо раздјелите војску,
0922 узми једну Лички Мустај-беже,
0923 другу узми Цифра Хасан-ага,
0924 узми трећу Ђејван-дедо стари,
0925 а четврту од Кладуше Мујо,
0926 свед’те војску под Притоку бјелу,
0927 па с четири ударите стране,
0928 пак што нам бог и срећа даде.« 
0929 Кад то чуо Лички Мустај-беже
0930 и остале турске поглавице,
0931 сви рекоше, Тала послушаше,
0932 начетверо војску раздјелише,
0933 и сведоше под Притоку бјелу.
0934 Алакнуше, бога споменуше,
0935 су четири стране ударише.
0936 Дочека их Грга Антонићу
0937 на топове и на топракале.
0938 Усу лунта као смрека густа,
0939 ал’ узмака у Турака нејма.
0940 Истргаше глиге и параде
0941 узафтише ватру од топова,
0942 у пољу се сва измјеша војска,
0943 грми, сјева, крв се пролијева.
0944 Сабље звече, рањеници јече,
0945 пала тама од неба до тала,
0946 ни брат брата познати не може
0947 а камоли Турчин Каурина.
0948 По чему се они познаваху?
0949 Турчин пани, ал’ ране допани,
0950 одма виче: »Алах и Алија!« 
0951 Маџар пани, ал’ ране допани,
0952 одма виче: »Језус и Марија!« 
0953 Ками ће му помоћи Марија
0954 кога гони Мујо и Алија!
0955 Ђењак био четири сахата,
0956 ђењак био па се растурио.
0957 Разбише се у пољу солдати,
0958 у планине на четири стране,
0959 на бојишту Турци остадоше.
0960 Лички беже по бојишту ода
0961 док потрефи буљубашу Муја,
0962 и он води претила Ђогата,
0963 поцрнио као чавка црна,
0964 на њем робе ни аљине нејма,
0965 у Ђогата гриве ни перчина,
0966 већ све ватра однијела жива.
0967 Бег Хрњицу за дружину пита.
0968 Хрњо каже да дружине нејма,
0969 нити знаде куд су ни како су,
0970 него Бегу вели лакрдију:
0971 »Јаш’мо, Беже, коње од мејдана,
0972 да идемо на Кунар-планину,
0973 на Кунару студену бунару.
0974 Онди има наши Крајишника,
0975 сазнаћемо што ј’ од друштва било!« 
0976 Бег послуша, узјаха Голуба,
0977 Мујо свога претила Ђогина,
0978 оћераше на Кунар-планину.
0979 Кад дођоше до воде бунара,
0980 туј нађоше Ћејван-деда старог,
0981 и код њега Цифру Хасан-агу
0982 су неколко Крајшника млади.
0983 Бег одјаха са коња Голуба
0984 ниједног му бајрактара нејма,
0985 нејма Мују гојена Халила,
0986 а нејма им од Орашца Тала.
0987 Мало сјели и отпочинули,
0988 почеше се искупљати Турци.
0989 Неки носи посјечену главу,
0990 неки води роба савезана,
0991 неки срму носи и оружје,
0992 неки води рањенога друга.
0993 Кад се добро окупили били,
0994 све Бег пита Крајишника млади,
0995 једа њему кога бајрактара,
0996 видје л’ ико Гргу Антонића,
0997 је л’ однио Злату Кумалића.
0998 Нико не зна да то Бегу каже.
0999 Беже свога узјаха Голуба,
1000 па окрену брду уз планину,
1001 док он срете до три бајрактара:
1002 свог Зулића, Мујова Халила,
1003 и сокола Ћејвановић Меха,
1004 добре коње воде за дизгине.
1005 Њима Беже турски селам викну,
1006 Бајрактари селам прифатише.
1007 А пита их Лички Мустај-беже:
1008 »Дјецо моја, бајрактари млади,
1009 једа иђе Грге Антонића
1010 и лијепе Злате Кумалића?« 
1011 Проговара Мујагин Халиле:
1012 »Мустај-беже, све Крајине крило,
1013 бог убио бега Јакирлића,
1014 храни врана пет година дана,
1015 не храни га ко је коњска храна
1016 све му арпу оступану дава
1017 док му вранац кости утврдио,
1018 додаде га оном душманину,
1019 утече нам Грга уз планину,
1020 и на сапим однесе Златију.
1021 Гонисмо га, вјеру ти задајем,
1022 до просјека и студене стјене,
1023 један вранац а двоје чељади,
1024 он искочи на студену стјену.
1025 Искочит нам коњи не могоше,
1026 код просјека на студену стјену.
1027 Ми с’ вратисмо брду низ планину.
1028 А вели им Лички Мустај-беже:
1029 »Дицо моја, млади бајрактари,
1030 оде л’ ико за њим уз планину?« 
1031 »Оде, Беже, Врцић Ибрахиме,
1032 на његову бијесну дорату,
1033 оде, Беже, Влахињић Алија,
1034 оде, Беже, Накић Хусејине,
1035 на својему претилу ђогату,
1036 њихови су коњи искочили,
1037 виш не знамо шта се тамо ради.« 
1038 Тад Бег јекну, сва планина звекну,
1039 уз планину оћера Голуба.
1040 А да видиш до три бајрактара,
1041 а Врцића и Зулића ш њиме,
1042 и Панчића на ђогату своме,
1043 они гоне Гргу Антонића,
1044 до зелена поља котарскога.
1045 А кад пољу котарскоме били,
1046 добра вранца товар освојио
1047 поче пољем вранац узмицати,
1048 бајрактарски коњи примицати.
1049 Стиже Врцић на дорату вранца,
1050 па завика грлом бијелијем:
1051 »О дивојко, Кумалића Злато,
1052 сагни главу на лијеву страну,
1053 да те бритка не прифати ћорда!« 
1054 Позна Злата грло бајрактара,
1055 она писну кајно љута гуја,
1056 а завика грлом бијелијем:
1057 »У зо час ме миловала мајка,
1058 а у горе косе одгојила
1059 и оплела дуге плетенице,
1060 душманин ји свезо око врата,
1061 својом главом макнути не могу.
1062 Него удри, брате бајрактаре,
1063 ти не жали мене посијећи,
1064 волим данас погинути млада
1065 нег остати у каурске руке.« 
1066 Неће бајро да дјевојке сјече,
1067 нег крај вранца натјера дората,
1068 да испрека Каурина гађа.
1069 А повика лијепа дјевојка:
1070 »Не пореди, брате бајрактаре,
1071 пуне су му двије пушке мале,
1072 јал’ ће убит тебе, јал’ дорина!« 
1073 За то бајро ни да чује неће,
1074 испореди покрај вранца дора.
1075 Види Грге, родила га курва!
1076 Он потеже двије пушке мале,
1077 под Врцићем убио дорина.
1078 Паде дорат у зелену траву,
1079 а достиже Влахињић Алија
1080 на алату силна душманина.
1081 И он викну Кумалића Злату:
1082 »О дјевојко, Кумалића Злато,
1083 сагни главу на лијеву страну!« 
1084 И њег позна по авазу Злата,
1085 па говори Влахињић Алији:
1086 »Е Аиља, Бегов бајрактаре,
1087 у зо час ме мајка миловала,
1088 у горе ми косе одгојила
1089 и оплела дуге плетенице,
1090 душманин ји свезо око врата,
1091 својом главом помакнут не могу!
1092 Сјеци, Але, ти не жали Злате,
1093 алал теби моја крвца била,
1094 волим млада данас погинути
1095 нег остати у душманске руке.« 
1096 Але неће да Златије сјече,
1097 нег крај вранца наћера алата,
1098 а викну га племенита Злата:
1099 »Не пореди, брате бајрактаре,
1100 сад је Грга пушке напунио,
1101 ја ће тебе убит, јал’ алата.« 
1102 За то бајро ни да хаје неће,
1103 већ алата упореди с вранцом
1104 да испрјека душманина гађа.
1105 Види Грге, родила га свиња!
1106 Он потеже двије пушке мале,
1107 уби алата по оба колана,
1108 алат паде у зелену траву.
1109 На ноге се дочекао Але,
1110 а кад видје да му друге нејма,
1111 с врата сману бистра гарабина,
1112 пружи пушку низ бијелу руку,
1113 десном на њој ватру наложио
1114 а на вранцу нишан уфатио.
1115 Вранац паде на главу у траву,
1116 преко њега Грга прелетио
1117 и по њему Кумалића Злата.
1118 У то доба доскочи Алија,
1119 па за грло Гргу уфатио.
1120 У то стиже Панџић Хусејине,
1121 брже сјаха са ђогата свога
1122 па прискочи Грги Антонићу,
1123 и поможе Влахињић Алији
1124 докле Грги савезаше руке,
1125 и од њега цуру раставише.
1126 Отален се натраг повратише,
1127 поведоше Гргу савезана,
1128 на ђогату Кумалића Злату.
1129 Кад изишли брдом на планину,
1130 долазили до студене стјене,
1131 а од стјене стрмо полазили,
1132 запјеваше сва три бајрактара:
1133 »Весели се, бег Мустај-бег Лички,
1134 ето наске здраво низ планину,
1135 вратили смо Кумалића Злату,
1136 водимо ти Гргу Антонића
1137 свезаније наопако рука,
1138 рад’ од њега што је теби драго!« 
1139 Чу Бег пјесму своји бајрактара;
1140 колико се томе веселио,
1141 радосне му сузе удариле.
1142 У то срете сва три бајрактара
1143 па он њима турски селам викну,
1144 бајрактари селам прифатише.
1145 Беже шири своје бјеле руке,
1146 па он грли своје бајрактаре,
1147 и свакога међу очи љуби.
1148 »Еј, аферим, моји соколови,
1149 вазди вама бог помого јаки,
1150 и вазда вам примицале ћорде,
1151 на мејдану прам дин-душманину,
1152 свијето вам образ у дружини,
1153 остало вам име у народу,
1154 док је вјека и овога свјета
1155 никад ваше име не умрло!« 
1156 Бег с ш њима низ планину врати,
1157 бајре Гргу воде савезана.
1158 Кад сиђоше до воде бунара,
1159 ђе с’ остала искупља Крајина,
1160 свак дочека до три бајрактара,
1161 и свак њима: »Бе аферим«, виче,
1162 »кад Крајини образ освјетљасте
1163 Кумалића Злату повратисте,
1164 савезана Гргу доведосте!« 
1165 Отален се Турци подигоше,
1166 под Притоку у поље зелено.
1167 Ту шехите своје искупише,
1168 искупише па ји покопаше,
1169 рањенике своје понесоше.
1170 Ниже куле бега Јакирлића
1171 објесише Гргу Антонића,
1172 а Златију мајци предадоше,
1173 и свак оде својој танкој кули,
1174 Лички беже на широку Лику.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, Из рукописне оставштине Косте Хермана, редакција, увод и коментари Ђенана Бутуровић, Сарајево, 1966.