Крвави престо/33

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧЕТВРТИ ЧИН
◄   Појава дванеста Тринаеста појава Појава прва   ►

Тринаеста појава
Ветар пуше, севају муње и грми.


КОЧОПАР (силази се из града):
Станите!... Стан'те! (грува у врата) Отварај врата!...
Отварај врата! ... (грува у врата) Пуцај, железо!
(растави врата и дође)
Одоше... крај је... Доцне је, доцне!
Пашћеду дакле поносне главе
К'о какве круне с' чела владара. —
Ох, драга браћо, зенице српства,
Тешко ли вама!... Српство већ нема
Очију својих, да вас оплаче:
Ослепило је, што изгуби вас!
(Ветар душе, севају муње и грми)
Ветрино, дувај! Пуцајте громи!
Разнесите му крвави престо,
Сажежите му дворове светле,
Из осовина издигните свет,
У неизмер га хуком вргните,
Нек васионе страшан стоји лом!
(Душе, сева и грми)
Боже свемира!... Прљаву земљу
Што бичем шибаш гњева праведна
Свемоћ’ ми твоју, свемоћ твоју дај,
Џелатову да руку скаменим,
Коштуњаву да смрт оборим
И не дам браћу пљену њезину.
(Грми и душе)
Кукавни ветре!... Јадни громови!
Та крвав престо и сад стоји још,
А над-а-мном се небо не ломи! (тргне мач)
На пољу, мачу! Да, с' тобом ћу сад
Прот неба, пакла, врага и бога,
Прот васионе целе сам ћу... сам!...
(излети напоље)

(Завесд пада)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.