Кралевичъ Марко и Арап

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кралевичъ Марко и Арап

Марко поста девет годин дана:
Три године за очева душа.
Три године за мајкина душа.
Три године за своје му здравље.
Он ће иде цркве грачанице, 5
Тамо ћ'иде да ми се причести.
Па ми пита своја стара мајка:
Чујеш ли ме моја стара мајко!
Ја сам постив девет годин дна;
Три године за очева душа, 10
Три године за твоја ми душа,
Три године за своје ми здравље.
Јутре ми је д'на велиг д'на,
Ја ће идем цркве грачанице,
Ја ће идем, те да се причестим. 15
Да л'да носим то добро оружје,
Да л'да обучем руо велигденско?
Мајка њему тиво одгаара:
„Ти обучи руо велигданско
Ал' неноси тој добро оружје. 20
У закон ти оружје не ваља,
Ти си сине врло љутит Марко.“
Ће с'разљутиш, кавга ће споденеш.“
Али Марко добра љуба има.
Узе сабља свога господара, 25
Те гу тури шарцу испод грива,
И шарцу је она кажуала:
„Ако бине Марку до невоље,
Кажи њему овај остра сабља,
Ако њему невоља не бидне, 30
Немој њему слбља да кажујеш.“
Докле љуба коња подсредила,
Марко обуче руо велигданско,
Од оружје ништа не узима.
Он појаши шарца дебелога. 35
Те отиде друмом и плањином.
Коде дође у гора зелена,
Али гора пуста увенала.
Увенала и се осушила.
Марко пита туј гору зелену: 40
„Што је тебе голема невоља;
Те си, горо, тако увенала?
Да ли ми те слунце нагорело?
Да ли ми те слана попарила?“
Гора Марку тиво одговара: 45
„Није мене слунце изгорело,
Није мене слана попарила,
Но да чујеш чуда големога,
Д'нас прође црни арапине
И протера три синџира робље: 50
Први синџир-момци не жењети,
Други синџир-моме неудадене,
Трећи синџир-таја луда деца:
Зато сам ти Марко увенала.“
Кад то зачу Марко Краљевићу, 55
Он усписна како љута змија:
„О да имам тој добро оружје,
Да избавим три синџира робље!“
Тиво њему шарац говорује:
„Господаре Краљевићу Марко! 60
Пружи рука испод моја грива,
Туј ће нађеш твоја остра сабља.“
А кад Марко сабља приватија,
Он постеже шарца дебелога,
Те сустиже црна арапина, 65
Де ми тера три синџира робље.
Марко извади своја гола сабља,
Те арапу главу исечује,
У зобница коњу гу метњује,
Па испушти три синџира робље. 70
И овако њима говорује:
„Сваки свом дома идте синко!
Молите се Богу јединоме
А за здравље Марка Краљевића,
Кој ве д'нас из робство избави.“ 75
И Марко се у Прилипа врати.
Не отиде у пребелу цркву,
Нити узе тај чесна причешња, -
Тоје беша за њега причешња,
Што избави три синџира робље 80
И посече црна арапина.
Те ураати свој рисјанлак.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 252-254.