Пређи на садржај

Корисник:Coaorao

Извор: Викизворник
Овај корисник je администратор на српском викизворнику (списак).



„Млого тео, млого започео…” ~ Б.Р.
Погледајте моју корисничку страницу на Википедији и Викицитатима

  • Постављам текстове из области српске и стране књижености,
  • Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
  • Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
  • У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
  • Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
  • За прекуцавање користим „Вешца”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
  • На Викизворнику сам администратор од 8. маја 2026.

Главно

[уреди]

почето, незавршено или скоро да је завршено
Патриотизам у Књижевности • Омладински конгреси • Шала • Болес • Тамница • „До краја!” • Флорентинске ноћи • „Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814) • Благо Цара Радована • Српски рјечник • Тартарен на Алпима

проверити и уредити:
Житије Ајдук-Вељка Петровића, Макар Чудра, Мцири, Писма из Загреба (I - проверити, II-завршено), „Песме” Милана Ракића (почето), Парламентаризам и децентрализација, Наше окупационо поробљавање

додати текст или допунити
Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић), Злочин и казна, Спасова ноћ

намере
—Уклонити непотребна преусмерења: Демон (Милан Јовановић Морски)

завршено
Начело солидарности, Краљица (Ђура Јакшић), Црни Гавран, Реч Југославија

Пројекат: Дучић

проверити и уредити
- Светислав Симић - Благо Цара Радована - Наши писци и наши читаоци - Два нова уметника - Слободан Јовановић - Мисли о песнику - Писмо из Рима - Моја отаџбина - Југословенска идеологија: истина о „југославизму”(VI,X,XI,XII) - Споменик Војиславу

Draga Gavrilović

Забелешке

[уреди]

[2] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[3]

Пушкин Пикова дама:[4][5][6]; Преводилац:[7](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[8][9], превео Аутор:Ђура Јанковић

Едгар По Златна буба: завршница[10];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

  • Окица Глушчевић[11]1.1.1899.Дело

[12]

Јевђеније Оњегин [13]

А.Хаџић [14]

[[15]]

[16] - песме и преводи; Кујунџић?

[17][18]- Полит-Десанчић [19]- Јован Ђорђевић

[20]-Милетић подаци...

[21];[22]... [23]- Ј. Дучић

Аутор:Милан Кујунџић Абердар

30. новембар - уредити и ускладити с извором

[24]!

[25]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[26]Ј. Ђорђевић

[27]-Ј. Д.

Гете:[28]

Аутори и Ауторке

[уреди]

    Драга Димитријевић Дејановић
Српкиња сам • Помозʼ, Боже! • Ох жељо... • Жена сам... • Мрзим... • Певај ми... • Моја душа[29], Питај зору[30],Очи твоје (Драга Дејановић)[31], Сузе (Драга Дејановић)[32]
Проза: Српским мајкама [33][34]
Подаци:[35]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

    Јелена Ј. Димитријевић
Поезија: Њена исповест, На Морави;
Проза: Американка, Сафи-Ханум, [[]], [[]]

    Љубомир Недић
Песме Милете Јакшића • Хрваштина у српскоме језику • Л. К. Лазаревић

    Проспер Мериме
Таманго • Илска венера • Визија Карла XI(завршити) • Хроника о владавини Карла IX

    Јован Скерлић
• О Коштани • Анте Старчевић • Омладински конгреси📝 • Догматичка и импресионистичка критика • Пјесме Алексе Шантића • Лажни модернизам у српској књижевности

    Јелица Беловић Бернаджиковска
Модерне жене(завршено) • Жена будућности • Хенрик Шјенкијевић •? [36]230.стр.

    Максим Горки
Кан и син • Прича о добром ђаволу • Песма о соколу • Једном с јесени... • У степи • Зазубрина • Пред животом • Сат • Болес📝 • Легенда • Пролетње мелодије • Тамница📝 • „До краја!”📝• Макар Чудра[37][38] у јав.власништву:[39] • Читалац[40] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[41])
Подсетник, стр. 398:[42],[43]

    Шарл Бодлер
Везе • [[]] • [[]]

    Јохан Волфганг Гете
Невера • Пастирева тужна песма[44] • Истовјетност

    Хајнрих Хајне
Поезија: Пут у Кевлар • Ја те љубим... • Вечерњи се сутон спушта... • Лотосов цвет • Порука • Белзацер • Јадни Петар • Ти тако мила си, лепа • Шта ћеш више • Лорелај
Проза: Флорентинске ноћи(није завршено),

    Михаил Љермонтов
Мцири • Жеља • Анђео • Чаша живота • Молитва • Порука • Палестинска гранчица • Козачка песма уз колевку • Крст на Кавказу

    Јован Дучић
Поезија: Аида • Истоку
Прољетне мелодије[45], *** (О шта те из сна буди)[46], Једном пјеснику[47], *** (Кад се спусти сјенка)[48], *** (Тебе тражим дан кад мине)[49] (још неке информације, наћи изворе:[50][51][52]), сва дела: [53] - преводилачки рад:[54]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[55]]

    Александар Пушкин
Анџело • Кавказ • Зимње вече • Село • Руслан и Људмила • Шкотска песма • Песник • Сужањ • Безверје • Песнику • Посланица у Сибир • Наслада[56] • Кавкаски роб • Камени гост484950515253-Београд, 1894.-Драгутин (Драгутин Илић?)-превод је у јв; Пикова дама (завршено)

    Виктор Иго
Песма о свечаности Нероновој • Сиротиња --[57]

    Пол Верлен
Срећа • Савитри • Сумрак мистичног вечера • Бели месец

    Милосав Јелић
Клеопатра • Кујунџића мајка • Страст • Са забаве • Пролазни дани[58]

    Милорад Митровић
Пенелопа • Три сузе • Окови -- Убојица[59]

    Лаза Костић
Наше • Опрости ми... • Не гледај ме... • Срце куца... • Даници • Српкиња • Наискап... • Љубавни двори • Моја дангуба[60] • Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)[61] Проза: Чедо вилино[62] • Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)[63] Информације[64]

    Ђура Јакшић
Поезија: Барјактаровићи • Бура на мору • Прве жртве[65][66], Стража[67] • Херцеговачка бојна песма • Бојна песма • Караула на Вучјој Пољани • На горбу кнеза Михаила[68]
Проза: Сељаци, Бела кућица[69] • Краљица (Ђура Јакшић)[70][71] • Син седога Гамзе[][] • Сужањ[][] • Невеста[][] Куршум[72]

    Јован Јовановић Змај
Поезија: Народна имна[73] • Бојна песма • „Српска војска приближује се Косову” • Мајка српскога јунака

Аутор:Светислав Симић, Аутор:Павле Поповић - намера

    Едгар Алан По
Гавран (Шапчанин) - превод Шапчанина, Бунар и Шеталица-Драгољуб Јевтић(?)[74] • Слика-Рајић(?)[75] • [[]]

    Светозар Марковић
„Нова социјална начела”[76]

Милорад Митровић, Утонула круна ≈ Потонула круна[77]

Аутор:Милена Миладиновић, Аутор:Ристо Ј. Одавић - додати садржај

Аутор:Радоје Домановић!

Споменик Растко Петровић[78]

Аутор:Станислав Винавер

Аутор:Иво Ћипико

Аутор:Светозар Милетић

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[80]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[81]---17.6.1901.[82]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[83] — изгледа да је у јв:[84]!

Аутор:Алфонс де Ламартин

Аутор:Васа Пелагић

Аутор:Владимир Јовановић

Аутор:Јован Живојновић[85]

Аутор:Антоније ХаџићА. Хаџић[86]

Завршено

[уреди]

али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:
Житије Ајдук-Вељка Петровића • Карађорђе Петровић • Хрваштина у српскоме језику • Песме Милете Јакшића • Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848. • Чучук-Стана • Бој у Фундини • Једна војничка успомена • Сава Дангубић и Карађорђе • Визија Карла XI • О српским женама • Анте Старчевић • Аутор:Илија Пламенац • Аутор:Јоле Пилетић • Певање и мишљење • За Србију


Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)
Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)
Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)

Нацрти

[уреди]

    Ги де Мопасан

    Ханс Кристијан Андерсен

Аутор:Велибор Јонић

Аутор:Тихомир Остојић[90]

Допунити

[уреди]

Уређивано

[уреди]

овде су наведене странице у које сам унео веће измене

    Живот и обичаји народа српскога/Додатак
    Живот и обичаји народа српскога/8
    Живот и обичаји народа српскога/7

Нацрт_1

[уреди]

Нацрт_2: Скерлић

[уреди]

1899.

[уреди]

1901.

[уреди]
књ. 1.
књ. 4.

1902.

[уреди]
књ. 2.

...

1903.

[уреди]

1904.

[уреди]

1905.

[уреди]

1907.

[уреди]

1909.

[уреди]

1910.

[уреди]
књ. 1.
књ. 2.

1911.

[уреди]
књ. 1.
књ. 2.

1912.

[уреди]

1913.

[уреди]
књ. 1.
књ. 2.

1914.

[уреди]

Нацрт_3: Мопасан

[уреди]

Растанак • Две мале приче • Коко • Самоубиство • Он? • Два пријатеља • Ко зна? • Чика Монжиле • Старудије • Растанак • Са села • Исповест • У пролеће (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • Симонов тата

Нацрт_4: Чехов

[уреди]

Мој живот (Чехов)-22.[94](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[95])

Нацрт_5: Винавер

[уреди]

{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==

Нацрт_6: Абердар

[уреди]

Даница:
1861:[97]
Првој жени • Хеј смрти, смрти! • Потајница • Пазите, вуци! • Животе мој! • Бршљан и стужа • Невеста хајдукова • Да сам тобом • Гледајте огањ • Лаку ноћ! (Абердар) • Ала сам срећан! • Поздрав светковачима успомене текелијине • Сабљо наша! • Жеље • Цура • Моје вино
1862:[98]
Суро стење • Чекам • Зора • С гробља • Хеј будале • Бог милости
1863:[99]
Збогом • Ново лето • Јеретик • Ускрс • Тише ветар • Хеј крчмарко • Научићу • Братац у туђини
1864:[100]
Граничарка, из похода наполеоновог • Пријатељи стари

Вила:
1865:[101]
Сиње море • Ластавица • Бисер се круни с мора дубока... • Беседина поступаоница • Трепавица свилна...
1867:[102]
Ватрица букће... • Зовни ме момче... • Спалиште • Удаћеш се... • Мрзим... • У Ружицу цркву... • Ој позориште!...
1868:[103]
Месија • Наше слуге • Хај! • Завојевач • Сенка кнеза Михаила[104]

Јавор:
1876:[105] Луда • Абер је!

Матица:
1870:[106] Спаваш ли злато моје... • Поред свирке • Ха, Бога ми

Млада Србадија:
1871:[107] Стари министар • Деспотова ћерка

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • Наука о осећању (1867) • Филозофија у Срба (1868) • Наука о свести (1872)

Нацрт_7: Алекса Шантић

[уреди]

навести изворе испод песама и проверити тачност

1887.

1888.

Нацрт_8: Злочин и казна

[уреди]

Злочин и казна
(Преступление и наказание)
Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
◄   Садржај: I   ►
ДЕО ПРВИ

I[108][109]
II[110][111][112]
III[113][114][115]
IV[116][117][118]
V[119][120]
VI[121][122][123]
VII[124][125][126]
ДЕО ДРУГИ
I[127][128][129][130][131]
II[132][133][134]
III[135][136][137]
IV[138][139][140]
V[141][142][143][144]
VI[145][146][147][148][149][150]
VII[151][152][153][154][155]
ДЕО ТРЕЋИ
I[156]
ДЕО ЧЕТВРТИ
ДЕО ПЕТИ
ДЕО ШЕСТИ
ЕПИЛОГ
I
II

Нацрт_9:Јован Дучић

[уреди]
IV
Плаве легенде
Човек и пас, Црна песма, Срца, Прича о јаком, На стени, Мала принцеза, Вечерње, Једне ведре ноћи, Дубровачка јесен, Равнодушност, Љубав, Дело, Прехисторијска љубав, Пролетња песма, Вечерње песме, Човек, Сунце, Острво папагаја, Рука, Огледала, Отров, Зохра, Пророци, Дубровачка песма, Казна, Светлост, Срећа, Песма о Богу, Другови, Песма о жени, Јеврејска песма, Светац, Зизема, Семе, Стари запис, Песма Христу, На раскршћу.

==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма==     То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br />     Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br />     Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br />     А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br />     Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком==     На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br />     Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br />     Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br />     Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње==     Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br />     Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br />     Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br />     И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност==     Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br />     Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br />     Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br />     Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав==     Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br />     Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело==     Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br />     Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br />     Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав==     На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br />     То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br />     Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br />     А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br />     То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек==     На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br />     Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br />     Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br />     Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br />     Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)

Нацрт_10

[уреди]

11.4.[157] 12.4 [158] 17[159]18[160]

Нацрт_11

[уреди]

Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)

Лица

Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин...

Остало

[уреди]

{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==

Нацрт

[уреди]
  • Категорија:Књижевност
    • Категорија:Романтизам
  • Категорија:Поезија
    • Категорија:Поезија по земљама
      • Српска,немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
    • Песме према врсти
      • Елегије
      • Описне (дескриптивне) песме
      • Љубавне песме
      • Социјалне песме
      • Родољубиве песме
      • Мисаоне (рефлексивне) песме
      • Сатиричне песме
      • Хумористичке песме
  • Категорија:Народна поезија
    • Категорија:Епска народна поезија
    • Категорија:Лирска народна поезија
  • Категорија:Српска поезија
    • Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

Нацрт_Градови и химере (1930)

[уреди]

{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''

Преузето са „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Корисник:Coaorao&oldid=145930”