Коло води Јелена девојка,
коло води, невесело оди,
песму поје, срцем уздисује.
Запита је њена другарица:
„Што је теби од бога невоља?" 5
„Другарице, право ћу ти казат:
синоћ ми је ситна књига дошла,
да ја дворим свекру и свекрви,
да ја дворим девет деверима,
да ја дворим девет јетрвама, 10
да ја нишам девет колебака,
да ја појим девет врана коња,
да ја чувам зелену ливаду,
у ливади зелена кладенца.
Ја ћу дворит свекру и свекрви, 15
ја ћу дворит девет деверима,
ја ћу дворит девет јетрвама,
ја ћу нишат девет колебака,
напојићу девет врана коња,
и чуваћу зелену ливаду, 20
ал’ не могу студена кладенца.
Ту долази свакојаке вере,
оће мени неприлику рећи,
ја сам, јадна, рода господскога”.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 78.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 115-116.
