Пређи на садржај

Колајна/XXXVIII

Извор: Викизворник

◄   XXXVII XXXIX   ►


* * *


XXXVIII

Данас ме дави тешко небо
са неизмјерним облацима.
Са чежње грешне ја прозебох,
а сад ме бије дажд и зима.

На цести су ми заостале
у издисању наде кисле;
а магле што су на дух пале
стисле ко неке жеље свисле.

Вијају пусти урагани
и деру воде пустолином;
и не знам када дан се дани
ни када муња пламса тмином.

— И нема наде ни уздања
у изгубљена прамаљећа;
и уске санке љубав сања
као у чаши бокор цвијећа.


Извор