Козачка песма уз колевку

Козачка песма уз колевку (Казачья колыбельная песня) Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Окица Глушчевић

Спавај чедо моје дивно,
Буји — баји — бај.
Колевку ти гледа мирно
Од месеца сjaj.
Мама ће ти причатʼ приче,
Песме певатʼ — xaj!
А ти жмурећ дремај синче,
Буји — баји — бај.

Низ камење Терек јури,
Вали бију бој;
Обали се Чечен жури
И нож оштри свој;
Алʼ твој тата, борац стари —
Та челик је тај;
Спавај чедо шта то мари! —
Буји — баји — бај.

Доћʼ ће време — сам ћеш знати
Шта је боја век,
Па ћеш коња појахати,
Узетʼ с пушком јек;
А ја ћу ти седло бојно
Свилом вести знај…
Спавај, чедо, срце — војно,
Буји — баји — бај.

Витез ликом, по изданку,
А срцем козак,
Руком ћеш ми при растанку
Одмахнутʼ јунак…
Шта ћу кришом суза врели
Ту ноћ пролитʼ, хај!…
Спавај слатко, свете бели,
Буји — баји — бај.

Тад ће мене жеља моритʼ,
Када ћеш ми доћʼ;
По ваздан ћу сʼ Богу молит
А гататʼ у ноћ;
И мислићу да те мори
Тугом туђи крај…
Па док брига не знаш гори!
Буји — баји — бај.

Лик ћу теби дати свети,
Кад пођеш на пут;
При молитви ти га мети
Преда-се у кут
А почињућʼ бој опасни,
Памти мајчин вај…
Спавај чедо, сине красни,
Буји — баји — бај.

Извор

Дело, 1. децембар 1896. Дванаеста књига. Стр. 472–473.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Окица Глушчевић, умро 1898, пре 128 година.