И ти, Стано, мала Стано.[1]
мала Стано, наша снахо
од како те доведосмо
ми на тебе не видесмо
не видесмо ситно руво 5
ни на глави злат поткосник.
Зазор доће мале Стане,
па отиде у клетове,
па отвори шарен ковчег,
накити се мала Стана, 10
па искочи да се шета,
да се шета по авлији:
тури руке у џепове,
те извади жути дукат,
па дарова русалије, 15
куд да иду да је фалу.
↑Песме под бр. 10 и 11 биле су објављене као једна. Очигледно је, међутим, да су по среди две песме различне, једна намењена домаћину Ивану а друга младој невести Стани.
