Клеопатра

Клеопатра Писац: Милосав Јелић

Негде покрај мора и у позно време.
Жар вечерњег сунца гаси се у води:
Ни плахога ветра сред тишине неме,
Један галеб само што полако броди.

И краљица гледа преко воде рујне,
Распустивши везе у хитона плава,
Таласа се тело, дижу груди бујне,
А у меком крилу његова је глава.

Устај, Антоније! Зар легије смеле
За венцима славе жеља не потреса?
Одавно су наде на победу свеле,
Док сенат већ дршће од праведна беса!

У даљину блуди поглед лепе жене
И недра јој страсно таласају свилу,
Докле тихо круже ране ноћне сене
И докле Рим спава у њеноме крилу.

Извор

Српски књижевни гласник, 16. септембар 1906. Књига XVII , Број 6. Стр. 430.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милосав Јелић, умро 1947, пре 79 година.