Клеветнику (Драгутин Илић)

Клеветнику  (1896)  Писац: Драгутин Илић

Кад пламна муња шине,
Кад бије љути гром,
Када се тако гине —
То годи срцу мом.
За часак самрт дође
И одмах буде крај,
У часу би и прође
Досадног света сјај.

Ал’ кад ти дан ноћ цеде
Кап по кап отрова,
А беда шапуће ти:
„Још нисам готова!“
Па срце, душу кињи
Лагано дан по дан,
А чама, терет сињи,
Дави ти наду, сан ,
Ти плачеш, молиш, кумиш;
„О, сврши, већ је дост’!“
А она на тенахне
Глође ти кост по кост,
И наду исисава
И пије твоју крв,
А душа очајава,
Вије се као црв.

Хтео бих да те видим
И ценим сред тог зла,
А видиш, таквом смрћу
Умирем давно ја.

Извор

1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 24, стр. 737.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 99 година.