Кајање и исповијест Марка Краљевића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кајање и исповијест Марка Краљевића

0001 Краљић марко ладно пије вино
0002 У Прилипу граду бијеломе
0003 У суботу уочи Ускрса
0004 На својему двору бијеломе,
0005 С њиме пије остарила мајка,
0006 Служи му га вјерна своја љуби.
0007 Кад с’ обоје вина накитили,
0008 Узе мајка проклињати Марка
0009 Да се Марко људске крви прође:
0010 ”Јер се нигда распанути нећеш. ”
0011 Ту се Марко старој закле мајци,
0012 Да ће своју баталити ћорду,
0013 А и Шарца свога препродати,
0014 Ал’ га дати у бијелу цркву
0015 Свештенику игумау Саву,
0016 Шарца свога ѕа бабову душу.
0017 Па отоле подранио Марко
0018 У Косово да се моли Богу
0019 И да гријех игуману каже,
0020 Не би ли му гријех духовао,
0021 Не би ли га почем причестио,
0022 Па иѕ ноћи Марко подранио,
0023 Нити уѕе Шарца ни оружја,
0024 Но дренову шљаку дохватио,
0025 Па отиде у Косово цркви
0026 Ка Ружици славног цар-Лаѕара.
0027 Стара мајка беседила Марку:
0028 ”Да ну синко, Краљевићу Марко!
0029 ”Води коња, а носи оружје,
0030 ”Е нијесу обаѕнали Турци,
0031 ”Ђе си ми се покајао, Марко. ”
0032 Ѕа то Марко не обрће главе,
0033 Но старици бесидио мајци:
0034 ”Не ћу Богме, стара моја мајко!
0035 ”Не ћу лагат’ Богу праведноме,
0036 ”Но сам волиј’ јутрос погинути
0037 ”Него милог Бога преварити. ”
0038 Па отиде Краљевићу Марко,
0039 За њим стара пристанула мајка,
0040 Води Шарца, носи наглу ћорду
0041 И остало од боја оружје,
0042 Е се боји своме сину Марку.
0043 А кад били преко Вучитрна,
0044 Ђе но има распустица седам,
0045 Докле стаде јека из пријека,
0046 Ту се добро препану Марко,
0047 Кад ево ти стотину Турака
0048 А ђе воде робља три синџира
0049 Из дубоке Мачве Лазареве.
0050 Ту Краљићу добро јутро вичу,
0051 Свијем Марко здрављем одазвао,
0052 И овако Турцим’ бесидио:
0053 ”Окле робље, јаничари Турци? ”
0054 А вели му хазнадаре Мујо:
0055 ”А што питаш, голотрби Марко? ”
0056 И то Марку добро жао било,
0057 Док завика ропкиња ђевојка:
0058 ”Благо мени, јутрос па до в’јека!
0059 ”Ево мени мог ујака Марка,
0060 ”Који ће ме јутрос избавити,
0061 ”Јал’ на благо јали на јунаштво,
0062 ”Да не будем Турска робињица. ”
0063 А кад Марко видио ђевојку,
0064 Па овако ријеч бесидио:
0065 ”А Бога ви, јаничари Турци!
0066 ”дајте мене вратите ђевојку,
0067 ”А ево ви једна боца блага. ”
0068 А кад чули јаничари Турци,
0069 Па овако бесједили Марку:
0070 ”Ход’ отоле, пси му ј…и мајку!
0071 ”Не молиш се ни за своје здраље,
0072 ”Но за туђе Влахиње ђевојке:
0073 ”Не бих ти је данас повратио
0074 ”Да ми дадеш и Шарина твога,
0075 ”Но се вуци гола дервишино! ”
0076 А кад чуо Краљевићу Марко,
0077 Па овако ријеч бесједио:
0078 ”Хајде тамо, хазнадаре Мујо,
0079 ”Што ми нећеш вратити ђевојку,
0080 ”То ћеш платит’ Марку у потоње. ”
0081 А кад чуо хазнадаре Мујо,
0082 Он потеже своју наглу ћорду
0083 Јадну Марку да посјече главу:
0084 Ал’ побјеже низ лужине Марко,
0085 Ћерају га јаничари Турци,
0086 Већ бијаху достигнули Марка,
0087 А завика остарила мајка:
0088 ”К мени синко, Краљевићу Марко!
0089 ”Ево коња и оружја твога. ”
0090 У том Марко до Шарина дође.
0091 Одмах ђипи сила на бијеса,
0092 А пламену повадио ћорду
0093 И у Турке јуриш учинио,
0094 Ту педесет посијече глава,
0095 Све остало пољем рашћерао,
0096 А оте им робља три синџира,
0097 Сваком даде маџарлију жуту.
0098 Бојаше се Краљевићу Марко
0099 Да је тежак гријех учинио
0100 Ђе се случи на васкрсеније,
0101 Па отоле у Косово пође.
0102 А кад Марко билој цркви дође,
0103 Кад с’ одстаја Божја летурђија,
0104 А пред цркву народ изашао,
0105 Међу њима стари игумане,
0106 Па овако проговара Марку:
0107 ”Јадан синко, Краљевићу Марко!
0108 ”Много ли сам тебе сјетовао,
0109 ”Да се, Марко, људске крви прођеш,
0110 ”Е ти никад смрт вакусит’ нећеш
0111 ”Ни се твоје рапанути т’јело.
0112 ”Јадан синко, Краљевићу Марко!
0113 ”А јутрос је славно ускрсење,
0114 ”Што ће тебе јаранице младе?
0115 ”Што се нигда покајати не шће,
0116 ”Не бих ли те кадгођ причестио? ”
0117 ”Прођи ме се, игумане Саво!
0118 ”Него ходи за бијелу цркву
0119 ”Е хоћу се теби исповиђет’
0120 ”Да ти свако греховање кажем. ”
0121 С њиме пође у бијелу цркву.
0122 Све му с прва до потоње каже,
0123 А кад чује игумане стари,
0124 Благослови Краљевића Марка:
0125 ”А нека те, мили синко Марко!
0126 ”Десна ти се посветила рука!
0127 ”Јутрос ћу те богме причестити
0128 ”И вас гријех тебе духовати:
0129 ”Да си проштен овога света! ”
0130 Па Краљића Марка причестио,
0131 И све робље дома оправише,
0132 Да се моле богу праведноме
0133 Све за здравље Краљевића Марка.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.