Кавказ
| Кавказ (Кавказ) (1898) Писац: Александар Пушкин, преводилац: Д. Ј. Димитријевић |
Кавказ пода мном. Сам сам на висини;
Над снегом стојим испод мене стење,
На јака се крила сури ор’о пење,
Изравно се са мном, лебди у даљини.
Ја одавде видим извор бистрих вала
И гомилу снега што се скотрљала.
А над главом мирно облаци ми лете,
Водопад се шумно преко стена слива,
А дубоке кланце сива магла скрива.
И зимзелен венце око стене плете;
Тамо доле шуме и лузи зелени,
Где цвркућу тице, где скачу јелени.
По горама доле већ се људи стане,
Свилоруно стадо пасе по планини,
И силази пастир веселој долини,
Где Арагва тече кроз кланце узане,
Где се ’ајдук смело преко крша вере,
У дивљем беснилу где се Терек дере,
Разбацује вале, и ко звер завија,
Кад опази месо кроз шипке гвоздене,
О обалу бије, баца беле пене,
И таласом гладним стену обавија.
Узалуд му муке нема њему хране...
Згњечен бесно јури кроз кланце узане.
Извор
[уреди]1898. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година трећа. стр. 254.