Истоку

Истоку  (1900)  Писац: Јован Дучић

Тамо, о тамо, на Истоку жарком
Гдје се умире од љубави и сунца,
Кроз тихе сараје у дубоке ноћи
Гдје звоне дахире и шедрван бунца.
          Тамо, правовјерни
          Л’јено и без бриге
          Гдје вечито уче
          Само двије књиге —
Алкоран и страст! Ту гдје урма здрије,
Гдје царује л’јеност, страст, наслада само,
Гдје но небо вјечно даждом огња лије —
Тамо је рођено моје срце, тамо!

Тамо, о тамо, гдјено женске косе
Миришу кô јасмин. Тамо гдјено страда
Душа за Бога а тјело за жену!
Гдје су св’јетле баште пуне густог хлада,
          А хлад пунан жена
          Жене пуне страсти:
          Гдје умиру срца
          За тренутком сласти!
Тамо у том крају на брјегове чије
Бог је силазио. Гдје дувају само
Мирисави вјетри кроз одаје тије —
Тамо је рођено моје срце, тамо!

Тамо, о тамо, гдје но страшни пожар
Неба и страсти, никад се не гаси,
Гдје за пољуб гину, мру у загрљају,
И л’јено и споро теку драги часи!
          И гдје мјесто морем
          Вјечни олуј блуди
          С љутим пустошењем
          Кроз срца и груди!
Гдје су обале пуне леандера
А небо азура провиднога само
Срца љубоморе — смртне, кô кап
Тамо је рођено моје срце, тамо!
          Гдје су крупне звјезде
          Свод јаснији плави,
          Гдје је анђо смрти,
          Анђео љубави.

Ах, тамо, гдје свако љуби као Азра,
А живи кô сотона сред грјехова само
А ко пророк свети вјерујућ и молећ —
Тамо је рођено моје срце, тамо!
​Женева.

Извор

Зора, 1. октобар 1900. Година пета. Број десети, стр. 326.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.