Икчевић Михајло и бег од Новога

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Икчевић Михајло и бег од Новога

0001 Књигу пише бего од Новога,
0002 Посла је побратиму своме,
0003 А на име Икчевићу Симу:
0004 „Море чу ли, драги побратиме,
0005 Мож’ ли знати, јес’ ли запазио
0006 Кад смо се, побро, братимили —
0007 Ти доведи девет Икчевића,
0008 Но не зови Икчевић’ Михајла,
0009 Свако ми га кавгаџију кажу.
0010 Ходи шњима на поље Зечево
0011 Да се добро напијемо вина.”
0012 Кад је Сима књига допанула,
0013 Хитро скупи браћу Икчевиће;
0014 Он ми крије од брата Михајла,
0015 Ма Михајлу вјерна љуба каже.
0016 Кад је јунак ријеч разумио,
0017 Он објаха коња големога,
0018 Незван шњима у Зечево пође.
0019 Ту находе бега од Новога,
0020 А сједоше пити вино ладно.
0021 Кад се добро напојили вина,
0022 Но је Симу бего бесједио:
0023 „Побратиме Икчевићу Симо,
0024 Хај’ да идемо у Новоме моме,
0025 Нека виде и завиде Турци
0026 Каква бего има побратима!”
0027 Сви ојдоше у Новоме граду —
0028 Кад дођоше бегу на дворове,
0029 Сви сједоше један до другога.
0030 Таде збори бего побратиму:
0031 „Побратиме Икчевић’ Симо,
0032 Немо’те на чем помислити,
0033 Овакви је хадет у Турака —
0034 А ну да’те свијетло оружје!”
0035 Сви га даше, остало им пусто,
0036 До једнога Икчевић’ Михајла,
0037 Ал’ не даје Икчевић Михајло,
0038 Но је бегу ријеч бесједио:
0039 „Прођи ме се, бего од Новога,
0040 Моје нећеш узимат’ оружје,
0041 Не са жива, нако са мртвога!”
0042 Стан’ да видиш бега од Новога,
0043 Он доведе крвава џелата
0044 Те посјече осам Икчевића.
0045 Тадер скочи Икчевић Михајло,
0046 Од бедрице сабљу извадио
0047 И посјече крвава џелата,
0048 Око њега три-четири друга,
0049 Па побјеже низ Новоме граду
0050 И утече зеленом планином.
0051 Кад био насред друма пута,
0052 Ту он срете пријатеља свога
0053 По имену војводу Ћирака.
0054 Но га Ћирак упитоват’ пође:
0055 „А за Бога, Икчевић’ Михајло,
0056 Камо ти браћа Икчевића?”
0057 Михајло му ријеч говорио:
0058 „Кам да ми је, војвода Ћираче,
0059 Што не ви’ш, већ ни виђет’ нећеш,
0060 Но не јутрос ископаше Турци,
0061 На божу не вјеру преварише.”
0062 Но му рече војевода Ћираче:
0063 „А за Бога Никчевић’ Михајло,
0064 Хајдемо да их осветимо!”
0065 И одоше оба натрагове.
0066 Кад дођоше у Новоме граду,
0067 Пред дворове бега од Новога,
0068 Но да рече Икчевић Михајло:
0069 „Причека’ ме пред врата, војвода,
0070 Е ћу уљет’ бегу у ходају!”
0071 Оно рече, а отвори врата
0072 И уљеже бегу у ходају,
0073 Али сједи тридесет Тураках.
0074 Сваки му се бјеше подигнуо,
0075 А Михајло сабљу извадио,
0076 Те посјече бега од Новога,
0077 И обрани три-четири друга,
0078 А утули лојану свијећу,
0079 Избежа пред бијелом кулом.
0080 Да да ти је било послушати
0081 Велике бруке од Тураках —
0082 Поклаше се међу собом Турци,
0083 Све удара један по другоме:
0084 „Чека’ тамо! Ево га овамо!”
0085 Не утече друга ђавољега.
0086 То је било кад се чинило.



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.