Иво, жена му и сваја

Извор: Викизворник


Иво, жена му и сваја

Родила лоза два грозда,
Хранила мајка дви кћери,
Једној је име Аница,
А другој име Марица.
Запроси Иво Марицу, 5
Не да му мајка Марице,
Веће му даје Аницу,
Ана је мало старија.
Испроси Иво Аницу:
Када су дошли до мора, 10
Говори Ана Аница:
„О Иво, друже рођени!
Напој ме хладне водице
Из твоје руке деснице.“
Говори Иво Аници: 15
„О Ано, друже рођени!
Сагни се, прегни до земље,
Напиј се хладне водице.“
Саже се Ана Аница,
Саже се, преже до земље, 20
Тури ју Иво у море.
Када је прошла година.
Ал' иде Иво к' мамици,
Питала га је мамица:
„Ој Иво, зете рођени! 25
„Шта ради наша Аница?“
— „Танко је платно навргла.
Младо је чедо имала: -
Танко је платно тргљиво,
Младо је чедо плачљиво.“ 30
Ал' иде Мара Марица
Ка својој секи Аници;
Када је дошла до мора,
Говори Мара Марица:
„Ој Иво, сватче рођени! 35
Напој ме хладне водице
Из твоје руке деснице.“
Говори Иво Марици:
„Ој Маро, свајо рођена!
Сагни се, прегни до земље, 40
Напиј се хладне водице.“
Саже се Мара Марица,
Саже се, преже до земље,
Напи се хладне водице.
Говори Мара Марица: 45
„Ој Иво, сваче рођени!
Што ли се морје лелуја?
Или је риба моруља?
Или је звјезда даница?“
Говори Иво Марици: 50
„Ој Маро, свајо рођена!
Што ли се морје лелуја, —
Нити је риба моруља,
Нити је звјезда даница,
Већ твоја сека Аница.“ 55

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Матица, III, 20. VI 1868, 17, 393-394.
  • Српске народне песме, бр. 3, из збиркс Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанте: СНПр I, бр. 419; Рајковић, бр. 204; НП Вила, бр. 187.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 165-167.
  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 181-182.