Зулум без Баја

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Чета се је мала подигнула
0002 од Пераста и Приморја славна,
0003 а пред четом Пивљанине Бајо,
0004 а за Бајом Вујо барјактаре,
0005 а за Вујом сердар Маркетане,
0006 за сердаром од Лијевна Лимо,
0007 а за Лимом тридесет хајдуках.
0008 Оде чета ломном Гором Црном,
0009 докле чета на Грахово дође,
0010 но ту чета трудна починула.
0011 У то рече сердар Маркетане:
0012 "Ово ми је, браћо, постојбина,
0013 одовле ме ишћераше Турци."
0014 И он грозне сузе прољеваше.
0015 Одонле се кренуше хајдуци
0016 док дођоше у Лијевно равно,
0017 кад ту дође од Лијевна Лимо
0018 топле су га сузе пропануле,
0019 а дружини својој говорио:
0020 "Ово ми је, браћо, постојбина,
0021 одовле ме Турци ишћераше."
0022 Ту га тјеши љубивна дружина:
0023 "Нека, Лимо, наше постојбине,
0024 но хајдемо у чету јуначку,
0025 е да би нам бог и срећа дала
0026 да ми ђегођ задијемо Турке."
0027 Одонле се кренуше јунаци
0028 док дођоше у Пиву пространу,
0029 но ту рече Пивљанине Бајо:
0030 "А за бога, љубивна дружино!
0031 Је л’ оваке иђе постојбине,
0032 по крајинах али по градовах?
0033 Ово ми је постојбина била,
0034 постојбина моја и Вујова,
0035 одовле нас Турци изагнаше,
0036 баш проклети Перастовић Хамза."
0037 Топле хајдук сузе прољеваше,
0038 тјешаху га љубивна дружина
0039 и говори Вујо барјактаре:
0040 "Хајде, Бајо, наша четобашо!
0041 Нека наше ове постојбине,
0042 но хајд’ води љубивну дружину
0043 да идемо Турке да чекамо,
0044 да ако би бог и срећа дала
0045 те ми ђегођ Турке дочекамо."
0046 Скочи хајдук од земље на ноге
0047 пак отиде тамо пред дружином,
0048 докле Бајо у Голију дође,
0049 ту дођоше на Кладу на воду
0050 те хајдуци трудни починули,
0051 воде пише, љеба заложише,
0052 па поспаше кићени јунаци,
0053 сви поспаше ка да се поклаше,
0054 но не хоће Пивљанине Бајо,
0055 сам он оде зеленом планином,
0056 докле нађе један крд овацах
0057 и код њих су три ђевојке младе.
0058 Божју помоћ Бајо називаше:
0059 "Божја помоћ, лијепе ђевојке!
0060 А тако ви, три ђевојке младе,
0061 ђе су вама овцама овчари?"
0062 Божју су му помоћ прифатиле:
0063 "Бог дај тебе, незнана делијо!
0064 Повео их Перастовић Хамза
0065 проз планину да косе сијено,
0066 повео их силом насрамоту.
0067 И те бисмо јаде опростили,
0068 но не може с’ простити никако:
0069 тек поведу на Јаворје овце,
0070 на Јаворје, на ту воду хладну,
0071 ту ће Хамза Перастовић доћи,
0072 око њега неколико другах,
0073 да бирају проз овце јагањце,
0074 и дебеле бесплоткиње овце,
0075 баш, делијо, силом насрамоту."
0076 Таде Бајо мало обратио,
0077 обратио пак се повратио:
0078 "А забога, три ђевојке младе!
0079 Боји ли се Перастовић Хамза,
0080 већ до бога, боји ли се кога!"
0081 Тако су му младе говориле:
0082 "Он никога не боји с’ до бога,
0083 а и бога мало ти познаје?
0084 како Баја нејма никојако. -
0085 Зар је Бајо неђе погинуо?"
0086 Таде хитро Бајо обратио,
0087 хитро Бајо до дружине пође,
0088 он разбуди сву редом дружину,
0089 најпослије Вуја барјактара.
0090 Скочи Вујо ка да се помами,
0091 и дружини својој говорио:
0092 "А тако ми, љубивна дружино,
0093 ја сам Вујо грдан сан видио:
0094 сад ми бјесмо на Јаворје равно,
0095 отуд Хамза Перастовић дође,
0096 у руке му свилена барјака,
0097 дарива га Перастовић мене;
0098 тек ли Вују у руке допаде,
0099 проврже се црном манделином.
0100 А загна се тридест соколовах,
0101 те пецива Хамзи појагмише.
0102 И тако ми, моја дружбо драга,
0103 ви ћете се данас осветити,
0104 а Вујо ће јадан погинути."
0105 Кад то чуо Пивљанине Бајо,
0106 и своје им Бајо кажеваше,
0107 како су му збориле ђевојке:
0108 "Но хајдемо, љубивна дружино,
0109 да чекамо Турке на Јаворје."
0110 Искочише тридесет хајдуках,
0111 отидоше на Јаворје равно,
0112 западоше око друма пута.
0113 Сву дружину Бајо наређује,
0114 сву дружину око друма пута,
0115 Вуја нејма ниђе намјестити,
0116 но врже га насред друма пута
0117 да он чека силу од Турака,
0118 а пред њима букова омара.
0119 Мало било, ништа не стануло,
0120 ал’ ђе иде Хамза Перастовић,
0121 и за њиме дванаест Турака;
0122 но је силан јади га убили,
0123 на вранчића коња големога,
0124 на њега је ноге прекрстио,
0125 преко крила држи џевердана.
0126 Јес’ на Вуја Туре нагазило,
0127 у Вуја је лоша срећа била
0128 први га је Хамза угледао,
0129 па на њега спрета џевердара (пали).
0130 Он је Вуја дивно погодио,
0131 десну му је ногу саломио.
0132 Кад виђоше тридесет хајдуках
0133 како Хамза Перастовић гађа,
0134 па гађаше тридесет хајдуках,
0135 погодише дванаест Тураках,
0136 халакнуше, бога поменуше,
0137 а пламене ноже потргоше,
0138 и дванаест главах посјекоше,
0139 све оружје турско појагмише,
0140 па оружје турско дијељаху -
0141 и ту Вују старјешинство дају,
0142 Хамзинога коња и оруже.
0143 На коња су Вуја усадили,
0144 понесоше г’ у Приморје копно,
0145 ал’ му на пут душа испанула,
0146 тек се Хамзом јесте зам’јенила.
0147 Па покојну бог се смиловао
0148 што је први Хамзу незгледао
0149 но рањен га једва погодио,
0150 међу пуца ђе му душа куца.
0151 Надгробно:
0152 ("Свој тко живот за обштинскиј даје,
0153 он му текар у пјеснам’ настаје,
0154 бог да прости Баја Пивљанина!
0155 Осветио Срба у Турчина!")