Змај младожења

Извор: Викизворник


Змај младожења

0001 Лети соко повише Будима,
0002 Крилим лети, кљуном проговара.
0003 Овако је соко говорио:
0004 „А л’јеп ти је од Будима краљу,
0005 Још је љевша његова љубовца!
0006 Ма залуду сва њима љепота,
0007 Кад немаду од срца порода,
0008 Нити ће га имат никадара.
0009 Ма да знаде краљу и краљица,
0010 Би купили свилу по терзијам,
0011 А иглице млад’јем по везиљам,
0012 Би саплели једне мреже мале,
0013 Бацили је под Будим у воде;
0014 Да ухити рибе племените,
0015 Да је куха, од ње месо ије,
0016 Би родила сина зламенита.“
0017 То не чује краљу ни краљица,
0018 Нег то чује краљева робиња.
0019 Госпођици својој пошетала,
0020 Госпођици својој говорила:
0021 „О краљице, моја госпођице!
0022 Оли не знаш, ол за то не хајеш?
0023 Соко лети повише Будима,
0024 Крилим лети, кљуном проговара.
0025 Овако је соко говорио:
0026 „А л’јеп ти је од Будима краљу,
0027 Још је љевша љубовца његова!
0028 Ма залуду сва њима љепота,
0029 Кад немаду од срца порода,
0030 Нити ће га имат никадара.
0031 Ма да, моја, знадеш госпођице,
0032 Би купила свилу по терзијам,
0033 А иглице млад’јем по везиљам,
0034 Би саплела једне мреже мале,
0035 Бацила је под Будим у воду;
0036 Ухитила рибу племениту,
0037 Кухала је, од ње воду пила,
0038 Родила би сина зламенита.“
0039 Кад то чула Будимска краљица,
0040 Купила је свилу по терзијам,
0041 А иглице мад’јем по везиљам,
0042 Саплела је једне мреже мале,
0043 Бацила је под Будим у воду,
0044 Ухитила рибу племениту,
0045 Кухала је, од ње воду пила,
0046 А робиња од ње месо ије:
0047 Обе двије у чедо запале.
0048 Кад им бр’јеме од порода дође,
0049 Чедо рађа краљева робиња,
0050 Чедо мало, ма је мушка глава.
0051 То је чедо пуно зламенито:
0052 Златне су му руке до рамена
0053 И злаћене ноге до кољена;
0054 На глави му од круне зламење,
0055 На прсима звијезде данице.
0056 Чедо рађа будимска краљица,
0057 Она љута змаја породила.
0058 Нетом змаја породила мајка,
0059 Пође змаје у мире од града.
0060 Љута змаја б’јеле гоје виле,
0061 Гојиле га петнаест година.
0062 Кад изиде петнаест година,
0063 Љути змаје својој иде мајци,
0064 Љути змаје мајци говорио:
0065 „О краљице, мила моја мајко!
0066 Мајко моја, проси ми дјевојке
0067 Чак далеко Млецим бијелијем
0068 У онога од Млетака дужда.
0069 Има дужде девет ћери свој’јех,
0070 Девет ћери, девет дјевојака.
0071 Проси, мајко, за мене најмлађу,
0072 А која је у мајке најљевша.“
0073 Љуту змају говорила мајка:
0074 „Љути змаје, мој јадан породе,
0075 Која ће те узети дјевојка!“
0076 Љути змаје говорио мајци:
0077 „Мајко моја, будимска краљице!
0078 Мајко моја, ти се реси л’јепо,
0079 Пођи, мајко, Млецим бијелијем
0080 У св’јетлога од Млетака дужда.
0081 А он дужде девет ћери има,
0082 Девет ћери, девет девојака,
0083 Проси мајко, за мене најмлађе,
0084 По имену младе Мандаљене,
0085 А која је у мајке најљевша.“
0086 Љути змаје мајци додијао,
0087 Краљица се л’јепо уресила,
0088 Па ми иде Млецим бијелијем.
0089 Здраво Млецим бијелијем дође,
0090 Здраво дође, б’јели пред двор паде.
0091 Видио је дужде од Млетака,
0092 Б’јеле јој је дворе отворио,
0093 Дужде јој се л’јепо поклонио
0094 И води је у бијеле дворе,
0095 Изнесе јој стола злаћенога.
0096 Сједе млада у столе од злата,
0097 Краљици је дужде говорио:
0098 „О крајице, моја госпођице!
0099 Која те је довела невоља,
0100 Кад си дошла Млецим бијелијем,
0101 Двор на б’јели од Млетака дужда?“
0102 Говори му будимска краљица:
0103 „Господаре, дужде од Млетака!
0104 Ево ме је довела невоља,
0105 Господаре, Млецим бијелијем,
0106 Двор на б’јели дужда од Млетака.
0107 Пошље мене змаје д’јете моје,
0108 Да ја просим драге ћери твоје,
0109 По имену младе Мандаљене,
0110 Ћерца твоја узет хоће ли га?“
0111 Кад краљицу дужде разумио,
0112 Мандаљене ћери дозивао:
0113 „Мандаљено, драга ћери моја!
0114 Проси тебе краљица будимска
0115 А за змаја, мила сина свога,
0116 Ћерце моја, узет хоћеш ли га?“
0117 Насм’јеје, се млада Мандаљена
0118 И говори будимској краљици:
0119 „О краљице, преведра данице!
0120 Ти поздрави змаја сина твога,
0121 Ја да сам га поздравила млада,
0122 У поздрављу змају поручила,
0123 Да ћу њега узети дјевојка,
0124 Кадар нове он сагради путе
0125 Од Млетака до Будима града!“
0126 Кад то чула будимска краљица,
0127 Отоле се здраво отправила,
0128 Она иде б’јела пут Будима.
0129 Кад краљица б’јел у Будим дође,
0130 Љути змаје говорио мајци:
0131 „Добра дошла, мила моја мајко!
0132 Јеси ли ми испросила драго,
0133 Ћерце драге дужда млеташкога,
0134 По имену младе Мандаљене,
0135 Мајко моја, узет хоће ли ме?“
0136 Љуту змају говорила мајка:
0137 „Љути змаје, мој јадан породе!
0138 Која ће те узети дјевојка,
0139 Љута змаја звати господаром?
0140 Дјевојка је тебе поздравила,
0141 У поздрављу јест ти поручила,
0142 Да ће тебе узети дјевојка,
0143 Кадар нове ти саградиш путе
0144 Од Млетака до Будима града.“
0145 Кад је змају своје чуо мајке,
0146 Он јој дава од злата јабуке
0147 И својој је говорио мајци:
0148 „Хајде, мајко, Млецим бијелијем,
0149 Двор на б’јели од Млетака дужда,
0150 Кадар дужду б’јели пред двор дођеш,
0151 Метни, мајко, злаћене јабуке
0152 У дуждеве дворе у бијеле,
0153 Трипут за се, а трипут преда се.
0154 Пути ће се сами саградити
0155 Од Млетака до Будима града.“
0156 Кад то чула будимска краљица,
0157 Она узме од злата јабуке
0158 Па ми иде Млецим бијелијем,
0159 Двор на б’јели дужда од Млетака.
0160 Кад краљица б’јели пред двор дође,
0161 У врата му удрила јабуком,
0162 Она златну бацала јабуку,
0163 Трипут за се, а трипут преда се.
0164 Сами су се пути саградили
0165 Од Млетака до Будима града.
0166 Па краљица у двор ушетала,
0167 Од Млетака дужду говорила:
0168 „Господаре, дужде од Млетака!
0169 Ти изведи своје Мандаљене,
0170 Да је питам будимска краљица,
0171 Хоће л’ змаја узети дјевојка?
0172 Он је путе саградио нове
0173 Од Млетака до Будима града.“
0174 Кад краљицу дужде разумио,
0175 Мандаљене ћери дозивао:
0176 „Мандаљено, драга ћерце моја!
0177 Змаје ти је путе саградио
0178 Од Млетака до Будима града,
0179 Куд ће тебе водити невјестом.
0180 Ћерце моја, узет хоћеш ли га?“
0181 Ал говори млада Мандаљена:
0182 „О краљице, моја госпођице!
0183 Не ћу узет змаја сина твога,
0184 Докле путе не кадрма златом
0185 Од Млетака до Будима града.“
0186 Кад то чула будимска краљица,
0187 Она пође дуждева из двора.
0188 Љути змаје дочекао мајке:
0189 „Добра дошла, мила моја мајко!
0190 Јеси ли ми испросила драго,
0191 По имену младе Мандаљене?“
0192 Љуту змају говорила мајка:
0193 „Љути змаје, мој јадан породе!
0194 Која ће те узети дјевојка?
0195 Позрави те млада Мандаљена,
0196 У поздравју поручила ти је,
0197 Да те не ће узети дјевојка,
0198 Докле путе не кадрмаш златом
0199 Од Млетака до Будима града.“
0200 Кад је змаје своје чуо мајке,
0201 Мајци дава од злата јабуке:
0202 „На ти, мајко, од злата јабуке,
0203 Па ти хајде Млецим бијелијем.
0204 Ходи, мајко, ма се не обрћи.
0205 Кадар дужду б’јели пред двор дођеш,
0206 Удри златном у врата јабуком,
0207 Па с’ обрни пут Будима града,
0208 Видјет хоћеш, мила моја мајко,
0209 Нове путе кадрмане златом.
0210 Па ти шетај у дворе дуждеве
0211 И ти реци мојој Мандаљени,
0212 Ја да сам јој путе кадрмао
0213 Од Млетака до Будима града
0214 Мајко моја, узет хоће ли ме?“
0215 Кад краљица љута чује змаја,
0216 Она узме од злата јабуке,
0217 Па Млецима пође бијелијем.
0218 Кад је дужду б’јели пред двор дошла,
0219 Удре златном у врата јабуком,
0220 Обрне се пут Будима града,
0221 То су пути златом кадрмани.
0222 Кад видјела будимска краљица,
0223 У б’јеле је дворе ушетала,
0224 Мандаљени шета на камаре,
0225 Мандаљени младој говорила:
0226 „Мандаљено, драга ћерце моја,
0227 Нерођена колик и рођена!
0228 Змаје ти је путе кадрмао
0229 Од Млетака до Будима града.
0230 Черце моја, узет хоћеш ли га?“
0231 Кад то чула млада Мандаљена,
0232 На високи прозор ишетала,
0233 Види златом путе кадрмане!
0234 Грохотом се насм’јеје дјевојка
0235 И говори будимској краљици:
0236 „О краљице, преведра данице!
0237 Ти поздрави змаја сина свога,
0238 Ја да сам га млада поздравила,
0239 У поздрављу њему поручила,
0240 Да га не ћу узети дјевојка,
0241 Док не усади жут’јех наранача
0242 С једну страну, па и с другу пута
0243 Од Млетака до Будима града;
0244 Кад ме буду водили невјестом,
0245 Да ми не би сунце наудило.“
0246 Кад то чула будимска краљица,
0247 Она иде бијелом Будиму.
0248 Змаје своју дочекао мајку,
0249 Љути змаје говорио мајци:
0250 „Добра дошла, мила моја мајко!
0251 Јеси ли ми испросила драго,
0252 По имену младе Мандаљене.
0253 Мајко моја, узет хоће ли ме?“
0254 Љуту змају говорила мајка:
0255 „Љути змаје, мој јадан породе!
0256 Која ће те узети дјевојка?
0257 Поздрави те млада Мандаљена,
0258 У поздравју теби поручила,
0259 Да те не ће узети дјевојка,
0260 Докле њоме не насадиш младој,
0261 Не насадиш жут’јех наранача
0262 С једну страну, па и с другу пута
0263 Од Млетака до Будима града;
0264 Кад је буду водили невјестом,
0265 Да дјевојци не науди сунце.“
0266 Кад је змаје своје чуо мајке,
0267 Дава мајци од злата наранчу:
0268 „На ти, мајко, злаћене наранче!
0269 И ти хајде Млецим бијелијем
0270 Двор на б’јели дужда од Млетака.
0271 Кадар дужду б’јели пред двор дођеш,
0272 Бацај, мајко, злаћене наранче
0273 С једну страну, па и с другу пута;
0274 Па с’ обрни пут Будима града,
0275 Па ти пођи дуждеве у дворе.
0276 И ти питај младе Мандаљене,
0277 Мајко моја, узет хоће ли ме?“
0278 Кад краљица љута чује змаја,
0279 Она прими од злата наранчу,
0280 Па ми иде Млецим бијелијем,
0281 Двор на б’јели дужда млеташкога.
0282 Кад је дужду б’јели на двор дошла,
0283 Она меће злаћене наранче,
0284 С једну страну, па и с другу пута,
0285 Па с’ обрне пут Будима града.
0286 То подрасло жут’јех наранача
0287 С једну страну па и с другу пута
0288 Од Млетака до Будима града!
0289 Па ми шета дуждеве у дворе
0290 Мандаљени б’јеле у камаре.
0291 Мандаљени младој говорила:
0292 „Мандаљено, драга ћерце моја!
0293 Љути те је поздравио змаје,
0294 У поздрављу теби поручио:
0295 Он посади жут’јех наранача
0296 С једну страну, па и с другу пута,
0297 Од Млетака до Будима града.
0298 Ћерце моја, узет хоћеш ли га?“
0299 Кад то чула млада Мандаљена,
0300 На високи прозор ишетала.
0301 Кад дјевојка чудо угледала,
0302 Наранчам се пути окитили!
0303 Тад говори краљици будимској:
0304 „О краљице, преведра данице!
0305 А ти пођи бијелом Будиму
0306 И сакупи господу сватове.
0307 Дођи по ме, кадгод ти је драго.“
0308 Па краљица б’јел у Будим пође.
0309 Љути змаје дочекао мајку,
0310 Љути змаје мајци говорио:
0311 „Добра дошла, мила моја мајко!
0312 Јеси ли ми испросила драго,
0313 По имену младе Мандаљене?“
0314 Љуту змају говорила мајка:
0315 „Љути змаје, мој јадан породе!
0316 Ја сам теби драго испросила,
0317 По имену млада Мандаљена,
0318 Поздрави те млада Мандаљена,
0319 У поздрављу теби поручила,
0320 Да ја купим кићене сватове,
0321 И да сватим идем по дјевојку,
0322 Љути змаје, кадгод ми је драго!“
0323 Љути змаје говорио мајци:
0324 „Купи, мајко, кићене сватове
0325 И ти ходи сватим по дјевојке.“
0326 Кад краљица љута чује змаја,
0327 Она купи господу сватове
0328 По Будиму и њега около,
0329 Свате пошље младе по дјевојке.
0330 Л’јепо дужде свате причекао
0331 И даде им младе Мандаљене;
0332 Здраво свати довели дјевојку
0333 Двор на б’јели краља будимскога.
0334 Кад је вечер до вечера било,
0335 Иде неве б’јеле у камаре,
0336 Цмили млада и сузе прол’јева.
0337 Тражила је будимска краљица,
0338 Дјевојци је младој говорила:
0339 „Ти не цмили, драга ћерце моја!
0340 Змај ти ништа учинити не ће.“
0341 С тез’јем млада пође у камаре,
0342 Дође змаје из мира од града,
0343 Иде змаје неви у камару.
0344 А кад б’јелу у камару дође,
0345 Свлачи с’ себе од змаја од’јело,
0346 Оста момче како сунце жарко
0347 Он с дјевојком леже у душеке.
0348 Кад је сутра б’јелој зори било.
0349 Устане се из душека змаје,
0350 Он облачи од змаја од’јело.
0351 Пође змаје у мире од града,
0352 Кад ево ти љута змаја мајке
0353 На камару своје неве драге.
0354 Јутро јој је добро називала:
0355 „Добро јутро, драга моја неве!
0356 Како с’ ноћас нојцу ноћевала
0357 С љут’јем змајем, мил’јем сином мој’јем?“
0358 Говори јој млада Мандаљена:
0359 „Дошла добра, мила моја мајко,
0360 Нерођена, колик и рођена.
0361 Ја сам добро нојцу ноћевала
0362 С љут’јем змајем, мил’јем твој’јем сином.
0363 Кад је змаје дошо у камару,
0364 Свлачи с’ себе од змаја од’јело,
0365 Оста јунак како сунце жарко!
0366 Нег те молим, мила моја мајко,
0367 Кадар вечер буде до вечера,
0368 Кадар змају у камару дође,
0369 Свућ ће с’ себе од змаја од’јело,
0370 Лећ ће са мном меке у душеке.
0371 Када ноћи половица буде,
0372 Хоће змаје санак ухитити,
0373 А ти дођи, мила моја мајко,
0374 А ти дођи б’јелу у камару,
0375 Ти му дигни од змаја од’јело.
0376 Мајко моја, баци га на огањ:
0377 Ти изгори од змаја од’јело,
0378 Да не страши ни тебе ни мене.“
0379 Како рекли, тако учинили.
0380 Кад је вечер до вечера било,
0381 Љути змаје иде у камару,
0382 Кад он б’јелу дође у камару,
0383 С’ себе свлачи од змаја од’јело,
0384 Леже змаје у душеке меке.
0385 Кад је ноћи половицу било,
0386 Љути змаје санак ухитио.
0387 Кад ево ти љута змаја мајке,
0388 Диже њему од змаја од’јело.
0389 И она га на огањ бацила.
0390 Кад се змаје од сна пробудио,
0391 Он се јадан ни кренут не може.
0392 Љубовци је својој говорио:
0393 „Мандаљено, драга љуби моја,
0394 Што учиниш, да од Бога нађеш!
0395 Што си моје изгорјела рухо?
0396 Мене б’јеле гојиле су виле.
0397 Јоштер нема, моја Мандаљено,
0398 Мени рока, нег петнаест дана,
0399 Дигли би ми од змаја од’јело
0400 И мене би у Будим послали,
0401 За краља би био постануо,
0402 Ти би била будимска краљица,
0403 А садар си црна удовица!“
0404 Још би био змаје говорио,
0405 Ма је љути змаје преминуо.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890