Зимње вече
| Зимња ноћ (Зимний вечер) (1825) Писац: Александар Пушкин, преводилац: Војислав Илић |
Бура небом маглу свија,
Вихорове снежне плете,
Час ко дивља звер завија,
Час заплаче као дете.
Час високо сламе диже
И зашушти кровом горе,
Час ко путник задоцњени
Закуца нам у прозоре.
У собицу нашу малу
Са тишином тама пала…
Моја стара, што си тужно
Код прозора заћутала?
Ил' си, добра друго моја,
Хуком буре заморена?
Или дремаш жалостиво
Уз зврјање твог вретена?
Пијмо, бедне младости ми
Другарице најмилија!
Пијмо сјада… Где је пехар
Биће срца веселија!
О сеници пој ми, што је
Живовала преко мора,
О девици, што јʼ на воду
Ишла чим забели зора.
Бура небом маглу свија,
Вихорове снежне плете —
Час ко дивља звер завија,
Час заплаче као дете.
Пијмо, бедне младости ми
Другарице најмилија!
Пијмо с јада… Где је пехар?
Биће срца веселија…
Извор
[уреди]Звезда, 25. фебруар 1899. Број 24.