Звезда (Сокољанин)

Звезда  (1894)  Писац: Димитрије Глигорић Сокољанин

Крену једна звезда преко неба плава,
Нити звук се зачу, нити лахор пирну,
Тиха поноћ сања, не шумори трава,
Вечни покој веје кроз долину мирну.

Куда оде звезда сетом обузета?
Да ли бездна тавна вечно прогута је?
Не! Гледећ’ неправду овог злобног света,
Оде, да над другим веселије сјаје.

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 6, стр. 85.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Димитрије Глигорић Сокољанин, умро 1913, пре 110 година.