Збогом, дико! писаћу ти...
| Збогом, дико! писаћу ти… (1861) Писац: Лаза Костић |
Збогом, дико! писаћу ти,
Небо ми је листак ведри,
По његови плави недри
Душо моја, писаћу ти.
У мени се Вулкан буди
Из њега се пламен диже
Па по небу речи пише
Из препуни моји груди.
А да речи нико не зна
Лист ћу плавом обавити,
Месец ће му печат бити,
Месечина ноша нежна.
То те писмо навек чека
Та чека те сваке зоре,
Звезде бледе већ од море
Чекајући на тебека.
Окићена ко невеста,
Да из зоре сванеш бледе,
Да га прођеш ко од беде —
Па се чиниш и невешта.
Извор
[уреди]Даница, 20. август 1861. Број 23. Година II, стр. 375.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.
|