За Србију
| За Србију (Pour la Serbie) (1876) Писац: Виктор Иго, преводилац: М. Л. |
Постаје нужно да се пажња европских влада привуче на једну ствар која изгледа тако ситна, да владе не сматрају да су дужне да је запазе! Та ствар, то је ова: убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде.
Народи имају изнад себе нешто, што је испод њих: то су владе. У извесним тренуцима, бесмислица је очевидна: цивилизација је у народима, варварство је у владама. Је ли то варварство хотимично? Није, оно је професионално. Оно што људски род зна, владе не знају. То долази отуда што владе виде све кроз кратковидост, која се назива државним разлогом; човечанство гледа све другим оком, савешћу.
Ми ћемо сагурно изненадити европске владе научивши их нешто, а то је да злочини остају злочини; да ни владама, као ни обичним појединцима није дозвољено да буду убице, да све што се у Европи ради, сама Европа ради, и да се према свакој дивљачкој влади, ако постоји, мора поступати као према дивљој звери; показаћемо да се у овом тренутку, сасвим близу нас, готово на наше очи, врше покољи, пали, пљачка, истребљује; да се кољу очеви и мајке, продају девојчице и дечаци; да се деца, која су сувише мала да се могу продати, сабљом полове на двоје; да породице пропадају у огњу својих кућа; да је читава једна варош, Балак, за неколико часова, сведена од девет хиљада становника на хиљаду и триста душа; да на гробљима има више лешева него што може да се покопа, тако да живима, који су им послали по људима. Докази: Вартоломејска Ноћ, коју је папа благословио; Драгонаде, које је величао Босие; Други Децембар, који је Европа поздравила.
Али је време да тај стари закон замени нови. Ма како да је мрачна ноћ, хоризонт мора на крају крајева забелети.
Да ноћ је мрачна: авети се почињу будити. После је реси, дошао је Коран; једно Свето Писмо може другоме пружити руку; jungamus dextras; иза Свете Столице диже се Узвишена Порта. Рим нам је дао Средњи Век, Турска нам свој средњи век тек даје.
Отуда ствари које се догађају у Србији.
Где ће се оне зауставити?
Кад ће се свршити мучење тога малог јуначног народа?
Време је, да из цивилизације изађе једна величанствена забрана, да се оде даље.
Ту забрану да се у злочину иде даље, налажемо ми, народи, својим владама.
Али ће се рећи: ви заборављате да постоје „питања”. Убити човека је злочин, убити један народ је „питање”. Свака влада има своје питање. Русија има Цариград, Енглеска Индију, Француска Пруску, Пруска Француску.
Ми одговарамо:
И човечанство има своје питање, и то питање је веће од Енглеске, Индије и Русије то је чедо у утроби своје мајке.
Заменимо политичка питања људским питањем.
Целокупна будућност лежи у томе.
А будућност ће се, макар шта се чинило, извршити. Све је служи, па чак и злочини! Страшне слуге.
Оно што се догађа у Србији доказује потребу за Савезним Европским Државама. Нека на место несложних влада дођу сложни народи. Нека једанпут буде крај с убилачким царствима! Зауздајмо фанатизме и деспотизме. Сломимо мачеве, који служе заблудама, и догме, које имају сабљу у руци. Доста с ратовима и покољима, слободна мисао, слободна размена; братство. Зар је мир тако тежак? Европска република, континентална федерација, то је једина политичка реалност. Размишљање то показује догађаји исто тако. У питању о тој реалности, која је једна нужност, сви су фолозофи сложни, а џелати својим доказима потпомажу доказе филозофа. На свој начин, и баш зато што је страшно, дивљаштво сведочи за цивилизацију. Напредак је потписао Ахмед Паша. Оно што зверства, која се у Србији догађају, ставља изван сумње, то је да Европи треба једна европска народност, једна европска влада, један огромни братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа са Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост. Једном речи Савезне Државе Европске. То је циљ, то је пристаниште. До јуче то је била само истина, данас је то очигледност, благодарећи џелатима Србије. Уз мислиоце пристају убице. Доказ су били дали генији: сад га понављају чудовишта.
Будућност је Бог кога вуку тигрови!
Париз, 29. августа 1876.
Извор
[уреди]Српски књижевни гласник, књига ХХIХ, Број девети, 1. новембар 1912.