За Гирфилдом

За Гирфилдом  (1881)  Писац: Јован Јовановић Змај

Гирфилд је био председник републике сједињених северо-америчких држава. Он се мушки борио против покварености, коју је затекао, кад је изабран био на ово највише и најчасније место. Нарочито је хтео, да се званија дају по заслугама, а не по нечем другом. Тиме је навукао на себе непријатељство оних, који су хтели да деле званија по своме интересу, и оних који су се грабили о званија, а нису били за то способни ни тога достојни. Подлацима је био мрзак Гирфилд, тај светао и чист карактер — и нађе се рука, која му мучки смртну рану зададе, од које је умро 8. дана овога месеца ове године.

Подлост рушитʼ — да дивна задатка!
Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета;
Подлост тебе укиде са света.
Беше јача од кршна ти тела,
— Ал’ сад дркће од твога опела…

За што подлост, — кад те убит’ смела,
За што дркће од твога опела?

Јер све, што се у свеснике броји,
Све то данас гологлаво стоји.
Кол’ко страна овог земског круга,
С тол’ко страна одјекује туга.

То је оно од чег’ подли бледе!
Страх им шапће шта те жртве вреде.

Данас врве, венце ти носећи
И најмањи, ка’-но и највећи;
Из низина (где се само нада)
И с висина (где се само влада)
Многи верно, —
Неки лицемерно;
Многим хора, —
Некима се мора;
Хај од дола, као и озгора
Све се клања — не какоме зверу —
Све се клања — чистом карактеру

То је оно од чег’ подлост зебе,
— Што прожимље дворе и колебе,
Па се купи, збира и саздава
Као светлост права
Око жртав’, мученичких глава, —
Врле крепећ’ худе застрашава.

Тело ј’ смртно, траје па дотраје;
Карактери остају да сјаје.
Спомен њихов прима се у груди,
Нове борце, нове снаге буди.
Јунак у гроб не носи оружа,
Рука клоне — мач се другим пружа.
Прелазећи од руке до руке
Све то јачи богодани мачи.

То је оно, чега с’ подлост жаца:
Светлих жртав’, сјајних образаца;
То је пропаст пустих пудљиваца,
У коју их лудост њина баца.

Прочитајмо што нам повест пише, –
ʼВаких гроба наћи ћемо више;
На сваком је зимзелена трава,
Из свакога светлост просијава,
Светлост снажна духа напреднога,
— Најновија сја са гроба твога,
Гирфилде!

Извор

Стармали, 20. септембар 1881. Број 26. Година четврта. Стр. 205.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 122 године.