Закон о привредним друштвима (Република Српска)/Дио први

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА


Дио први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

1. Основна начела[уреди]

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се оснивање привредних друштава, управљање друштвима, права и обавезе оснивача, ортака, чланова и акционара, повезивање и реорганизација (статусне промјене и промјене правне форме привредних друштава) и ликвидација привредних друштава.


Појам и правне форме привредних друштава

Члан 2.

(1) Привредно друштво је правно лице које оснивају правна и/или физичка лица ради обављања дјелатности у циљу стицања добити.

(2) Правне форме привредних друштава у смислу овог закона су ортачко друштво, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (отворено и затворено).

(3) Поред правних форми привредних друштава из става 2. овог члана, посебним законом могу се одредити и друге правне форме друштава.


Организациони дио

Члан 3.

(1) Привредно друштво, домаће или страно, може формирати једну или више пословних јединица (огранака).

(2) Пословна јединица је организациони дио привредног друштва која нема својство правног лица. Пословна јединица има мјесто пословања и заступнике, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва.

(3) Пословна јединица се региструје у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Вријеме трајања привредног друштва

Члан 4.

Привредно друштво оснива се на неодређено вријеме, ако у оснивачком акту није одређено да друштво траје до одређеног времена, наступања одређеног догађаја или постизања одређеног циља.


Дјелатност привредног друштва

Члан 5.

(1) Привредно друштво може обављати све законом дозвољене дјелатности.

(2) Дјелатности за које је законом прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта надлежног органа, могу се обављати по добијању те дозволе, сагласности или другог акта надлежног органа.

(3) Дјелатности за које је посебним законом прописано да се обављају у одређеној правној форми привредног друштва, не могу се обављати у другој правној форми друштва.


Услови за обављање дјелатности

Члан 6.

(1) Привредно друштво може да обавља дјелатност у простору који испуњава услове у погледу техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређивања животне средине, као и друге прописане услове.

(2) Испуњеност услова из става 1. овог члана провјерава надлежни орган у поступку редовног инспекцијског надзора.

(3) Привредно друштво може да почне да обавља дјелатност која обухвата производњу, промет, дистрибуцију, прераду и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животну средину, ако надлежни орган рјешењем утврди испуњеност услова из става 1. овог члана.

2. Оснивање[уреди]

Оснивачки акт и други акти

Члан 7.

(1) Привредна друштва оснивају се оснивачким актом који има форму уговора о оснивању ако га оснива више оснивача или одлуке о оснивању ако га оснива један оснивач.

(2) Лица која у смислу овог закона оснивају привредно друштво су оснивачи друштва. Сви оснивачи привредног друштва потписују оснивачки акт.

(3) Оснивачки акт привредног друштва нотарски се обрађује и има садржину утврђену овим законом за ту правну форму привредног друштва.

(4) Поред оснивачког акта, ортачко и командитно друштво могу имати и уговор ортака друштва, друштво са ограниченом одговорношћу може имати и уговор чланова друштва, а акционарско друштво и статут.

(5) Оснивачи и лица која у складу са овим законом након оснивања приступе ортачком друштву су ортаци, командитном друштву – ортаци, односно комплементари и командитори, друштву са ограниченом одговорношћу – чланови друштва, а акционарском друштву – акционари.

3. Регистрација и објављивање регистрације[уреди]

Стицање својства правног лица

Члан 8.

Привредно друштво стиче својство правног лица тренутком уписа у судски регистар на начин прописан законом којим се уређује регистрација пословних субјеката (у даљем тексту: регистар).


Регистрација и објављивање

Члан 9.

Регистрација података о привредном друштву и објављивање регистрације врши се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Дејство регистрације и објављивања у односу на трећа лица

Члан 10.

(1) Сматра се да трећа лица знају за регистроване податке о привредном друштву након њиховог објављивања или објављивања извода из тих података или докумената на основу којих је извршена регистрација са упућивањем на њих.

(2) Сматра се да трећа лица знају или да према околностима случаја могу знати за податке и документа из става 1. овог члана и прије објављивања, а након депоновања у регистар, ако привредно друштво то докаже.

(3) Ако се објављени подаци разликују од регистрованих података, за привредно друштво се као тачан узима податак из регистра, тако да оно у односима са трећим лицима не може истицати податке који су објављени, ако су се трећа лица поуздала у податке из регистра.


Ништавост регистрације оснивања

Члан 11.

(1) Регистрација оснивања привредног друштва ништава је у случајевима прописаним овим законом и законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(2) Регистрација оснивања и регистрација других података привредног друштва ништава је ако:

а) је број оснивача мањи од броја утврђеног овим законом,
б) не постоји правна и пословна способност свих оснивача,
в) оснивачки акт није састављен у прописаној форми,
г) оснивачки акт не садржи податке о пословном имену друштва, вриједности и врсти улога сваког оснивача или износа основног капитала који је прописан овим законом или о дјелатности друштва,
д) минимални износ улога није уплаћен у складу са овим законом и
ђ) је дјелатност друштва незаконита или супротна јавном интересу.

(3) Ако је основ ништавости регистрације привредног друштва могуће отклонити, надлежни суд након покретања поступка за утврђивање ништавости одређује рок од најдуже 90 дана за отклањање недостатака и за то вријеме застаје са поступком.

(4) Ништавост регистрације нема правно дејство на правне послове тог друштва са савјесним трећим лицима.

(5) Утврђењем ништавости регистрације привредног друштва, чланови и акционари постају солидарно одговорни за намирење потраживања повјерилаца друштва.

4. Одговорност оснивача и других лица[уреди]

Одговорност за обавезе прије регистрације друштва

Члан 12.

(1) Оснивачи друштва и друга лица за обавезе преузете у вези са оснивањем привредног друштва, одговарају солидарно цјелокупном својом имовином, ако уговором са трећим лицима која имају потраживања по том основу није другачије одређено.

(2) За обавезе из става 1. овог члана привредно друштво одговара солидарно са оснивачима или другим лицима из става 1. овог члана ако након регистрације преузме те обавезе, у складу са овим законом.


Улози, имовина, основни капитал и одговорност за улоге

Члан 13.

(1) Ортаци, чланови и акционари привредног друштва дужни су да уложе своје уговорене улоге у имовину друштва у складу са овим законом, оснивачким актом, уговором или другим актом друштва.

(2) На основу улога из става 1. овог члана ортаци, односно чланови друштва стичу удио у друштву, а акционари акције друштва.

(3) Лица из става 1. овог члана која не изврше обавезе у вези са оснивањем привредног друштва или дају нетачне податке о улогу, одговарају друштву за проузроковану штету.

(4) На извршење обавеза према привредном друштву у вези са улогом у имовину друштва примјењују се одредбе овог закона и закона којим се уређују облигациони односи.

(5) Ако лица из става 1. овог члана не уложе уговорене неновчане улоге, могу одлучити да уложе новчани износ једнак вриједности неуложеног неновчаног улога, по претходној сагласности друштва.

(6) Када је предмет улога право својине, сви унесени улози у имовину привредног друштва својина су друштва и не могу бити коришћени од ортака, чланова и акционара као њихова лична имовина.

(7) Лица из става 1. овог члана, привредно друштво не може да ослободи од одговорности или да им умањи обавезе по основу одговорности.

(8) Лица из става 1. овог члана немају право на враћање улога или на камату на улог у привредно друштво. Плаћања привредног друштва по основу повлачења и поништења акција или стицања сопствених акција или удјела, као и друга плаћања тим лицима у складу са овим законом не сматрају се враћањем улога или плаћањем камате на улоге.

(9) У случају преноса удјела, односно акција, ако овим законом није другачије уређено, преносилац и стицалац одговорни су солидарно за обавезе преносиоца у вези са улогом настале прије тог преноса.

(10) Права привредног друштва по основу одговорности из ст. 1. до 9. овог члана, остварује друштво или ортак, односно члан и акционар који има или заступа најмање 5 % основног капитала друштва.

(11) Имовину друштва у смислу овог закона чини право својине и друга имовинска права које друштво има на улозима или је стекло пословањем.

(12) Основни капитал друштва у смислу овог закона јесте укупна вриједност удјела, односно акција у друштву.

(13) Нето капитал друштва у смислу овог закона јесте разлика између укупне вриједности имовине и укупних обавеза друштва.


Процјена неновчаних улога

Члан 14.

(1) Неновчаним улозима у смислу овог закона сматрају се улози у стварима и правима, удјелима и акцијама у другим друштвима, као и у раду и услугама.

(2) Вриједност неновчаних улога ортачког друштва и командитног друштва, као и друштва са ограниченом одговорношћу и затвореног акционарског друштва, утврђују споразумно ортаци, чланови или акционари у складу са оснивачким актом.

(3) Ако се вриједност неновчаног улога не утврди на начин из става 2. овог члана, ортаци, чланови или акционари могу процјену вриједности тог улога повјерити овлашћеном процјењивачу или поднијети захтјев да га у ванпарничном поступку одреди суд.

(4) Процјену вриједности неновчаних улога отвореног акционарског друштва врши овлашћени процјењивач кога бирају оснивачи, односно управни одбор са листе овлашћених процјењивача или надлежни суд у ванпарничном поступку на захтјев оснивача или управног одбора друштва.


Злоупотреба правног лица

Члан 15.

(1) Командитори командитног друштва, као и чланови друштва са ограниченом одговорношћу и акционари акционарског друштва могу према трећим лицима лично одговарати за обавезе друштва ако злоупотријебе привредно друштво за незаконите или преварне циљеве или ако са имовином привредног друштва располажу као са сопственом имовином на начин као да привредно друштво као правно лице не постоји.

(2) Лица из става 1. овог члана одговорна су за обавезе друштва солидарно.

(3) Одговорност из ст. 1. и 2. овог члана утврђује надлежни суд, при чему узима у обзир све околности у вези са злоупотребом, а нарочито да се општи принцип ограничене одговорности не примјењује на случајеве из става 1. овог члана.

5. Сједиште и пословно име[уреди]

Сједиште

Члан 16.

(1) Сједиште привредног друштва је мјесто из кога се управља пословима друштва.

(2) Сједиште привредног друштва одређује се оснивачким актом и региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Пословно име (фирма)

Члан 17.

(1) Пословно име је назив под којим привредно друштво послује.

(2) Пословно име привредног друштва не може да буде замјенљиво са пословним именом другог привредног друштва, нити да изазива забуну о привредном друштву или о његовој дјелатности.


Обавезни садржај

Члан 18.

(1) Пословно име ортачког друштва садржи ознаку „ортачко друштво“ или скраћеницу „о. д.“ или „од“.

(2) Пословно име командитног друштва садржи ознаку „командитно друштво“ или скраћеницу „к. д.“ или „кд“.

(3) Пословно име друштва с ограниченом одговорношћу садржи ознаку „друштво с ограниченом одговорношћу“ или скраћеницу „д. о. о.“ или „доо“.

(4) Пословно име акционарског друштва садржи ознаку „акционарско друштво“ или скраћеницу „а. д.“ или „ад“.

(5) Пословно име привредног друштва у поступку ликвидације садржи и ознаку „у ликвидацији“ а у поступку стечаја „у стечају“.


Скраћено или модификовано пословно име

Члан 19.

Привредно друштво може у пословању, поред пословног имена да користи и једно или више модификованих и/или скраћених пословних имена, ако су та имена наведена у оснивачком акту, под истим условима и на начин под којима се користи пословно име.


Ограничења коришћења националних или службених имена и знакова

Члан 20.

(1) Пословно име привредног друштва може да садржи назив Републике Српске или јединице локалне самоуправе, као и њихова обиљежја или ознаке које их подражавају, уз претходну сагласност надлежног органа.

(2) Пословно име привредног друштва може да садржи име или симболе стране државе или међународне организације, у складу са прописима те државе, односно међународне организације.

(3) Пословно име не може да садржи или да подражава службене знакове за контролу и гаранцију квалитета.


Ограничења коришћења личних имена

Члан 21.

(1) Пословно име привредног друштва може да садржи име или дио имена физичког лица, уз његову сагласност, а ако је то лице умрло, уз сагласност свих насљедника првог насљедног реда.

(2) Ако привредно друштво својим пословањем или на други начин повређује част и углед лица чије је име унесено у његово пословно име, то лице, односно његови насљедници ако је оно умрло, има право да тражи брисање његовог имена из пословног имена друштва.


Употреба пословног имена и других података у документима

Члан 22.

(1) Пословна писма и други документи привредног друштва, укључујући и оне у електронској форми, који су упућени трећим лицима садрже сљедеће податке: пословно име и правну форму друштва; сједиште; регистар у који је регистровано и број регистрације друштва; пословно име и сједиште банке код које има рачун; број рачуна, као и порески идентификациони број.

(2) Пословна писма и други документи друштва са ограниченом одговорношћу, затвореног и отвореног акционарског друштва, поред података из става 1. овог члана, садрже и податке о основном капиталу друштва са назнаком колико је од тога уплаћени и унесени, а колико уписани капитал.

(3) Пословна писма и друга документа једночланог друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва садрже назнаку да је ријеч о једночланом друштву.


Језик и писмо пословног имена

Члан 23.

(1) Пословно име привредног друштва је на једном од језика и писама који су у службеној употреби у Републици Српској.

(2) Пословно име привредног друштва може бити и на страном језику, односно може да садржи и поједине стране ријечи, ако оне чине име, односно пословно име ортака, члана или акционара или њихов робни или услужни жиг, односно ако су уобичајене у језику који је у службеној употреби, односно ако су у питању ријечи на такозваном мртвом језику.


Ограничења преноса пословног имена

Члан 24.

(1) Пословно име привредног друштва може се пренијети на друго лице само заједно са имовином или са најмање 30 % књиговодствене вриједности имовине исказане у посљедњем годишњем билансу стања (имовина велике вриједности).

(2) За пренос пословног имена које садржи лично име неког лица потребна је сагласност тог лица, а ако је умрло, сагласност његових насљедника.

(3) Одлука о промјени пословног имена доноси се на начин одређен оснивачким актом.

6. Заступање и заступници[уреди]

Заступници и њихова овлашћења

Члан 25.

(1) Заступник привредног друштва дужан је према привредном друштву да поштује сва ограничења овлашћења на заступање утврђена оснивачким актом, уговором ортака или чланова друштва, статутом или одлуком надлежног органа друштва.

(2) Заступник привредног друштва који прекорачи ограничења овлашћења из става 1. овог члана одговоран је за штету која се тиме проузрокује привредном друштву или трећем лицу са којим је посао закључен.

(3) Ограничења овлашћења из става 1. овог члана, објављена или необјављена, привредно друштво не може истицати према трећим лицима. Ограничења овлашћења за заступање, која се састоје у заступању од два или више лица заједно, може се истицати према трећим лицима у складу са чланом 10. овог закона.

(4) Правни послови заступника привредног друштва изван дјелатности друштва наведених у оснивачком акту, обавезују друштво, осим ако не докаже да је треће лице знало или је према околностима случаја могло знати да су ти послови изван те дјелатности, с тим да објављивање само по себи није довољан доказ за то.

(5) Објављени подаци у вези са лицима која су овлашћена да заступају друштво, обавезују друштво и када постоје неправилности у њиховом избору, а на то се могу позивати и трећа лица ако друштво не докаже да су трећа лица знала или могла знати за те неправилности.


Појам прокуре

Члан 26.

(1) Прокура је законска форма овлашћења којим привредно друштво овлашћује једно или више лица за закључивање правних послова и радњи у вези са дјелатношћу друштва.

(2) Ако у прокури није изричито наведено да је дата за пословну јединицу сматра се да је прокура дата за цијело привредно друштво.

(3) Прокура не садржи овлашћење за закључивање послова који се односе на отуђење и оптерећење непокретности. Овлашћења из прокуре не могу се ограничити и прокура се не може дати на одређено вријеме нити се може везати за одређене услове.

(4) Ограничења овлашћења прокуристе немају дејство према трећим лицима.


Издавање и врсте

Члан 27.

(1) Прокуру даје привредно друштво једном лицу или већем броју лица као појединачну или заједничку.

(2) Ако је прокура дата већем броју лица као појединачна, сваки прокуриста има сва заступничка овлашћења из прокуре у складу са овим законом.

(3) Ако је прокура дата већем броју лица као заједничка, правни послови које закључују или радње које предузимају пуноважни су само уз сагласност свих тих лица, а изјаве воље трећих лица и њихове правне радње које се у том случају учине према једном прокуристи, сматра се да су учињене свим прокуристима.

(4) Прокура се даје у писаном облику.

(5) Прокура се може дати само физичком лицу.

(6) Прокура је непреносива.


Потписивање

Члан 28.

Прокуриста потписује привредно друштво под својим пуним именом, са јасном назнаком свог својства које произлази из прокуре са ознаком "пп".


Престанак

Члан 29.

(1) Прокуру привредно друштво може да опозове у свако доба.

(2) Привредно друштво не може да се одрекне права да опозове прокуру.

(3) Ако је прокура опозвана, прокуриста може према привредном друштву остваривати права која произлазе из уговора на коме је издавање прокуре засновано.

(4) Прокура не престаје по основу смрти или престанка јединог члана или акционара друштва које је дало прокуру.


Регистрација

Члан 30.

(1) Законски заступник привредног друштва подноси пријаву у судски регистар за упис издавања и опозива прокуре.

(2) При регистрацији прокуриста депонује свој потпис, са ознаком која означава његово својство.

(3) Прокура која није уписана у судски регистар не производи правно дејство.

7. Лица која имају дужност према друштву[уреди]

Основна начела

Члан 31.

(1) Дужности према привредном друштву у складу са овим законом имају:

а) ортаци ортачког друштва и комплементари командитног друштва,
б) лица која се у складу са овим законом сматрају контролним члановима друштва са ограниченом одговорношћу или контролним акционарима акционарског друштва,
в) заступници друштва,
г) чланови управног одбора, чланови извршног одбора, чланови одбора за ревизију и интерни ревизор друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва,
д) лица која имају уговорна овлашћења да управљају пословима привредног друштва и
ђ) ликвидациони управник привредног друштва.

(2) Лица из става 1. овог члана дужна су да раде у интересу привредног друштва.


Дужност пажње и правило пословне процјене (просуђивање)

Члан 32.

(1) Лица из члана 31. став 1. овог закона дужна су да у том својству извршавају своје послове савјесно, са пажњом доброг привредника, у разумном увјерењу да дјелују у најбољем интересу привредног друштва.

(2) Лица из става 1. овог члана дужна су да своју процјену заснивају на информацијама и мишљењима лица стручних за одговарајућу област за које вјерују да су у том погледу савјесна и компетентна.

(3) Лице које поступа у складу са ст. 1. и 2. овог члана није одговорно за штету која из такве процјене настане за привредно друштво.


Дужност лојалности

Члан 33.

(1) Лица из члана 31. став 1. овог закона дужна су да поступају савјесно и лојално према привредном друштву.

(2) Лица из става 1. овог члана која имају лични интерес дужна су да: не користе имовину привредног друштва у личном интересу; не користе повлашћене информације у привредном друштву за лично богаћење; не злоупотребљавају позиције у привредном друштву за лично богаћење; не користе пословне могућности привредног друштва за своје личне потребе и сл. (у даљем тексту: дужност лојалности).


Лични интерес и повезана лица

Члан 34.

(1) Лични интерес у смислу члана 33. овог закона постоји ако је лице из члана 31. став 1. овог закона или члан његове породице:

а) уговорна страна у правном послу са привредним друштвом,
б) у финансијском односу са лицем из правног посла или радње које закључује уговор са привредним друштвом или које има финансијске интересе у том послу или радњи, по основу којих се разумно може очекивати да утичу на његово поступање супротно интересу привредног друштва и
в) под контролним утицајем стране из правног посла или радње или лица које има финансијски интерес у правном послу или радњи, тако да се основано може очекивати да утичу на његово поступање супротно интересу привредног друштва.

(2) Под члановима породице лица из става 1. овог члана сматрају се:

а) његов брачни друг, родитељи, брат или сестра тог брачног друга,
б) његово дијете, родитељи, брат, сестра, унук или брачни друг било кога од ових лица,
в) његов крвни сродник у правој линији и у побочној линији до другог степена сродства, усвојилац и усвојеник, сродник по тазбини закључно са првим степеном и
г) друга лица која са тим лицем живе у заједничком домаћинству.

(3) Лица из става 1. т. б) и в) и става 2. овог члана сматрају се повезаним лицима у смислу овог закона (у даљем тексту: повезана лица).


Одобрење правног посла из сукоба интереса

Члан 35.

(1) Лице које закључује правни посао са привредним друштвом не повређује правило сукоба интереса из члана 34. овог закона и није одговорно за накнаду штете која произађе из сукоба интереса, ако је правни посао одобрен у доброј вјери:

а) од свих других ортака који немају лични интерес (у случају ортачког друштва), свих комплементара који немају лични интерес (у случају командитног друштва), ако оснивачким актом није одређено да о томе одлучује већина ортака, односно комплементара у складу са оснивачким актом,
б) већином гласова скупштине чланова који немају лични интерес (у случају друштва са ограниченом одговорношћу) и
в) већином гласова чланова управног одбора који немају интереса у том послу, а у случају да таква већина не постоји, већином гласова акционара који немају лични интерес (у случају акционарског друштва).

(2) Одобрење правног посла из става 1. овог члана пуноважно је ако су ортацима, члановима друштва, члановима управног одбора или акционарима који о томе одлучују све материјалне чињенице повезане са личним интересом биле откривене или иначе познате.

(3) У случају одобрења правног посла са акционарским друштвом од управног одбора у коме постоји сукоб интереса о том одобрењу и правном послу обавјештава се скупштина акционара на првој наредној сједници.

(4) Лице које закључује правни посао са привредним друштвом не повређује правило сукоба интереса из члана 34. овог закона, односно није одговорно за накнаду штете која произађе из сукоба интереса, ако докаже да је правни посао у вријеме закључења или у вријеме извршења у интересу привредног друштва.

(5) Правни посао у коме у складу са чланом 34. овог закона постоји сукоб интереса а који није одобрен у складу са ст. 1. и 2. овог члана или за који није пружен доказ из става 4. овог члана, ништав је.

(6) Ако привредно друштво не одобри правни посао у коме постоји сукоб интереса, лица из члана 13. став 10. овог закона могу остваривати права утврђена овим законом.


Забрана конкуренције

Члан 36.

(1) Лица из члана 31. став 1. овог закона не могу директно или индиректно (преко повезаних лица) бити ангажована у другом привредном друштву конкурентске дјелатности, осим ако за то добију одобрење у складу са чланом 35. овог закона.

(2) Забрана из става 1. овог члана укључује нарочито:

а) запослење,
б) својство предузетника,
в) својство ортака или комплементара,
г) својство контролног члана или акционара,
д) својство члана органа друштва из члана 31. став 1. тачка г) овог закона,
ђ) заступнике друштва,
е) ликвидационог управника друштва и
ж) лица која имају уговорна овлашћења да управљају пословима привредног друштва.

(3) Оснивачким актом привредног друштва може да се одреди да забрана из ст. 1. и 2. овог члана важи и након престанка тих својстава, али не дуже од двије године.


Посљедице повреде правила сукоба интереса и забране конкуренције

Члан 37.

(1) Повреда сукоба интереса и забране конкуренције даје привредном друштву, поред права на накнаду штете и право да се:

а) послови које изврши то лице за свој рачун признају као послови извршени за рачун привредног друштва,
б) привредном друштву преда сваки новчани износ који је остварен од послова који су обављени за рачун тог лица и
в) сва потраживања која произлазе из посла извршеног за рачун тог лица, уступе привредном друштву.

(2) Права које привредно друштво има по основу повреде сукоба интереса и правила конкуренције може остваривати привредно друштво и ортак, члан или акционар који има или заступа најмање 5 % основног капитала друштва, у року од 60 дана од дана сазнања за учињену повреду, односно три године од дана учињене повреде.


Дужност чувања пословне тајне

Члан 38.

(1) Пословном тајном сматра се информација о пословању одређена оснивачким актом, актом или уговором ортака или уговором чланова друштва, односно оснивачким актом или статутом акционарског друштва, за коју је очигледно да би проузроковала знатну штету привредном друштву ако дође у посјед трећег лица.

(2) Информација чије је објављивање обавезно у складу са законом или које су у вези са повредом закона, добре пословне праксе или принципа пословног морала, укључујући и информацију за коју постоји основана сумња на постојање корупције, не може се сматрати пословном тајном привредног друштва и објављивање ове информације је законито, ако има за циљ да заштити јавни интерес.

(3) Лица из члана 31. овог закона одговорна су за штету проузроковану привредном друштву ако у погледу чувања пословне тајне, односно њеног саопштавања нису поступали у складу са законима и другим прописима.

(4) Привредно друштво дужно је да пружи потпуну заштиту лицу које поступајући савјесно у доброј вјери указује надлежним органима на постојање корупције.


Промјена правила дужности према привредном друштву

Члан 39.

(1) Ортачко друштво, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу или затворено акционарско друштво могу поред дужности према привредном друштву утврђених у чл. 32. и 34, као и чл. 36. и 38. овог закона, утврдити и друге дужности.

(2) Привредно друштво из става 1. овог члана, укључујући и отворено акционарско друштво може оснивачким актом или уговором ортака или уговором чланова, односно оснивачким актом или статутом акционарског друштва утврдити послове, врсту и начин обављања послова, као и мјесто обављања послова који не представљају забрану конкуренције привредном друштву.

8. Индивидуална и деривативна тужба[уреди]

Индивидуална тужба ортака, члана и акционара

Члан 40.

(1) Ортак, члан или акционар привредног друштва има право да поднесе индивидуалну тужбу у своје име против било ког лица из члана 31. став 1. овог закона за накнаду штете коју му то лице проузрокује повредом дужности утврђених у складу са овим законом.

(2) У случају ортачког друштва, дужности према друштву су истовремено и дужности према ортацима друштва, ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено.

(3) Тужбу из става 1. овог члана подноси једно лице у своје име или за више лица која дјелују заједно у њихово име.


Деривативна тужба командитора, члана и акционара

Члан 41.

(1) Командитор командитног друштва, члан друштва са ограниченом одговорношћу или акционар акционарског друштва, имају право да поднесу тужбу у своје име а за рачун друштва против било ког лица из члана 31. став 1. овог закона, ради накнаде штете проузроковане привредном друштву од тих лица повредом дужности које имају према друштву у складу са овим законом (у даљем тексту: деривативна тужба).

(2) Деривативну тужбу може да поднесе само командитор, члан или акционар ако су испуњени сљедећи услови:

а) ако има својство командитора, члана или акционара у вријеме подношења тужбе или ако то својство стекне по основу прибављања удјела или акција од лица које је имало то својство у вријеме подношења тужбе,
б) ако посједује удјеле или акције у привредном друштву који представљају најмање 5 % основног капитала друштва при чему се њихови удјели или акције рачунају заједно и
в) ако је прије подношења тужбе писаним путем захтијевао од привредног друштва да поднесе тужбу а тај захтјев је одбијен, односно по том захтјеву није поступљено у року од 30 дана од дана подношења.

(3) Захтјев из става 2. тачка в) овог члана подноси се у командитном друштву свим комплементарима, у друштву са ограниченом одговорношћу и акционарском друштву, директору или члановима управног одбора или другим лицима која имају овлашћење да поднесу тужбу.

(4) Лица из става 2. овог члана дужна су да уз деривативну тужбу приложе и доказе да су претходно предузела радње из става 2. тачка в) овог члана.

(5) Поступак по деривативној тужби не може бити окончан вансудским путем.

(6) Остварена накнада штете по деривативној тужби припада привредном друштву, а лице које је поднијело тужбу има право на накнаду трошкова.

(7) Одредбе ст. 1. до 6. овог члана не примјењују се на ортачко друштво, осим ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено.


Истовремена индивидуална и деривативна тужба

Члан 42.

У случају истовременог подношења индивидуалне и деривативне тужбе, подносилац тужбе може водити истовремено оба судска поступка и у том случају ограничења из члана 41. овог закона не примјењују се на индивидуалну тужбу.

9. Информисање, објављивање и застарјелост[уреди]

Право информисања и увида

Члан 43.

(1) Привредно друштво дужно је да своје ортаке, чланове или акционаре информише о свом пословању и финансијском стању и да им учини доступним информације и документа која се у складу са овим законом, оснивачким актом или статутом морају учинити доступним.

(2) Надлежни орган или овлашћено лице привредног друштва које не поступи на начин из става 1. овог члана одговара за штету која је тиме проузрокована ортацима, члановима или акционарима друштва.

(3) Ако надлежни орган пропусти да изврши дужност из става 1. овог члана, ортаци, чланови и акционари могу поднијети писани захтјев суду да у ванпарничном поступку изда налог за поступање на начин из става 1. овог члана.


Објављивање информација

Члан 44.

(1) Привредно друштво које издаје хартије од вриједности путем јавне понуде објављује информације садржане у документима утврђеним законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности.

(2) Привредно друштво информације из става 1. овог члана објављује у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности и прописима Комисије за хартије од вриједности.


Забране избора

Члан 45.

(1) Лица која су осуђена за одређена кривична дјела из области привреде и службене дужности у складу са посебним законом, у вези са вршењем својих дужности у привредном друштву, као и лица која су повриједила одредбе овог закона о ограничењима плаћања, не могу бити заступници, чланови управног одбора, прокуристи, као ни ликвидациони управници док трају правне посљедице осуде.

(2) Чланови органа друштва и са њима повезана лица у смислу овог закона, који врше функцију надзора у том друштву и у са њим повезаним друштвима у смислу овог закона, не могу да буду чланови органа који воде послове управљања и заступања друштва.


Рјешавање спорова

Члан 46.

(1) Суд сједишта привредног друштва надлежан је за рјешавање спорова који произлазе из овог закона, осим ако овим законом није друкчије одређено.

(2) У случајевима утврђеним овим законом или ако то произлази из овог закона надлежни суд одлучује у ванпарничном поступку.


Застарјелост

Члан 47.

(1) Потраживања ортака, чланова и акционара према привредном друштву, док имају то својство, застаријевају у року од шест мјесеци од дана сазнања за разлог подношења тужбе, а најкасније у року од три године од дана доспјелости, ако законом за поједина потраживања није друкчије уређено.

(2) Потраживања повјерилаца привредног друштва према ортацима, члановима и акционарима, застаријевају у року од шест мјесеци од дана сазнања за разлог подношења тужбе, а најкасније у року од три године од дана престанка друштва или од дана престанка својства ортака, члана и акционара, ако законом за поједина потраживања није одређен други рок застарјелости.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примјењују се и на потраживања привредног друштва према ортацима, члановима и акционарима, као и члановима органа друштва, заступнику и ликвидационом управнику, по основу тог својства.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 127/08