Закон о овјеравању потписа, рукописа и преписа

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О ОВЈЕРАВАЊУ ПОТПИСА, РУКОПИСА И ПРЕПИСА


Члан 1.

Овим законом уређује се начин и поступак овјеравања потписа, рукописа и преписа.

Члан 2.

(1) Овјеравање потписа и рукописа подразумијева потврђивање њихове аутентичности.

(2) Овјеравање преписа подразумијева потврђивање истовјетности преписа са изворном исправом или овјереним преписом изворне исправе.

(3) Овјеравањем из става 2. овог члана не потврђује се истинитост садржаја исправе.

Члан 3.

(1) Овјеравање потписа, рукописа и преписа врши се у службеним просторијама јединице локалне самоуправе.

(2) Овјеравање потписа, рукописа и преписа из става 1. овог члана врши овлашћено службено лице јединице локалне самоуправе.

Члан 4.

Јединице локалне самоуправе о извршеним овјерама потписа, рукописа и преписа воде посебан уписник за овјеравање.

Члан 5.

Ако је посебним законом одређено да овјеравање врши други орган или да се исто врши на другачији начин, примјењују се одредбе тог закона.

Члан 6.

(1) Подносилац исправе, ради потврђивања аутентичности потписа, пред овлашћеним службеним лицем својеручно потписује исправу или даје изјаву да је потпис који се налази на исправи његов потпис. На исти начин се утврђује аутентичност отиска прста.

(2) Подносилац исправе, ради потврђивања аутентичности рукописа, пред овлашћеним службеним лицем даје изјаву да је исправа написана његовом руком.

Члан 7.

(1) Потврда о овјери потписа и рукописа ставља се на изворну исправу са назнаком датума овјере и броја под којим је исправа заведена у посебном уписнику за овјеравање.

(2) Овјера се потврђује печатом надлежног органа и потписом овлашћеног службеног лица.

Члан 8.

(1) Кад се овјерава потпис или отисак прста слијепих лица или лица која не знају читати, мора се подносиоцу прочитати исправа на којој се овјерава потпис или отисак прста.

(2) Кад се овјерава потпис или отисак прста глувих лица која не знају читати, подносиоцу се мора помоћу тумача прочитати исправа на којој се овјерава потпис или отисак прста.

(3) Кад се овјерава потпис или отисак прста лица које не разумије језик на коме је исправа написана, мора се подносиоцу превести садржина исправе. Ако службено лице не може само извршити превођење, подносиоцу ће се прочитати превод исправе сачињен од стране судског тумача.

(4) У случајевима из ст. 1, 2. и 3. овог члана, у потврди о овјери наводи се да је службено лице поступило по тим одредбама.

Члан 9.

Овјера исправе написане на страном језику врши се само ако се уз исту приложи и превод исправе сачињен од стране судског тумача.

Члан 10.

(1) Прије овјеравања потписа, рукописа и преписа, овлашћено службено лице утврђује идентитет подносиоца, осим ако га лично познаје.

(2) Ако овлашћено службено лице не познаје подносиоца лично, његов идентитет утврђује се увидом у личну карту или пасош, или неки други идентификациони документ.

(3) Ако се идентитет подносиоца не може утврдити на начин из ст. 1. и 2. овог члана, утврђује се свједочењем два пунољетна свjедока, а након увида у њихове личне документе.

(4) У потврди о овјери наводи се на који је начин овлашћено службено лице утврдило идентитет подносиоца исправе.

Члан 11.

(1) Приликом овјере преписа исти се упоређује са изворном исправом. Препис се мора слагати са изворном исправом у правопису, интерпункцији, скраћивању ријечи и у свим другим појединостима. Ако су у изворној исправи нека мјеста исправљена, преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додана, то се у потврди о овјери преписа наводи. На исти начин се поступа и у случају када је исправа поцијепана, оштећена или ако иначе по спољашњем облику доводи у очиту сумњу своју истовјетност са изворном исправом.

(2) Фотокопирана исправа сматра се преписом у смислу овог закона и приликом овјере поступа се према одредбама става 1. овог члана.

Члан 12.

(1) Потврда о овјери садржи назнаку да је то препис изворне исправе или препис овјереног преписа изворне исправе.

(2) У потврди из става 1. овог члана наводи се и да ли је изворна исправа писана руком или машином или којим другим механичким или хемијским средством, оловком или пером, број листова изворне исправе и гдје се, према знању службеног лица које врши овјеру или према тврђењу подносиоца, налази изворна исправа, као и пуно име и адреса подносиоца. У потврди о овјери назначава се број и датум овјере преписа.

(3) Ако препис има више листова, сви листови морају бити прошивени јемствеником на начин одређен упутством које доноси министар надлежан за послове управе.

(4) Потврду потписује службено лице које врши овјеру и ставља печат надлежног органа.

(5) Примједбе или клаузуле које се налазе на исправи се уносе у препис.

Члан 13.

Кад се овјерава препис само једног дијела исправе или извод из исправе, препис се сачињава тако да је јасно видљиво који су дијелови исправе остали непреписани.

Члан 14.

Овјеравање исправа које су намијењене за употребу у иностранству врше основни судови на начин прописан међународним конвенцијама и Законом о важности јавних исправа у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХ“, број 23/04).

Члан 15.

Овјера потписа заступника другог лица, привредног друштва или друге организације врши се након што службено лице претходно утврди да ли је то лице овлашћено за заступање.

Члан 16.

Овјеравање потписа и преписа исправа потребних за регулисање радних односа и односа по основу рада може вршити овлашћено лице у привредном друштву, установи или другом правном лицу у којој радник ради или је радио.

Члан 17.

(1) Овлашћено лице у републичком органу управе, јединици локалне самоуправе, привредном друштву или другој организацији која врши јавна овлашћења може вршити овјеру преписа исправе или списа који се налази код тог органа, односно организације, а који се издаје странци или лицу које за то има правни интерес.

(2) За овјеравање у стварима из става 1. овог члана, ако није другачије прописано, не води се уписник.

Члан 18.

Ако је писмено повјерљиве природе, препис се може издати само по претходном писаном одобрењу руководиоца републичког органа управе, функционера јединице локалне самоуправе, односно руководиоца организације која врши јавна овлашћења.

Члан 19.

Министар надлежан за послове управе донијеће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона упутство из члана 12. став 3. овог закона.

Члан 20.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа („Службени гласник Републике Српске“, број 11/95).

Члан 21.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-1589/09
Датум: 06. новембар 2009. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 106/09