Закон о дијаспори и Србима у региону

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Coat of arms of Serbia (2004-2010).svg


ЗАКОН О ДИЈАСПОРИ

И СРБИМА У РЕГИОНУ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се начин очувања, јачања и остваривања веза дијаспоре и Срба у региону са матичном државом, надлежност и међусобни однос органа Републике Србије у обављању послова у области односа са дијаспором и Србима у региону, конституисање и надлежност Скупштине дијаспоре и Срба у региону, оснивање Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону, оснивање Савета за односе се Србима у региону и Савета за дијаспору, евидентирање организација у дијаспори и организација Срба у региону и додела националних признања у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.


Дефиниције појмова

Члан 2.

У овом закону:

1) израз „дијаспора” обухвата:
- држављане Републике Србије који живе у иностранству;
- припаднике српског народа исељенике са територије Републике Србије и из региона и њихове потомке;
2) израз „Срби у региону” означава припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Македонији, Румунији, Републици Албанији и Републици Мађарској;
3) израз „матична држава” означава Републику Србију.


Родна равноправност

Члан 3.

Сви појмови који се у овом закону користе у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду.

II. ОЧУВАЊЕ, ЈАЧАЊЕ И ОСТВАРИВАЊЕ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ КАО И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ[уреди]

Очување, јачање и остваривање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Члан 4.

Очување, јачање и остваривање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону остварује се:

1) побољшањем положаја и заштитом права и интереса припадника дијаспоре и Срба у региону закључивањем двостраних и вишестраних међународних споразума, у складу са највишим међународним стандардима;
2) употребом, учењем, чувањем и неговањем српског језика и ћириличког писма, чувањем и неговањем српског културног, етничког, језичког и верског идентитета;
3) унапређивањем економске сарадње матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону;
4) обезбеђивањем услова за рад Скупштине дијаспоре и Срба у региону и њених савета, Савета за односе са Србима у региону, Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону и Савета за дијаспору;
5) доделом националних признања за посебан допринос очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, односно матичне државе и Срба у региону, као и за посебан допринос у промоцији Србије у свету и афирмацији њених интереса.

Република Србија може предузимати мере ради остваривања веза и са исељеницима са територије Републике Србије и њиховим потомцима, који нису обухваћени чланом 2. овог закона, ако постоји заједничка свест о потреби очувања традиционалних односа и историјских веза.


Средства за очување и јачање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Члан 5.

Средства за очување и јачање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону обезбеђују се у буџету Републике Србије.


Суфинансирање пројеката

Члан 6.

У циљу реализације активности из члана 4. тач. 2) и 3) овог закона, министарство надлежно за дијаспору расписује конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Пријава за учешће на конкурсу треба да садржи: основне податке о подносиоцу, садржај пројекта, учеснике, циљеве, циљне групе, кориснике резултата, оправданост, време реализације, земљу реализације, представљање суфинансијера и предрачун трошкова потребних за реализацију.

Уз пријаву за учешће на конкурсу обавезно се подноси и документ о правном статусу подносиоца пријаве.

Ближе услове и поступак додељивања средстава за суфинансирање пројеката, прописује министар надлежан за дијаспору.


Извештај о реализацији пројекта

Члан 7.

Корисници средстава из члана 6. овог закона дужни су да министарству надлежном за дијаспору поднесу извештај о остваривању пројеката за које користе средства буџета Републике Србије, у року од 30 дана од дана реализације пројекта.


Надзор над наменским коришћењем средстава

Члан 8.

Министарство надлежно за дијаспору врши надзор над наменским коришћењем средстава корисника из члана 6. овог закона и, ако утврди да се средства не користе у складу са утврђеном наменом, предузима законом прописане мере.

III. НАДЛЕЖНОСТ У ОБЛАСТИ ОДНОСА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ КАО И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ[уреди]

Утврђивање и спровођење политике матичне државе према дијаспори и према Србима у региону

Члан 9.

Влада утврђује политику матичне државе према дијаспори, као и према Србима у региону, коју спроводи министарство надлежно за дијаспору, као и други органи државне управе, у оквиру законом утврђеног делокруга.


Начело сарадње

Члан 10.

Државни органи међусобно сарађују у обављању послова у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону за коју су надлежни.

Сарадња се остварује међусобним извештавањем и координацијом активности, на начин прописан законом.


Министарство надлежно за дијаспору

Члан 11.

Министарство надлежно за дијаспору у области односа са дијаспором и Србима у региону обавља следеће послове:

1) предлаже Влади доношење аката и предузимање мера којима се утврђује политика Владе према дијаспори и Србима у региону и, с тим у вези, припрема документацију, информације и анализе из области односа према дијаспори и Србима у региону;
2) прати реализацију Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, односно матичне државе и Срба у региону;
3) прати стање у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, утврђује и проучава последице утврђеног стања и предузима мере или предлаже Влади доношење прописа и предузимање мера на које је Влада овлашћена;
4) води евиденцију организација и савеза организација у дијаспори, као и евиденцију организација и савеза организација Срба у региону;
5) стара се о обезбеђивању услова за оснивање и рад културно-информативних центара у страним државама у којима живи дијаспора, у сарадњи са министарством надлежним за културу и министарством надлежним за спољне послове;
6) додељује национална признања за посебан допринос очувању и јачању матичне државе и дијаспоре, односно матичне државе и Срба у региону, као и за посебан допринос у промоцији Србије у свету и афирмацији њених интереса;
7) врши и друге послове утврђене законом.


Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Члан 12.

Стратегијом очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону (у даљем тексту: Стратегија) утврђује се стање у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону и мере које треба предузети за њен развој.

Одлуку о утврђивању Стратегије доноси Влада.


Дан дијаспоре и Срба у региону

Члан 13.

Утврђује се Дан дијаспоре и Срба у региону који се обележава 28. јуна, на Видовдан.

IV. ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ДИЈАСПОРИ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБА У РЕГИОНУ[уреди]

Појам

Члан 14.

Под организацијама у дијаспори, односно под организацијама Срба у региону, у смислу овог закона, подразумевају се добровољни облици удруживања припадника дијаспоре, односно Срба у региону, ради промоције Србије и афирмације државних интереса Србије и чувања и неговања српског културног, верског и етничког идентитета, као и остваривање културне, просветне, научне, хуманитарне или спортске сарадње са матичном државом са недобитним циљем, у складу са прописима стране државе у којој живи дијаспора, односно Срби у региону.


Скупштина дијаспоре и Срба у региону

Члан 15.

Скупштина дијаспоре и Срба у региону (у даљем тексту: Скупштина) је највише представничко тело дијаспоре и Срба у региону.


Надлежност Скупштине

Члан 16.

Скупштина утврђује проблеме дијаспоре и Срба у региону, предлаже мере за њихово превазилажење, даје смернице за израду Стратегије, бира савете дијаспоре и Срба у региону, надзире њихов рад и одлучује о престанку мандата њихових чланова.

Скупштина доноси пословник о раду, којим се уређују општи услови, начин и поступак одлучивања Скупштине.

Стручне и административно-техничке послове за Скупштину обавља министарство надлежно за дијаспору.


Састав Скупштине

Члан 17.

Скупштину чини 45 делегата дијаспоре и Срба у региону (у даљем тексту: делегати).

У раду Скупштине учествују председник Владе, министри надлежни за дијаспору, спољне послове, унутрашње послове, финансије, економију, образовање, културу, рад и социјалну политику, омладину, спорт и вере, по један представник Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције градова и општина и Јавног сервиса Радио Телевизије Србије.

Седницама Скупштине, као почасни гост, може присуствовати и председник Републике.


Делегати

Члан 18.

Делегати су лица уважена у средини у којој живе, спремна да обављају послове очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону и бирају се за државе или делове држава где борави значајан број припадника дијаспоре, односно Срба у региону, и то:

- по четири делегата дијаспоре за: Сједињене Америчке Државе и Савезну Републику Немачку;
- по три делегата дијаспоре за: Републику Аустрију, Швајцарску Конфедерацију и Аустралију и Нови Зеланд;
- по два делегата дијаспоре за: Канаду, Француску Републику, Краљевину Шведску и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске;
- једног делегата дијаспоре за државе Средње и Јужне Америке;
- једног делегата дијаспоре за Краљевину Белгију, Краљевину Холандију и Велико Војводство Луксембург;
- једног делегата дијаспоре за Краљевину Данску;
- једног делегата дијаспоре за Републику Италију;
- једног делегата дијаспоре за Краљевину Норвешку, Републику Финску и Републику Исланд;
- једног делегата дијаспоре за Руску Федерацију, Украјину и Републику Белорусију;
- једног делегата дијаспоре за Републику Пољску, Чешку Републику, Словачку Републику, Републику Летонију, Републику Естонију и Републику Литванију;
- једног делегата дијаспоре за Краљевину Шпанију и Републику Португал;
- једног делегата дијаспоре за Републику Грчку, Републику Бугарску и Републику Кипар;
- једног делегата дијаспоре за Републику Турску, државе Блиског Истока, Уједињене Арапске Емирате и Државу Кувајт;
- једног делегата дијаспоре за Народну Републику Кину и државе Азије без Руске Федерације;
- једног делегата дијаспоре за Јужноафричку Републику и друге државе Африке;
- по једног делегата Срба у региону за: Републику Мађарску, Румунију, Републику Словенију, Републику Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Републику Македонију и Републику Албанију.

Мандат делегата траје четири године.

Ближе услове и начин избора делегата, као и случајеви престанка мандата делегата пре истека рока од четири године, споразумно, утврђују организације из члана 14. овог закона, које делују на територији државе или делу државе за које се врши избор одређеног броја делегата из става 1. овог члана.

Матична држава неће се мешати у поступак и услове избора делегата у Скупштини.

Одлука о изабраном делетату доставља се министарству надлежном за дијаспору најкасније 30 дана пре дана који је овим законом утврђен за одржавање седница Скупштине.


Конституисање Скупштине

Члан 19.

Скупштина на првој седници утврђује мандате делегата.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине делегата.

Најстарији делегат председава Скупштином до избора председника.


Председник и потпредседници Скупштине

Члан 20.

Скупштина већином гласова свих делегата бира председника и два потпредседника.

Председник Скупштине представља Скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове предвиђене пословником о раду.


Начин одлучивања у Скупштини

Члан 21.

Скупштина доноси одлуке већином гласова на седници на којој је присутна већина делегата.


Заседање Скупштине

Члан 22.

Скупштина се састаје у редовно заседање, по правилу на Дан дијаспоре.

Скупштина се састаје у ванредно заседање, на захтев најмање 1/3 делегата или на захтев министарства надлежног за дијаспору, са унапред одређеним дневним редом.


Савети Скупштине

Члан 23.

За разматрање питања у појединим областима од значаја за очување и јачање односа матичне државе и дијаспоре, Скупштина образује савете дијаспоре као стална радна тела, и то:

1) Економски савет дијаспоре;
2) Савет за статусна питања дијаспоре;
3) Савет за културну, просветну, научну и спортску сарадњу.

Чланови сталних радних тела су делегати, а, поред њих, то могу бити и експерти из различитих области, које они предложе.

Број чланова сталног радног тела одређује Скупштина одлуком о образовању сталног радног тела.


Економски савет дијаспоре

Члан 24.

Економски савет дијаспоре представља интересе дијаспоре и предлаже Скупштини мере за:

1) стварање услова за укључење припадника дијаспоре у економски систем и пословни живот Републике Србије, као и повратак припадника дијаспоре у Републику Србију;
2) стварање услова и повољног окружења за инвестиционе програме и пројекте организација у дијаспори и појединаца из дијаспоре;
3) развој и унапређивање сарадње са јединицама локалне самоуправе и регионалним привредним коморама.


Савет за статусна питања дијаспоре

Члан 25.

Савет за статусна питања дијаспоре представља интересе дијаспоре и предлаже мере за:

1) побољшање положаја и заштиту индивидуалних и колективних права припадника дијаспоре;
2) стварање услова за укључивање припадника дијаспоре у друштвени и политички живот Републике Србије или повратак припадника дијаспоре у Републику Србију;
3) побољшање услова за остваривање бирачког права држављана Републике Србије који живе у иностранству;
4) давање иницијатива за доношење прописа који се односе на регулисање војне обавезе и других личних и имовинских права.


Савет за културну, просветну, научну и спортску сарадњу

Члан 26.

Савет за културну, просветну, научну и спортску сарадњу представља интересе дијаспоре и предлаже мере за:

1) стварање и унапређивање културних, научних, просветних веза и веза у области спорта у односу матичне државе и дијаспоре;
2) укључивање припадника дијаспоре и њихових организација у научни и културни живот матичне државе.

V. САВЕТ ЗА ОДНОСЕ СА СРБИМА У РЕГИОНУ[уреди]

Савет за односе са Србима у региону

Члан 27.

Савет за односе са Србима у региону (у даљем тексту: Савет) јесте тело Републике Србије које обавља одређене послове и задатке из области сарадње, заштите интереса и унапређивања односа Републике Србије са Србима у региону.


Надлежност Савета

Члан 28.

Савет се стара о сарадњи, заштити интереса и унапређивању односа Републике Србије са Србима у региону, тако што:

1) разматра питања у свим областима од значаја за очување и јачање односа матичне државе и Срба у региону;
2) предлаже надлежним органима мере за унапређивање економске сарадње Републике Србије са Србима у региону;
3) разматра питања и предлаже решавање повратка Срба у места ранијег пребивалишта, која су, као избеглице, напустили у периоду распада СФРЈ и предлаже мере ради заштите њихових права у циљу одрживог повратка;
4) разматра могућности за стварање услова и повољног окружења за инвестиционе програме и пројекте организација Срба у региону;
5) развија и унапређује сарадњу са јединицама локалне самоуправе и регионалним привредним коморама у Републици Србији и у региону;
6) разматра питања која се односе на употребу, учење, чување и неговање српског језика и верског идентитета Срба у земљама у региону;
7) разматра питања информисаности Срба у региону о догађајима у Републици Србији и информисаност грађана Републике Србије о положају и активностима Срба у региону;
8) разматра начине за побољшање положаја и заштите индивидуалних и колективних права Срба у региону;
9) разматра начине за укључивање Срба у региону у друштвени и политички живот Републике Србије;
10) разматра начине за побољшање услова за остваривање бирачког права држављана Републике Србије који живе у региону;
11) разматра иницијативе за доношење прописа који су од значаја за Србе у региону;
12) утиче на стварање и унапређивање културних, научних, просветних веза и веза у области спорта у односима Републике Србије и Срба у региону;
13) организује пројекте који имају за циљ укључивање Срба у региону и њихових организација у научни и културни живот Републике Србије;
14) указује Савету за дијаспору на пројекте који су приоритетни и од посебног значаја за Србе у региону;
15) обавља и друге послове од значаја за интересе Срба у региону.


Састав Савета

Члан 29.

Чланови Савета су:

- председник Републике Србије;
- председник Народне скупштине Републике Србије;
- председник Владе;
- министар надлежан за спољне послове;
- министар надлежан за дијаспору;
- министар надлежан за просвету;
- министар надлежан за културу;
- министар надлежан за вере;
- министар надлежан за финансије;
- председник Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине;
- представник Српске православне цркве.


Секретар Савета

Члан 30.

Савет има секретара, који учествује у раду Савета без права одлучивања.

Секретар Савета стара се о извршавању закључака и других аката Савета и обавља друге послове који су одређени пословником и другим општим актима Савета.

Секретара Савета поставља Савет, на предлог председника Републике.


Стручни и административно-технички послови за потребе Савета

Члан 31.

Стручне и административно-техничке послове за потребе Савета обавља министарство надлежно за дијаспору, министарство надлежно за спољне послове и дипломатска и конзуларна представништва Републике Србије у тим земљама.


Начин рада Савета

Члан 32.

Седницу Савета сазива председник Републике.

Предлог дневног реда утврђује председник Републике, по прибављеном мишљењу других чланова Савета.

Седницама Савета председава председник Републике, а ако је он спречен, председник Владе.

Седнице Савета одржавају се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Седници Савета могу да присуствују руководиоци других државних органа и институција и друга лица која нису чланови Савета.


Пословник о раду Савета

Члан 33.

Савет доноси пословник о раду, којим се ближе уређују питања од значаја за рад Савета.

VI. БУЏЕТСКИ ФОНД ЗА ДИЈАСПОРУ И СРБЕ У РЕГИОНУ[уреди]

Оснивање и циљеви Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону

Члан 34.

Република Србија оснива Буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону ради остваривања следећих циљева:

1) употреба, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чувањем и неговањем српског културног, етничког, језичког и верског идентитета кроз:
(1) подршку свим облицима образовно-васпитног рада у иностранству;
(2) обезбеђивање уџбеника и другог дидактичког материјала;
(3) обезбеђивање накнада за учење српског језика и ћириличког писма;
2) спречавање асимилације неговањем блиских односа са матичном државом, јачањем свести о пореклу, очувањем и неговањем српског културног, етничког и верског идентитета кроз:
(1) подршку пројектима који својим квалитетом доприносе јачању веза матичне државе и дијаспоре;
(2) подршку најзначајнијим манифестацијама у области културно-уметничког аматеризма и манифестацијама изворног народног стваралаштва;
3) унапређење информисања путем:
(1) електронских медија (телевизијски и радио преноси, и други аудио-визуелни материјал на српском језику и ћириличком писму; интернет-web портали, e-mail дискусија, електронска пошта, форуми и блогови), у складу са међународним правом;
(2) организовања традиционалних конференција и манифестација;
(3) дистрибуције публикација које садрже информације о националном идентитету, обележјима, друштвеним вредностима, култури, историји, економији, брендовима, важним акцијама и иницијативама које долазе из Републике Србије, и сл;
4) развој узајамно корисних односа између стране државе у којој живе припадници дијаспоре и матичне државе кроз презентацију и промоцију културне баштине и културних активности и подизања угледа Републике Србије;
5) развој економских односа дијаспоре и Срба у региону са матичном државом на темељима узајамности и солидарности.


Време за које се оснива и управљање

Члан 35.

Буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону оснива се на неодређено време и њиме управља министарство надлежно за дијаспору.


Извори финансирања

Члан 36.

Извори финансирања Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону су:

1) апропријација обезбеђена у буџету за текућу годину;
2) донације;
3) други извори.

Плаћање на терет Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону врши се до нивоа средстава расположивих у Буџетском фонду за дијаспору и Србе у региону, а обавезе се преузимају у оквиру реално планираних примања Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону.

На крају текуће године неискоришћена средства са рачуна Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону преносе се у наредну годину.


Права припадника дијаспоре на учење српског језика и ћириличког писма

Члан 37.

Припадник дијаспоре може остварити право на накнаду за учење српског језика и ћириличког писма у матичној држави.

Министарство надлежно за дијаспору објављује јавни оглас за доделу накнаде за учење српског језика и ћириличког писма у матичној држави (у даљем тексту: јавни оглас) на wеb страници тог министарства. Број корисника и висину накнаде која ће се у току календарске године доделити за учење српског језика и ћириличког писма утврђује министарство надлежно за дијаспору, у складу са расположивим финансијским средствима за ту намену у Буџетском фонду за дијаспору и Србе у региону.

Критеријуме и поступак за доделу накнаде за учење српског језика и ћириличког писма, прописује министар надлежан за дијаспору.

VII. САВЕТ ЗА ДИЈАСПОРУ[уреди]

Образовање Савета за дијаспору

Члан 38.

Влада одлуком образује Савет за дијаспору, ради разматрања појединих питања, давања предлога, мишљења и стручних образложења у вези са утврђивањем и вођењем политике према дијаспори, као и давањем мишљења и предлагањем активности које ће се приоритетно финансирати средствима Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону.


Састав Савета за дијаспору

Члан 39.

Савет за дијаспору чине представници министарстава надлежних за образовање, науку, културу, вере, финансије, економију и регионални развој, спољне послове, унутрашње послове, одбрану и дијаспору.

VIII. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈА У ДИЈАСПОРИ И ОРГАНИЗАЦИЈА СРБА У РЕГИОНУ[уреди]

Евиденција организација у дијаспори и организација Срба у региону

Члан 40.

Евиденцију организација у дијаспори, као и евиденцију организција Срба у региону води министарство надлежно за дијаспору.

Пријава за упис у евиденцију организација у дијаспори, као и евиденцију организација Срба у региону садржи податке о: називу и седишту организације, именима оснивача, области деловања, циљевима организовања, врсти активности, заступању и представљању организације.

Уз пријаву за упис из става 2. овог члана доставља се и доказ да је организација у дијаспори, односно организација Срба у региону регистрована у складу са прописима стране државе у којој живи дијаспора, односно у складу са прописима државе на основу којих делују организације Срба у региону.

Садржај и начин вођења евиденције из става 1. овог члана прописује министар надлежан за дијаспору.


Савези организација у дијаспори и организација Срба у региону

Члан 41.

Организације у дијаспори, као и организације Срба у региону могу се, ради остваривања заједничких циљева и интереса, као и заједничког наступања и развоја и унапређивања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, међусобним споразумом, удруживати у савезе.

Савези се уписују у евиденцију коју води министарство надлежно за дијаспору, на начин утврђен актом из члана 40. став 4. овог закона.

IX. НАЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА[уреди]

Врсте националних признања

Члан 42.

Министарство надлежно за дијаспору додељује национална признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Национална признања су:

1) Награда „Мајка Србија”;
2) Награда „Слободан Јовановић” – у области политике;
3) Награда „Михајло Пупин”–у области информационо-комуникационих технологија;
4) Награда „Никола Тесла” – у области науке и проналазаштва;
5) Награда „Доситеј Обрадовић” – у области образовања;
6) Награда „Вук Караџић” – у области очувања српског језика и ћириличког писма;
7) Награда „Милош Црњански” – у области књижевности.

Министарство надлежно за дијаспору може да додељује плакете и захвалнице.

Услове и поступак додељивања националних признања у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, прописује министар надлежан за дијаспору.

X. НАДЗОР[уреди]

Надзор над спровођењем закона

Члан 43.

Министарство надлежно за дијаспору врши надзор над спровођењем овог закона.

XI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Доношење прописа за извршавање овог закона

Члан 44.

Министар надлежан за дијаспору донеће прописе предвиђене овим законом у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 45.

Представници из члана 17. став 2. и представник из члана 29. алинеја 11. овог закона одредиће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.


Ступање на снагу

Члан 46.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Србије”, број 88/09