Жеље моје

Жеље моје  (1864)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

Ох, што несам
Љубичица мала,
Ја биʼ сʼ баш на твојиʼ
Груди расцветала!

Па када би зора
Свету засијала,
Ја биʼ само теби,
Душо, мирисала.

Развила би’
Моје вите гране,
Па би’ с’ лако свила,
Мој мили драгане!

Не ко бршљан
Око вије јеле,
Нит’ ко ружа
До те лице беле:

Већ ко она
Голубица сива,
Што голубу своме
На грлу почива.

Ил’ да могу
Да се створим ʼтица,
Па да прнем небу
Више ти звездица!

Ја би’ тамо
Саградила дворе,
Па би ваздан млада
Становала горе.

Тек каткада,
Кад би сви поспали,
Ја би’ моја крила
Лако разавила.

Слетила би доле —
Не мирисном цвету,
Нити томе
Пространоме свету:

Већем моме
Убавоме злату,
Да му бисер љубим
По беломе врату.

Извор

• Даница, 26. јануар 1864. Број 4. Година V, стр. 49.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.