Женидба јединца Војина

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Женидба јединца Војина

Жени мајка јединца Војина,
Сви по двору шељни и весели,
Невесела Војинова стрина,
Питала је Војинова мајка:
„Ој Бога ти, Војинова стрина, 5
Што си тако гњивна, невесела?
Ти си твоји’ девет оженила,
Па ја нисам невесела била;
А ја женим јединца Војина,
Па си тако гњивна невесела.” 10
Кад је стрина саслушала речи,
Она иде у гору зелену.
Све је виле редом сестримила,
П’ она оде вили Равијојли:
„Богом сејо, вило Равијојло, 15
Ти устрели једина Војина,
Сад ће Воја са сватови проћи.”
Ал’ говори вила Равијојла:
„Бог т’ убио, Војинова стрина,
Ти си твоји’ девет оженила, 20
П’ она није мени долазила:
Она жени јединца Војина,
Ти си мени брже долетила.”
Кад је стрина саслушала речи,
Она оде вили Мандалини: 25
„Богом сејо, вило Мандалино,
Ти устрели једина Војина,
Сад ће Воја са сватови проћи.”
Ал’ говори вила Мандалина:
„Оћу, сејо, Војинова стрина.” 30
Тек што они у речи бијаху,
Ал’ ето ти са сватови Воје.
Запе стрелу вила Мандалина,
Запе стрелу за зелену јелу,
Па устрели једина Војина. 35
Кад су очли девојачком двору
И божији закон савршили,
Наслони се Воја на девојку.
Ал’ говори девојкина стрина:
„Боже мили, чуда великога, 40
Ил’ је Воја рода господскога,
Ил’ је Воја рода поносита,
Што с’ наслони Воја на дсвојку?”
Кад су пошли своме двору белом,
И били су среди горе чарне, 45
Ал’ говори болани Војине:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Не могу ти више путовати,
Љуто ме је заболела глава.”
Ал’ говори Краљевићу Марко: 50
„Ој сватови, моја браћо драга,
Ви идите како који може,
Ја ћу ићи како коњиц може,
Да би л’ Воју однео до двора.”
Кад су очли Војиноме двору, 55
Ал’ пред двором три кола играју:
У једноме Војинова мајка,
А у другом Војинова сеја,
А у трећем Војинова стрина.
Ал’ говори болани Војине: 60
„Ој Бога ти, моја стара мајко,
Иди, мајко, на горње чардаке,
Па намештај мекану постељу,
Немој дуго, нит’ врло широко,
Ди ће лећи једно мртво тело.” 65
Насмеја се Војинова стрина.
Кад то виде Краљевићу Марко,
А он иде у гору зелену,
Право иде вили Равијојли,
Удара је лаким буздованом: 70
„Бери, вило, биља повраћања,
Да повратиш једина Војина.”
Ал’ говори вила Равијојла:
„Нисам, брате, Краљевићу Марко,
Већ ти иди вили Мандалини.” 75
Оде Марко вили Мандалини,
Удара је лаким буздованом:
„Бери, вило, биља повраћања,
Да повратиш једина Војина!”
Ал’ говори вила Мандалина: 80
„Оћу, брате, Краљевићу Марко.”
Оде вила у гору зслену,
Па се често из горе одзива:
„Ево мене, Краљевићу Марко,
Ди ја берем биља повраћања, 85
Да повратим једина Војина.”

Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Матица, V, 20. V 1870, 14, 322-323.
  • Српске народне песме, из збирке Б. У. М.
  • Варијанта: СНПр III, бр. 399.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 208-210.