Женидба краља будимскога
0001 Купи војску од Будима краљу,
0002 Иде с војском на Косово бојно
0003 И он води Бановић-Секула.
0004 Секул сестри својој говорио:
0005 „Л’јепа Маре, драга сестро моја!
0006 Идем, сестро, у бој на Косово.
0007 Чувај, сестро, б’јеле дворе моје
0008 И у двору силновито благо.
0009 Ти никому не отворај дворе,
0010 Док не видиш мила брата твога
0011 И његова злаћена прстена
0012 И на њему л’јепа два имена:
0013 Име једно „Бановић-Секуле,“
0014 Друго име, драга сестро моја:
0015 „Л’јепа Маре, сестра Секулова.“
0016 Све то мисли Бановић-Секуле,
0017 Да га нико одникле не чује.
0018 Све то слуша од Будима краљу,
0019 Он је краљу на зло промислио
0020 И дјевојке љубит намислио.
0021 Кадар чуо од Будима краљу,
0022 Што говори Бановић-Секуле,
0023 Пође краљу на Косово бојно.
0024 Кадар бојно на Косово дође,
0025 Ту свилена распео шатора,
0026 Кад ево ти Бановић-Секула!
0027 Кад је Секул на Косово дошо,
0028 Он свилена распео шатора,
0029 Пије рујно под шатором вино.
0030 Мал не пије од Будима краљу,
0031 Нег се шета бојну по Косову
0032 Краљу свога срца невесела.
0033 Говори му Бановић-Секуле:
0034 „Св’јетал краљу, драги господару!
0035 Што не пијеш вино и ракију,
0036 Нег се шеташ по Косову бојну,
0037 Св’јетал краљу, срца невесела?
0038 Оли си се, краљу, препаднуо,
0039 А од војске цара невјернога?
0040 Не страши се, краљу господаре!
0041 Уздајмо се у божије руке,
0042 Ласно ћемо предобити Турке.“
0043 Св’јетал му је краљу говорио:
0044 „О Секуле, права моја слуго!
0045 Ја сам срца мога невесела,
0046 Не страшим се краљу од Турака.
0047 Ако Бог да и божија мајка,
0048 Богом ћемо предобити Турке,
0049 Нег сам мога срца невесела,
0050 Велика се мени догодила.
0051 Остали ми кључи од ризнице
0052 А у мојој бијелој камари
0053 Под јастуком на меку душеку.
0054 У двору ми момци и момкиње,
0055 Хоће мога простират душека,
0056 Наћи ће ми кључе од ризнице
0057 И моје ће покупити благо,
0058 Из б’јела ће двора побјегнути.
0059 Нег те молим, права моја слуго!
0060 Могу ли се у те поуздати,
0061 А ја у те колик и сам у се,
0062 Да ми војску на Косову чуваш,
0063 Да ја пођем мому двору б’јелу,
0064 Да ја узмем кључе од ризнице?“
0065 Говори му Бановић-Секуле:
0066 „Хајде, краљу, драги господару!
0067 Ти се у ме поуздати можеш,
0068 Ал ти у ме колик и сам у се,
0069 Чуват ћу ти војску на Косову.“
0070 А кад га је краљу разумио,
0071 Од земље је на ноге скочио,
0072 Па се добра на коња бацио.
0073 Удре краљу под собом дорина,
0074 Коњ полети како б’јела вила,
0075 А курвићу од Будима краљу
0076 Оставио Косово и војску,
0077 Залуд дошо, брез користи пошо,
0078 Ма не иде Будиму б’јелому,
0079 Нег на дућан младога златара.
0080 Кадар њему на дућане дође,
0081 Златару је краљу говорио:
0082 „О златаре, мој по Богу брате!
0083 Сакуји ми злаћена прстена,
0084 На њ ми баци два л’јепа имена:
0085 Име једно „Бановић-Секуле“,
0086 Друго име, сиви мој соколе:
0087 „Л’јепа Маре, сестра Секулова“;
0088 Бог зна, ћу те даровати л’јепо.“
0089 А кад га је златар разумио,
0090 Он му златна сакује прстена,
0091 На њ му баца два л’јепа имена:
0092 Име једно „Бановић Секуле“,
0093 Друго име „сестра Секулова“.
0094 Кад је краљу прстен саковао,
0095 Л’јепо га је краљу даровао.
0096 Прстен баци десницу на руку,
0097 Па с’ отоле краљу отправио,
0098 Под собом је коња ударио
0099 На бијеле дворе Секулове.
0100 Поноћа му б’јели на двор дође,
0101 У поноћа, доба у незнано.
0102 Куца краљу за вратима с алком
0103 Дозивље сестре Секулове:
0104 „Л’јепа Маре, драга сестро моја!
0105 Сестро моја, отвори ми дворе.
0106 Како си ме, драга сестро моја!
0107 Како си ме из двора справила,
0108 Кад ми н’јеси љуте стр’јеле дала?
0109 Сестро моја, отвори ми врата,
0110 Да ја узмем љуте стр’јеле моје,
0111 Ја брез стр’јеле не ћу на Косово;
0112 Јунак бити, стр’јеле не носити,
0113 Није било, нити може бити.
0114 Да брез стр’јеле на Косово дођем,
0115 Било би ми и руг и срамота;
0116 Би с’ ругало мало и велико,
0117 Знадем, сестро, ја би погинуо.“
0118 Говори му из куле дјевојка:
0119 „Ход’ отоле, незнана делијо!
0120 Ти ме ласно преварити не ћеш,
0121 По свему си Бановић-Секуле.
0122 Мали грлу н’јеси по танкому.“
0123 Св’јетал јој је краљу говорио:
0124 „Сестро моја, отвори ми дворе,
0125 Не чуди се, драга сестро моја!
0126 Што сам мој’јем грлом пром’јенуо,
0127 Плахо сам ти мога коња игро,
0128 Тешко сам се јунак уморио
0129 И мој’јем сам грлом пром’јенуо.
0130 Ако мени, сестро, не вјерујеш.
0131 Ти отвори висока прозора,
0132 Да ти бацим злаћена прстена,
0133 А на њему два наша имена.“
0134 Кад то чула лијепа дјевојка,
0135 Високи је прозор отворила,
0136 Краљ јој прстен кроз прозор бацио.
0137 Прстен млада примила у руке,
0138 Види млада злаћена прстена,
0139 А на њему два л’јепа имена:
0140 Име једно „Бановић Секуле“,
0141 Друго име „сестра Секулова“.
0142 Кад дјевојка прстен угледала,
0143 Пошетала кули низ скалине,
0144 Од куле је врата отворила,
0145 Св’јетал краљу у кулу шетао.
0146 Кад видјела сестра Секулова,
0147 Кад видјела младога јунака,
0148 Види Маре, да јој братац није,
0149 Стала бјежат куле у високе,
0150 А за њоме краљу од Будима.
0151 Мал покликну сестра Секулова
0152 И дозивље младе робињице:
0153 „Ђе си, Анђе, робињице моја?
0154 Јунак се је један одметнуо,
0155 Погрдио и част и поштење,
0156 С Косова је с мене утекао
0157 И дјевојке мене преварио.
0158 Хоће, Анђе, да обљуби мене,
0159 Не дај мене, моја робињице!“
0160 Кад то чула млада робињица,
0161 Потрчала к њоме у камаре.
0162 Кад је краљу робињу видио,
0163 Он јој краљу оштром пр’јети кордом:
0164 Женско било, па се престрашило.
0165 Препаде се млада робињица
0166 И побјегла б’јеле из камаре.
0167 Мари краљу лишце обљубио.
0168 Да ко види сестре Секулове!
0169 Цмили Маре и сузе прол’јева,
0170 Грди млада б’јело лишце своје.
0171 Тражио је од Будима краљу:
0172 „Не мој цмилит, драга душо моја!
0173 Ти не грди б’јело лишце твоје,
0174 Ти не жали, што сам те љубио,
0175 Љубав ти се познавати не ће.
0176 Него Бога моли великога,
0177 Да добијем мегдан на Косову,
0178 Да се здраво са Косова вратим,
0179 Ево теби тврду вјеру давам:
0180 Ја се хоћу оженити за те.“
0181 Говори му лијепа дјевојка:
0182 „Теби борја, сиви мој соколе!
0183 Кад ти мени тврду вјеру даваш,
0184 Ти да ћеш се оженити за ме,
0185 Кажи мени право по истини,
0186 Ти откле си, из којега града,
0187 Којега ли рода и племена?
0188 Да ја знадем, сиви мој соколе!
0189 Да ја знадем лијепа дјевојка,
0190 Који ме је јунак обљубио.“
0191 Св’јетал јој је краљу говорио:
0192 „То ти не ћу моја казат душо!
0193 И то би ти, душо, повидио,
0194 Ма дјевојко, и срце и душо!
0195 По несрећи да би погинуо,
0196 Да ме, душо, жалит не умијеш.“
0197 Тез’јем краљу из двора отиђе.
0198 Кад је дошо на Косово бојно,
0199 Ту свилена распео шатора.
0200 Под шатором пије вино хладно,
0201 Ту почину до три б’јела дана.
0202 Кад је трећи данак освануо,
0203 Тад се силни бојак заметнуо,
0204 За три дана, весела им мајка!
0205 Не знало се, чији мегдан био.
0206 Кад четврти данак освануо,
0207 На Турцима мегдан остануо,
0208 Они Турци мегдан задобили.
0209 Ал га не би били задобили
0210 Да не буде Бранковића Вука,
0211 Проклето му име и кољено
0212 И бијеле у земљици кости!
0213 Он је издо на Косову војску
0214 И одбјего цару проклетому:
0215 Њему душа раја не видјела!
0216 Ту је силна војса изгинула,
0217 Мање турске него ли кршћанске.
0218 Ту одору Турци покупили.
0219 Бјежи краљу с војсоком пут Будима,
0220 А он јунак Бановић-Секуле,
0221 Иде Секул својој кули танкој.
0222 Кад је био на поглед од двора,
0223 Далеко га сестра угледала,
0224 Супрот њему па је ишетала,
0225 Под Секулом добра коња прима
0226 И свому је брату говорила:
0227 „Добар дошо, брате, добро моје!
0228 Јеси ли ми здраво и весело?
0229 На Косову јес’ мегдан добио,
0230 Је ли који јунак погинуо
0231 Од све војске краља будимскога?“
0232 Секул мрке објесио брке
0233 И сестри је својој говорио:
0234 „Л’јепа Маре, драга сестро моја!
0235 Здраво јесам, ал весело н’јесам,
0236 На Косову добили нас Турци.
0237 Два су наша краља предобили,
0238 Наше војске тешко изгрдили.
0239 Што остало од силене војске,
0240 Сестро моја, краља будимскога,
0241 То је с краљем у Будим побјегло,
0242 Израњено, љуто уморено.
0243 Пола их је путем преминуло,
0244 Докле једва до Будима дођу
0245 Са св’јетлијем од Будима краљем.
0246 Ја сам, сестро, једва побјегнуо.“
0247 Кад то чује сестра Секулова,
0248 Јадна ти се у срдашцу нађе,
0249 Али брату ништа не говори.
0250 Иза тога до мало бремена
0251 Просе Мару, сестру Секулову.
0252 Одасвуд је просили јунаци,
0253 Не ће млада н’једнога да узме.
0254 Секул сестри својој говорио:
0255 „Сестро моја, што се не удаваш?
0256 Ја ћу ти се оженити, сестро!
0257 У двор теби довести невјесте.“
0258 Секулу је сестра говорила:
0259 „Ти се жени, брате, добро моје!
0260 Ти се жени, кадгод ти је драго,
0261 Ја се не ћу нигда удавати.
0262 Мőш ли знати ал се спомињати,
0263 Кад је бојак на Косову био?
0264 Ја сам млада завјет учинила:
0265 Да би Бог до и божја мајка,
0266 Да се вратиш са Косова здраво,
0267 Да се не ћу удат никадара.“
0268 Кад је Секул своју сестру чуо,
0269 Јунак се је добар оженио
0270 И у дворе дјевојку довео.
0271 Да ко види љуби Секулове!
0272 Кори Маре драге зове своје,
0273 Кори Маре, што се не удава:
0274 „Зове моја, што се не удаваш?
0275 Ол си млада љубљена дјевојка
0276 У братину двору бијелому,
0277 Кад се не ћеш удат за никога?“
0278 Своја јој је говорила зова:
0279 „Нево моја, румена јабуко!
0280 Ја дјевојка н’јесам обљубљена,
0281 Ја се не ћу удат за никога.
0282 Кад је бојак на Косову био,
0283 Кад ми братац на Косово пошо,
0284 Ја сам велик завјет учинила:
0285 Ако би ми мегдан задобио,
0286 Ол с Косова вратио се здраво,
0287 Да се не ћу удат никадара.“
0288 Глас по гласу, јунак по јунаку,
0289 То обазно од Будима краљу,
0290 Да се млада да удоми не ће.
0291 Краљ је својој говорио мајци:
0292 „Мајко моја, ти ес реси л’јепо,
0293 И ти пођи Словињу б’јелому
0294 Двор на б’јели Бановић-Секула,
0295 Проси Маре, сестре Секулове,
0296 Она млада узет хоће ли ме?“
0297 Кад је краља стара чула мајка,
0298 То је њоме пуно мило било,
0299 Гдје се жени сиротом дјевојком.
0300 Краљица се л’јепо уресила,
0301 Оде на двор Бановић-Секула.
0302 Кад је била на поглед од двора,
0303 Видјела је дјевојка с прозора,
0304 Супрот њоме па је ишетала,
0305 Краљици се л’јепо поклонила
0306 С русом главом до свилена паса.
0307 У десну је пољубила руку
0308 И води је дворе у бијеле,
0309 За св’јетле је сопре поставила.
0310 Говори јој будимска краљица:
0311 „Ћерце моја, л’јепе ти си среће!
0312 Дошла сам те у брата просити
0313 За свијетла краља будимскога,
0314 Св’јетла краља, мила сина мога!“
0315 Кад то чула лијепа дјевојка,
0316 Сузе проли лишце низ румено,
0317 Па ми б’јеле пође у камаре
0318 И огледа б’јело лишце своје,
0319 И сама се собом разговара:
0320 „Л’јепо ти си, б’јело лишце моје,
0321 А залуду, кад си обљубљено!
0322 Бор убио онога јунака,
0323 Који моје лишце обљубио,
0324 Ко је узрок л’јепој мојој срећи,
0325 Њему душа раја не видјела!“
0326 Говори јој будимска краљица:
0327 „Л’јепа Маре, драга моја ћерце,
0328 Нерођена колик и рођена!
0329 Кажи мени по истини право,
0330 Ко је лишце твоје обљубио?“
0331 Говори јој лијепа дјевојка:
0332 „Прођи ме се, госпођице моја!
0333 Ја ћу теби право повиђети,
0334 Ако ћеш ми тврде дати вјере,
0335 Да никому повиђети не ћеш,
0336 А ни краљу, милу сину свому.
0337 Јер да би ми братац обазнао,
0338 Он би моју главу одасјеко.“
0339 Говори јој будимска краљица:
0340 „Кажи мени, драга ћерце моја!
0341 Ево теби тврду вјеру давам,
0342 Да никому повиђети не ћу,
0343 А ни краљу, милу сину мому!“
0344 Говори јој лијепа дјевојка:
0345 „О краљице, моја госпођице!
0346 Мőш ли знати ол се спомињати,
0347 Кад је бојак на Косову био?
0348 Један се је јунак одметнуо,
0349 А од војске краља, сина твога.
0350 Дјевојке је мене преварио
0351 И лишце је моје обљубио.
0352 И он ми је тврду вјеру дао,
0353 Кад се врати са Косова бојног,
0354 Он да ће се оженити за ме.
0355 Ја му речем, кад ми вјеру дава,
0356 Он да ће се оженити за ме,
0357 Да ми каже по истини право,
0358 Он откле је, из којега града,
0359 Којега ли рода и племена,
0360 Да ја знадем, ко ме је љубио.
0361 А он мени то не ћио казат,
0362 По несрећи да би погинуо,
0363 Да га млада жалит не умијем.
0364 Сад ја не знам, госпођице моја!
0365 Ја за њ не знам смрти ни живота,
0366 Жив али је ал је погинуо,
0367 Али се је другом оженио.“
0368 Говори јој будимска краљица:
0369 „Л’јепа Маре, драга моја ћерце!
0370 Је ли ти се љубав познавала,
0371 Ти јеси ли чедо породила?“
0372 Говори јој лијепа дјевојка:
0373 „О краљице, моја госпођице!
0374 Љубав ми се није познавала,
0375 Н’јесам млада чедо породила.“
0376 Говори јој будимска краљица:
0377 „Л’јепа Маре, драга ћерце моја!
0378 Није чеда, није ни говора,
0379 Узми краља, мила сина мога.“
0380 Говори јој лијепа дјевојка:
0381 „О краљице, моја госпођице!
0382 Бор убио свакога јунака,
0383 Кој’ не позна љубљене дјевојке!
0384 Ја се не ћу удат никадара.
0385 Нег поздрави краља, сина свога,
0386 Ја да сам га млада поздравила,
0387 У поздрављу њему поручила:
0388 Н’јесам млада краљу забавила,
0389 Него да сам завјет учинила,
0390 Још кад бој је на Косову био,
0391 Кад сам у бој брата отправљала,
0392 Да добије на Косову мегдан,
0393 Ил да ми се са Косова врати,
0394 Да се не ћу удат никадара,
0395 Нег ћу дворит брата и невјесту.“
0396 Кад то чула будимска краљица,
0397 Она иде Будиму б’јелому.
0398 Кад је била б’јела преко града,
0399 Далеко је краљу угледао,
0400 Супрот њоме краљу ишетао
0401 И својој је мајци говорио:
0402 „Добро дошла, мила моја мајко!
0403 Јеси ли ми испросила драго?“
0404 Св’јетлу краљу говорила мајка:
0405 „Св’јетал краљу, моје д’јете драго!
0406 Теби н’јесам испросила драго.
0407 Дјевојка је тебе поздравила,
0408 У поздрављу теби поручила,
0409 Да ти млада није забавила,
0410 Него завјет да је учинила,
0411 Кад је бојак на Косову био,
0412 Кад је у бој брата отправљала,
0413 Да се врати здраво са Косова,
0414 Да се не ће удат никадара.“
0415 Кад је краљу своју чуо мајку,
0416 Грохотом се краљу насм’јејао
0417 И својој је мајци говорио:
0418 „Што је луда, мила моја мајко!
0419 Воли дворит брата и невјесту,
0420 Нег се млада удати дјевојка
0421 И назват се будимска краљица
0422 И госпођа од свега Будима.“
0423 Кад је краља стара чула мајка,
0424 Она краљу сину говорила:
0425 „Св’јетал краљу, драго д’јете моје!
0426 Ја би теби нешто повиђела,
0427 Ако ћеш ми тврде вјере дати,
0428 Да никому приповиђет не ћеш,
0429 Ни ње брату Бановић-Секулу.
0430 Јер да би јој братац обазнао,
0431 Би дјевојку младу погубио.“
0432 Св’јетал краљу говорио мајци:
0433 „Кажи мени, мила моја мајко!
0434 Ево теби тврду вјеру давам,
0435 Тврду вјеру и по девет пута,
0436 Да никому повиђети не ћу,
0437 Ни ње брату Бановић-Секулу.“
0438 А кад краља стара чула мајка,
0439 Све му мајка по истини каже,
0440 Што говори сестра Секулова.
0441 Кад је краљу своју чуо мајку,
0442 Грохотом се краљу насм’јејао
0443 И својој је мајци говорио:
0444 „О госпођо, мила моја мајко!
0445 Ја дјевојку јесам преварио,
0446 Ја сам њоме лишце обљубио.
0447 Узми, мајко, племените даре,
0448 Носи даре мојој вјереници,
0449 Мила моја поздрави је мајко!
0450 Ја да сам је краљу поздравио,
0451 У поздрављу њоме поручио:
0452 Ја да сам се био одметнуо
0453 И дјевојку младу преварио
0454 И лишце јој б’јело обљубио.
0455 Да се мени и сватима нада
0456 У недјељу, која прва дође.“
0457 А кад краља разумјела мајка,
0458 Кићени је сандук отворала,
0459 По сандуку даре покупила,
0460 Носи даре лијепој дјевојци.
0461 Кад је била на поглед до двора,
0462 Дјевојка је с прозора видјела,
0463 Супрот њоме па је ишетала,
0464 Краљици се л’јепо поклонила
0465 С русом главом до свилена паса.
0466 У десну је пољубила руку,
0467 Краљици је млада говорила:
0468 „Добро дошла, госпођице моја,
0469 Круно златна, преведра данице!
0470 Ти што си се јопет замучила
0471 До мојега двора бијелога?“
0472 Говори јој будимска краљице:
0473 „Л’јепа Маре, драга ћерце моја,
0474 Нерођена колик и рођена!
0475 Краљица се н’јесам замучила,
0476 Нег ти л’јепе дон’јела дарове,
0477 А од краља, мила сина мога.
0478 Он је краљу тебе поздравио,
0479 У поздрављу теби поручио:
0480 Да је краљу тебе преварио
0481 И лишце је твоје обљубио,
0482 За другу се није оженио.
0483 Доћ ће краљу по те сватовима
0484 У недјељу, која прва дође.“
0485 Кад то чула лијепа дјевојка,
0486 Сузе проли лишце низ бијело,
0487 Прима млада племените даре.
0488 Дан по данак недјељица дана,
0489 Кад ево ти краља и сватова,
0490 Л’јепо су га тамо причекали,
0491 Поштовали, дјевојке му дали.
