Женидба двају Ћејванагића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба двају Ћејванагића

0001 Вино пију дви аге цареве
0002 У ахару гази-Ћејванаге.
0003 Једно ј’ ага гази-Ћејванага,
0004 Друго шуро Куртагић Алага
0005 Од Госпића, са широке Лике.
0006 Ливају вино два агина сина,
0007 Оба сина гази-Ћејванаге,
0008 Младји Мухо и старији Мехо.
0009 Кад се аге пића напојили,
0010 Онда вели Куртагић Алага:
0011 „А мој зете, гази-Ћејванага!
0012 Видиш ага, оба сина своја,
0013 Оба су ти на женидбу сина,
0014 Што не жениш дјецу на оџаку?
0015 Вакат ти је дјецу оженити,
0016 Моја сестра јако остарила,
0017 Не море вам хизмет учинити,
0018 Камо л’ твога госта дочекати.
0019 Дај ожени дјецу на оџаку!
0020 Млого има липих дивојака
0021 У ајана у твојих акрана
0022 По Удбини и широкој Лици.
0023 Ти ћеш лако дјецу оженити,
0024 Од ког годиц заишћеш дивојку,
0025 Нико теби завидити не ће,
0026 А ни соју ни јунаштву твоме.“
0027 Њему вели гази-Ћејванага:
0028 „А мој шуро, Куртагић-Алага!
0029 За то знаде гази-Ћејванага.
0030 Триба ми је дјецу оженити,
0031 Твоја сестра јако остарила,
0032 А по Лици има дивојака,
0033 Ја би мого дјецу оженити,
0034 А не могу штимати дивојке;
0035 Гдје би нашо за дјецу дивојку,
0036 Ја не могу себи пријатеља,
0037 С тог не женим дјецу на оџаку.“
0038 Њему вели Куртагић Алага:
0039 „Не будали, гази-Ћејванага!
0040 Ја ћу т’ наћи за дјецу дивојке,
0041 А и теби кршна пријатеља.
0042 Ево, ага, у Хливну бијелу,
0043 Дви су ћери хливањског Алаге,
0044 Ћи Хатија и младја Златија,
0045 Обидве су на гласу дивојке.
0046 Веш што јесу сиротне дивојке,
0047 Јер су бабу пожелиле свога,
0048 Ево има три године дана,
0049 Како им је бабо погинуо.
0050 Остала им на оџаку мајка.
0051 Знаш ли љубу хливањског Алаге,
0052 А оклен је љуба Алагина?
0053 Та је госпа са широке Лике,
0054 Сестра Ханка бега Зенковића.
0055 Док је она код Новога била,
0056 Млого јој је било муштерија,
0057 И ти си јој био муштерија,
0058 И твоја је јауклија била;
0059 Није т’ била од Бога судјена,
0060 Њу је беже Хливну поклонио,
0061 Она стекла до дви ћери своје,
0062 И ти, ага, до два сина своја.
0063 Дај послушај мене у одаји:
0064 Опреми се на оџаку своме,
0065 Ми хајдемо Хливну бијеломе
0066 Од госпоје ћери запросити,
0067 Дат ће ти их госпе Алагина.
0068 Кад је ниси за љубу узео,
0069 Бити ћете кршни пријатељи.“
0070 Када чуо гази-Ћејванага,
0071 Намах ага једва дочекао:
0072 „А мој шуро, Куртагић-Алага!
0073 Причекај ме у ахару моме,
0074 Док се спремим у кули каменој,
0075 Ићи ћемо Хливну бијеломе
0076 Од госпоје ћери запросити.“
0077 Када чуше два Ћејванагића,
0078 Згледаше се браћа у одаји,
0079 Мехо баби полетио руци,
0080 Пољуби га у десницу руку
0081 И дајиџу Куртагић-Алагу,
0082 Па им Мехо вели у одаји:
0083 „А мој бабо, гази-Ћејванага!
0084 Молимо вас у нашој одаји,
0085 Ви не ид’те Хливну бијеломе,
0086 А не прос’те нами Хливањкиња,
0087 Ми не ћемо дилбер-Хливањкиња.
0088 Знаш ли, бабо, гази-Ћејванага!
0089 Њима браћа муштерије нису.
0090 Ми имамо себи јауклије,
0091 Ми смо скоро били у механи,
0092 А у крчми крчмара Омера,
0093 Ту смо нашли Маљковић-Стипана,
0094 Ту нам каже Маљковић-Стипане,
0095 Изнио нам хабер на Удбину,
0096 Нами нашо дви дилбер-дивојке,
0097 Дви дивојке, оби сестренице,
0098 Оби ћери Лазе капетана,
0099 Ћи Милица и младја Марица.
0100 Врло их је Стипан нафалио,
0101 Он је наске њима нафалио,
0102 А с њима је вјере утврдио,
0103 Да ће с њима наске оженити.
0104 Ми смо њему своју виру дали,
0105 Да ћемо се њима поженити,
0106 Ја ћеш своју дјецу пожелити.“
0107 Онда вели Куртагић-Алага:
0108 „Не будали, Ћејванагић-Мехо,
0109 Не слушајте Маљковић-Стипана!
0110 Кан’те с’ ћера Лазе капетана,
0111 Не говор’те ричи неприличних,
0112 Којих кадар учинити нисте.
0113 Ниско ј’ кула Лазе капетана,
0114 Знате л’, дјецо, Лазу капетана,
0115 Да га грђег на Котару нејма,
0116 Лудо ћете посијати главе.“
0117 А уз Меху боја шинула,
0118 Па дајиџи вели у одаји:
0119 „Та ћотијо, Куртагић-Алага!
0120 Што ми фалиш Лазу капетана,
0121 А ти хулиш два брата родјена?
0122 Сад ћу т’ мртвом говорити главом.“
0123 А подвикну стари Ћејванага:
0124 „Стани, Мехо, од Бога вам тешко!
0125 Зар би даји ти кидисо глави,
0126 Копилади у мојој одаји!
0127 Шта ће вами Котарке дивојке?
0128 (Са чивије сабљу ујагмио)
0129 Веш вам даље животиње нејма!“
0130 Побигоше два агина сина,
0131 За њ’ма бабо скаче Ћејванага,
0132 Уфати га Куртагић Алага:
0133 „Стани, ага, немој будалити!
0134 Зар би дјеци ти кидисо глави?
0135 Обадва су праве мушке главе.“
0136 Поврати га натраг у одају.
0137 Кад сједоше код џама-пенџера,
0138 Њему вели Куртагић Алага:
0139 „Немој, ага, гази-Ћејванага!
0140 Врло с’ дјецу резил учинио,
0141 Ти би мого дјецу посијати,
0142 Могла б’ дјеца твоја на Котаре,
0143 Лудо тамо посијати главе.
0144 Ван позовни оба сина своја,
0145 Помири се с њима у одаји,
0146 Ти помилуј оба сина своја,
0147 Дјеца хоће тебе послушати,
0148 Па ћемо их лако поженити.“
0149 Ћејванаги сузе ударише,
0150 А повика оба сина своја:
0151 „Ход’те, дјецо, мени у одају,
0152 Не бојте се родитеља свога!“
0153 Оба му се сина повратише.
0154 Кад удјоше момци у одају,
0155 Оба баби пољубише руку
0156 И дајиџи Куртагић-Алаги,
0157 Обојица стала у одаји,
0158 Њима бабо вели Ћејванага:
0159 „Дјецо драга, оба сина моја!
0160 Послушајте свога родитеља,
0161 Кан’те с’ ћера Лазе капетана,
0162 Ви се продј’те камена Котара!
0163 Знате л’, дјецо, оба сина моја,
0164 Цар и принцип у липу су миру,
0165 Ферман, дјецо, стиго од Стамбола,
0166 Да се не сми сада војевати,
0167 Војевати на камен-Котаре,
0168 Не да беже ићи на Котаре,
0169 Износити Котарке дивојке.
0170 Бег је с баном танач уфатио,
0171 Сад вам, дјецо, четовања нејма.
0172 И до сад су тако учинили,
0173 Док смо отпри, дјецо,војевали:
0174 Кад изведи робље са Котара,
0175 А изнеси липих дивојака,
0176 Бег је тако с баном утврдио,
0177 Која не ће кићена дивојка
0178 Од своје се воље потурчити,
0179 Бег ће ону натраг повратити,
0180 Која хоће, завидјења нејма,
0181 Тако ј’ с баном танач уфатио.
0182 Па се кан’те камена Котара,
0183 Вас ће, дјецо, бабо поженити,
0184 Ево ћера хливањског Алаге,
0185 Ја ћу вами ћери испросити,
0186 Од госпоје хливањског Алаге.“
0187 Тад му браћа полетише руци,
0188 Њему Мехо вели у одаји:
0189 „Ми ћемо те послушати, бабо,
0190 Жени наске, оклен теби драго,
0191 Ми не ћемо на камен-Котаре.“
0192 Када чуо гази-Ћејванага,
0193 Он прегрли оба сина своја:
0194 „Хај аферим, моја дјецо драга!
0195 Вас ће бабо липо поженити,
0196 Спремајте ми на јаслах дјогата,
0197 Док се и ја спремим у одаји.“
0198 Оде ага у кулу камену,
0199 Опреми се у кули каменој,
0200 А дјеца му дјогу изведоше.
0201 Кад изадје ага из оџака,
0202 Диже шуру Куртагић-Алагу,
0203 Отискоше Хливну бијеломе.
0204 Кад су дошли Хливну бијеломе
0205 До високе куле Алагине,
0206 Код госпоје конак учинили,
0207 Дочека их госпе Алагина,
0208 Ту им липо на конаку било.
0209 Од госпоје ћери запросише,
0210 Даде им их госпе Алагина,
0211 Поклони их гази-Ћејванаги,
0212 Изведе их у ахар-одају,
0213 Оби снахе ага прстеново.
0214 Дигоше се дви аге цареве,
0215 Рок ставише за петнаест дана,
0216 Док подигне кићене сватове,
0217 Оде ага натраг на Удбину.
0218 Када кули стиже на Удбини,
0219 Шенлук чини гази-Ћејванага,
0220 Шенлук чини за недиљу дана,
0221 А подиже по Лици сватове.
0222 То се чудо на Котаре чуло,
0223 За то чуо Лазо капетане,
0224 Он заметно толе на Котару,
0225 На Котару под кулом каменом,
0226 А потего котарске сердаре
0227 И пред њима Јанковић-Стојана.
0228 Кад се они напојише пића,
0229 Онда вели Јанковић-Стојане:
0230 „Побратиме, Лазо капетане!
0231 Што си наске сазво уз Котаре,
0232 Деде побри кажи у коледи!“
0233 Њему вели Лазо капетане:
0234 „Побратиме, Јанковић-Стојане!
0235 Ја сам васке позво уз Котаре.
0236 Јеси л’ чуо и хабер узео?
0237 Шенлук чини гази-Ћејванага,
0238 Ага жени оба сина своја,
0239 Испросио кићене дивојке,
0240 Оби ћери хливањског Алаге,
0241 Од госпоје хливањског Алаге,
0242 Што су бабу пожелиле свога,
0243 Ево има три године дана,
0244 Како им је бабо погинуо.
0245 Оби их је ага испросио,
0246 Да ожени дјецу на оџаку.
0247 Дај послушај побратима свога,
0248 Да дигнемо наше Котаране,
0249 Изидјемо на Попину равну,
0250 Дочекати агу и сватове,
0251 Разбит свате, отети дивојке,
0252 На сватових добро задобити:
0253 Мен’ ће липа Хатка Хливањкиња,
0254 А теби ћу Злату поклонити
0255 И Туркињом тебе оженити.“
0256 Њему вели Јанковић-Стојане:
0257 „Не будали, Богом побратиме!
0258 Ја ти не ћу Хливањке дивојке,
0259 А тамо ти у сватове не ћу.
0260 Знаш ли, побро, Лазо капетане!
0261 Наши цари у липу су миру,
0262 Цари су нам писмо оправили,
0263 Да се не сми замећати кавга,
0264 Замећати по граници кавга,
0265 Кад су цари мира учинили.
0266 Ти се кани аге и сватова
0267 И његових двију Хливањкиња!
0268 Не замећи на граници кавге
0269 Прико мира нашега принципа!
0270 Посијат ћеш наше Котаране.
0271 Ја ти тамо у сватове не ћу.
0272 Да дочекаш агу и сватове,
0273 Разб’јеш свате, а отмеш дивојке,
0274 Да их кули сведеш на Котаре,
0275 Ти се с њима не смиш оженити,
0276 Док не чује бане Задранине,.
0277 Ми смо с бегом танач уфатили:
0278 Ко год сведе кићену дивојку,
0279 Ако не ће вјере привирити,
0280 Бане ће јебегу повратити
0281 И Мустајбег нашу повратити.
0282 Знаш ли, побро, Лазо капетане!
0283 И у тебе имају дивојке,
0284 Оби ћереи твоје на оџаку,
0285 Могли би те Турци приварити,
0286 Ујагмити твоје дивичице,
0287 Могле би се тамо истурчити.
0288 Ако ћиле кићене дивојке,
0289 Те се тамо ћиле потурчити,
0290 Нико т’ бити на мукает не ће.
0291 Знаш ли врага Маљковић-Стипана?
0292 Вавик Стипан по Котару хода,
0293 Наше мами за Турке дивојке,
0294 Никад Стипан да мирује не ће.
0295 Да му даде лички Мустајбеже,
0296 Све би тамо Турке иженио.“
0297 Онда вели Лазо капетане:
0298 „Јанковићу, Богом побратиме!
0299 Свак те фали, да си јунак прави.
0300 Јунак ниси, колико те фале,
0301 Кад се бојиш личког Мустајбега
0302 И агиних кићених сватова,
0303 Па ти је тамо жао погинути,
0304 Тамо тебе ја ни звати не ћу.
0305 Ево т’ вјера Лазе капетана!
0306 Дигнут хоћу своје Котаране,
0307 Дочекати агу на Попини,
0308 Разбит свате, отети дивојке,
0309 Ја ћу тамо изгубити главу.“
0310 Насмија се Јанковић-Стојане:
0311 „Побратиме Лазо капетане,
0312 Хајде, Лазо, како теби драго!
0313 Могла би те забољети глава.
0314 Ја с’ не бојим бега ни Личана,
0315 Ван се бојим у Млецих принципа
0316 И нашега бана господина,
0317 За највише вјере Јанковића,
0318 Што сам с бегом вјере утврдио.
0319 Вјере своје попуштити не ћу,
0320 Волим дати главу са рамена.“
0321 Подиже се Јанковић-Стојане,
0322 Оде Стојан кули на Котаре,
0323 А одоше котарски сердари.
0324 Сам остаде Лазо капетане,
0325 Не ћиде га послушати Лазо,
0326 Ван подиже своје Котаране,
0327 Он подиже стотину пишаца,
0328 Да изведе на Попину равну,
0329 Што је реко, да порече не ће.
0330 Нек се спрема Лазо капетане!
0331 Диже ага по Лици сватове,
0332 Диже ага стотину сватова,
0333 А све гледа Ћејванагић Мехо,
0334 Бег му даде седам бајрактара.
0335 Када диже с Удбине сватове,
0336 Њему Мехо руци полетио:
0337 „Хајде, бабо, у сто добрих часа,
0338 Да Бог даде, хаиром ти било!
0339 А какве си свате покупио,
0340 Чини ми се, ту ти среће нејма.
0341 Никаква нејмаш са Лике јунака,
0342 Све ти стара водиш и нејака.
0343 Камо т’, бабо, Маљковић-Стипане
0344 И побро му Диздаревић Мехо?
0345 Камо теби Боснић од Новога
0346 И побро му Врховац Алага?
0347 Што остављаш Талу Личанина
0348 И побру му малог Радована?
0349 Ти јунака нејмаш ни једнога
0350 Посли самих седам бајрактара.
0351 Знаш ли, бабо, гази-Ћејванага!
0352 Ако опази Лазо капетане,
0353 Мого би те кахар учинити,
0354 На Попини тебе дочекати,
0355 Разбит свате, отет Хливањкиње,
0356 Чувај добро наше Хливањкиње!“
0357 „ „Мехо, сине, не старај се с тиме!“ “
0358 Отискоше кићени сватови,
0359 Оде ага Хливну бијеломе
0360 Својим шуром Куртагић-Алагом.
0361 Када садје Хливну бијеломе,
0362 Хливњани га дочекаше Турци,
0363 По конацих свате наредише,
0364 Ту ће свати конак учинити.
0365 Ашићаре говоре Хливњани:
0366 „Вид’ будале гази-Ћејванаге,
0367 Какве ј’ ага свате покупио!
0368 Камо њему лички Мустајбеже,
0369 И остали по Лици јунаци?
0370 Ко када су помрли јунаци,
0371 Чим је Хливну сашо бијеломе?“
0372 Ћејванага ни мукает није.
0373 Ноћ ноћили, рано подранили,
0374 Подигоше оби Хливањкиње.
0375 Пошли свати шенли и весело,
0376 Два пјевају, а два отпивају,
0377 А пуцају из малих пушака.
0378 Када ага стиже на Попину,
0379 Ружне среће гази-Ћејванаге!
0380 У попински кланац ударише,
0381 А дочека Лазо у планини,
0382 Стаде вика Лазе капетана:
0383 „Стан’, Турчине, гази-Ћејванага!
0384 Зар се тако одводе дивојке?
0385 Та је Хатка моја јауклија.“
0386 Проломи се огањ у планини,
0387 Ударише кићени сватови,
0388 Дочекаше бисни Котарани,
0389 Брани ага оби Хливањкиње,
0390 Гонећи се у попинском кланцу.
0391 Погину му Куртагић Алага,
0392 И агиних дванаест делија,
0393 Обрани се гази-Ћејванага,
0394 Виш је сватом ватра додијала
0395 Освојише обидве дивојке,
0396 Ујагми их Лазо капетане,
0397 А побиже гази-Ћејванага,
0398 Ујагми га седам бајрактара,
0399 Сви крвави ка планински вуци,
0400 Из бусије агу ујагмише.
0401 Погину му четерест сватова
0402 И Лазиних тријест Котарана.
0403 Бјежи ага низ Попину равну,
0404 Даље га Лазо не ће ни ћерати,
0405 Оде Лазо натраг на Котаре
0406 И однесе дваест рањеника,
0407 Оде ага на град на Удбину,
0408 Сви му свати ка вуци крвави,
0409 Однесоше дваест рањеника,
0410 Агу држе млади бајрактари.
0411 Дочека их лички Мустајбеже,
0412 Дочека их код воде Црваћа:
0413 „Хаирола, ако Бога знадеш!
0414 Камо теби снахе Хливањкиње,
0415 Што су ти се свати изгрдили?“
0416 „ „Продј’ се, беже, не задаји јада,
0417 Бог убио Лазу капетана!
0418 Дочека нас у попинском кланцу,
0419 Разби свате, а оте Хливањке,
0420 Изгинуше кићени сватови,
0421 Погину ми Куртагић Алага,
0422 И ја, беже, рана допануо,
0423 Бајрактари мене ујагмише,
0424 Прснуше свати на четири стране.“ “
0425 „Ћејванага, будаласта главо!
0426 И ја сам се теби зачудио,
0427 Ти какве си свате покупио.“
0428 Зацвилише два агина сина:
0429 „Куку, бабо, ране непребоне,
0430 Хош нам моћи ране преболити?
0431 Камо, бабо, наше Хливањкиње?“
0432 А вели им гази-Ћејванага:
0433 „Продј’те ме се, моја дјецо драга!
0434 Врло су ме ране савладале,
0435 Ја ћу моћи ране преболити,
0436 Ал не могу ваших Хливањкиња.“
0437 „ „Не будали, бабо родитељу,
0438 Ти не жали наших Хливањкиња!
0439 Ако Бог да твојој дјеци здравља,
0440 Ми ћемо их потражити, бабо,
0441 Лази ћемо зајам повратити,
0442 Јали своје погубити главе.“
0443 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0444 „Браћо драга, два агина сина!
0445 Спремајте се у оџаку своме,
0446 Ја ћу с вами на Котаре поћи,
0447 Избавити ваше Хливањкиње.
0448 Кад је Лазо кавгу заметнуо,
0449 Ја ћу њему зајам повратити,
0450 Ујагмити дви ћери његове
0451 И с њима ћу васке поженити.“
0452 Стаде вика диздарева сина.
0453 „Побратиме, Маљковић-Стипане!
0454 И ја ћу с вами на Котаре поћи.“
0455 А вели им лички Мустајбеже:
0456 „Пречекајте бега и Личана!“
0457 Њему вели Маљковић-Стипане:
0458 „Ја те, беже, дочекати нећу,
0459 Ти подижи по Лици Личане,
0460 Спушћај војску под Вучјак-планину.
0461 Слушај сутра у радјање сунца,
0462 Кад опазиш ларму на Котару,
0463 Ради онда индат учинити.“
0464 Окренуше у Удбину билу,
0465 Леже ага на мехке јатаке.
0466 Спремише се два Ћејванагића,
0467 Обукоше котарско одило,
0468 Појахаше ате племените,
0469 А прид њима Маљковић-Стипане,
0470 Дочека их Диздаревић Мехо
0471 Пред Удбином код воде Црваћа.
0472 Отискоше низ Лику Вучјаку,
0473 Ударише преко Вучијака,
0474 Веш се тавна ноћца уноћала.
0475 Ноћом кули сишли на Котаре,
0476 Билој кули Лазе капетана,
0477 У авлију ате ујахаше.
0478 Кад им Лазо толе заметнуо,
0479 У авлији пиће поставио,
0480 Ливају вино дви ћери Лазине.
0481 Кад видише Маљковић-Стипана,
0482 Познадоше Маљковић-Стипана,
0483 Па Милица сестри проговара:
0484 „Сестро Маро у нашој авлији
0485 Ено побре Маљковић-Стипана!
0486 Води њега у нашу биртију
0487 До Павице наше крчмарице,
0488 Нека чува Маљковић-Стипана,
0489 Сад ће Стипан кавгу заметнути.“
0490 Узе њега Марица дивојка,
0491 Одведе га Пави крчмарици
0492 И уз њега два агина сина,
0493 И побру им Диздаревић-Меху,
0494 У биртији пиће заметнуше.
0495 Онда вели Маљковић-Стипане:
0496 „Липа Маро, моја посестримо!
0497 Камо, сестро, двије Хливањкиње?
0498 Ево дјеце старог Ћејванаге?“
0499 „ „Маљковићу, Богом побратиме!
0500 Ено их тамо у нашој одаји.“ “
0501 Њима вели Маљковић-Стипане:
0502 „Вод’те мене у кулу камену,
0503 Да ја видим оби Хливањкиње.“
0504 „ „Стани, брате, Маљковић-Стипане!
0505 Ти пиј, брате, у биртији вино,
0506 А ја одох натраг у авлију.
0507 Сад ће ћаћа у кулу отићи,
0508 Јер се ћаћа врло заморио
0509 Гонећи се у попинском кланцу.“
0510 То му рече, оде у авлију.
0511 Кад се Лазо пића напојио,
0512 Сваком Лазо конак наредио,
0513 И он оде у кулу камену,
0514 Па он леже у своју одају,
0515 А повика оби ћери своје:
0516 „Чуајте ми Хливањке дивојке,
0517 Чувајте их ка и својих глава!“
0518 Милица му тихо проговара:
0519 „Ћаћа Лазо, не старај се с тиме!“
0520 Кад успава ћаћу на јатаку,
0521 Потекоше оби сестренице
0522 До биртије своје посестриме,
0523 Подигоше Маљковић-Стипана
0524 И уз њега два агина сина,
0525 Медју њима Диздаревић-Меху.
0526 Изведоше у своју одају,
0527 У одаји па их посадише,
0528 Прид њима су толу заметнуле,
0529 Разложише момци пити вино.
0530 Вавик цвиле оби Хливањкиње,
0531 А спомињу два Ћејванагића,
0532 Онда вели Маљовић-Стипане:
0533 „Ви не плач’те, кићене дивојке!
0534 Ово нису котарски сердари,
0535 То су браћа, два Ћејванагића,
0536 То је глава диздарева сина,
0537 А ово је Маљковић-Стипане.“
0538 Кад видише оби Хливањкиње,
0539 Оби дворе два агина сина,
0540 А говоре Маљковић-Стипану:
0541 „Маљковићу, да си брат по Богу!
0542 Дај избави два агина сина,
0543 Подај њима оби Хливањкиње,
0544 Да бјежимо на широку Лику.“
0545 Насмија се Маљковић-Стипане:
0546 „Не будал’те, Хливањке дивојке!
0547 То је старост Маљковић-Стипана.“
0548 А повика дви ћери Лазине:
0549 „Чујете ли, дви ћери Лазине,
0550 А обидве моје посестриме,
0551 Што говоре Хливањке дивојке?“
0552 А смију се дви ћери Лазине:
0553 „Маљковићу, Богом побратиме!
0554 Лако бисмо васке избавили,
0555 Два су момка, четири дивојке,
0556 А свака је браћи муштерија,
0557 За два брата, два Ћејванагића,
0558 А ти си нам своју вјеру дао,
0559 Да ћеш с нами браћу оженити.“
0560 Насмија се Маљковић-Стипане:
0561 „Не будал’те, моје посестриме!
0562 Што сам реко, ни порећи не ћу,
0563 Ја ћу васке браћи поклонити.“
0564 Кад видише оби Хливањкиње,
0565 Прегрлише дви ћери Лазине:
0566 „Богом сестре, дви ћери Лазине!
0567 Извед’те нас на широку Лику,
0568 А џаба вам два Ћејванагића!
0569 Бит ћемо вам млађе код колина.“
0570 Дивојке се оби насмијаше:
0571 „Не бојте се, наше Хливањкиње!
0572 Маљковићу, Богом побратиме!
0573 Близо се је зора прикучила,
0574 Вакат ти је нами полазити,
0575 Пава ће вам коње додржати,
0576 Поспали су наши плаћеници,
0577 Веће је вакат нами полазити.“
0578 Дигоше се у халват-одаји.
0579 Кад садјоше под кулу камену,
0580 Искочише на авлијнска врата.
0581 Кад изишла Пава крчмарица,
0582 И извела ате племените,
0583 А повика Маљковић-Стипане:
0584 „Дви дивојке, моје посестриме!
0585 Ја ћу вас једну понити дивојку,
0586 А једну ће Диздаревић Мехо,
0587 Нек Хливањке два брата родјена!“
0588 Појахаше коње код биртије,
0589 Свак подиже на коња дивојку,
0590 Побигоше од куле камене,
0591 А веш био данак освануо,
0592 А на кули пукоше можари,
0593 А на Задру пукоше топови,
0594 Заврже се ларма по Котару,
0595 За њима се подиже потира,
0596 А искака Лазо капетане.
0597 Док изјаха Лазо на гаврану,
0598 У том стиже Јанковић-Стојане:
0599 „Што је, побро, Лазо капетане,
0600 Што т’ је криво на Котару било?“
0601 „ „Јанковићу, Богом побратиме!
0602 Превари ме Маљковић-Стипане
0603 И два брата, два Ћејванагића,
0604 Медју њима Диздаревић Мехо,
0605 Ујагмише оби Хливањкиње,
0606 Однесоше оби ћери моје,
0607 Како ћемо ћери повратити?“ “
0608 „Не будали, Богом побратиме!
0609 Ти их натраг немој ни враћати,
0610 Да им биле муштерије нису,
0611 Не би ти их ујагмити могли,
0612 Извадити двију Хливањкиња,
0613 Док ти не би куле запалили.
0614 Видјај, брате, да су муштерије,
0615 Ни бан ти их повраћати не ће;
0616 А ја сам ти, брате, говорио
0617 Да се каниш аге и сватова,
0618 Сватови су лигом изгинули,
0619 Посијо си наше Котаране,
0620 Како ’ш џевап краљу учинити?“
0621 Њему вели Лазо капетане:
0622 „Побратиме, Јанковић-Стојане!
0623 Ради моју умирити главу,
0624 Дивојака ни ћерати не ћу.“
0625 „ „Побратиме, не старај се с тиме!
0626 Ја ћу бана за те замолити,
0627 Што си тамо био залудио,
0628 А ти најпри кавгу заметнуо.“ “
0629 Он поврати Лазу капетана.
0630 Оде Стипан уз Котар Вучјаку,
0631 Однесоше кићене дивојке,
0632 Дочека их лички Мустајбеже
0633 На пољани наврх Вучијака,
0634 Па устави два Ћејванагића:
0635 „Јесте л’, дјецо, цуре избавили?
0636 Што ће вам ћери Лазе капетана?“
0637 Њему вели Маљковић Стипане:
0638 „Не будали, лички Мустајбеже!
0639 Питај ћера Лазе капетана,
0640 Јесмо ли их на силу извели?
0641 Да нам он еизбавиле нису,
0642 Избавиле оби Хливањкиње,
0643 Ми их не би могли избавити
0644 А брез тебе и чудо Личана,
0645 Док ми не би кулу запалили.“
0646 Њима вели лички Мустајбеже:
0647 „Право каж’те, кићене дивојке!
0648 Ако вами није повољито
0649 За два брата, два Ћејванагића,
0650 Обе ћу вас натраг повратити.“
0651 Обидве му руци полетише:
0652 „Молимо се теби, Мустајбеже,
0653 Ми се натраг враћати не ћемо,
0654 Нам су браћа срцу омилила,
0655 Јер нам их је Стипан нафалио,
0656 Послушале Маљковић-Стипана,
0657 Ћаће ћиле ми слушати нисмо.“
0658 Њима вели лички Мустајбеже:
0659 „Кад је тако, кићене дивојке,
0660 Ја вас натраг ни враћати не ћу.
0661 Хоћу бану књигу направити
0662 И његову Јанковић-Стојану,
0663 Нека виде, што с’ у књизи пише,
0664 Нек не мисли бане Задранине,
0665 Да ће беже виру привирити,
0666 Никад вире привирити не ћу.
0667 Ко изнесе од мојих Личана
0668 Са Котара Котарку дивојку,
0669 Ако није за вољу дивојци,
0670 Да остане на широкој Лици,
0671 Ја ћу му је сваку повртити,
0672 Док је живе на рамену главе,
0673 И они мени моје повраћају.
0674 Која хоће, нико јој не брани,
0675 Ни ја својим узбранио нисам.“
0676 Па направи књигу на колину,
0677 Даде књигу малом Радовану:
0678 „Носи, Раде, Задру низ Котаре!“
0679 Оде беже на град на Удбину,
0680 Оде Раде Задру низ Котаре.
0681 Када Раде на Котаре сиђе,
0682 Књигу даде Задранину бану.
0683 Код њег сиди Јанковић-Стојане,
0684 Обадва му књигу пригледаше,
0685 Обадва се на њу насмијаше:
0686 „Хајде, Раде, бегу на Удбину!
0687 Фала бегу, личком Мустајбегу,
0688 Кад би нами вољу напунио,
0689 И до сад је он тако чинио,
0690 За то му нико завидити не ће,
0691 Нека жени два Ћејванагића,
0692 Нек проводи велико весеље!“
0693 Оде Раде натраг на Удбину.
0694 Када бегу стиже на Удбину,
0695 Тако каже бегу у механи,
0696 Насмија се лички Мустајбеже:
0697 „Чујете ли, моји соколови,
0698 Како вас је бане помилово!
0699 Ја ћу сада дјецу оженити.
0700 Не шал’те се, моји Удбињани,
0701 Ми смо ’вако вјере учинили:
0702 Ко ујагми чију дивичицу,
0703 Ако не ће кићена дивојка,
0704 На силу се нагонити не ће,
0705 Ни сила се њојзи учинити.“
0706 Подиже се беже из механе,
0707 Оде кули гази-Ћејванаге,
0708 Заврже му шенлук и весеље
0709 И ожени два агина сина,
0710 По два пира сваком учинио,
0711 По два пира у неидљу дана,
0712 А свакога двима оженио.
0713 Иноће се липо миловале,
0714 Држале се ка сестре родјене.
0715 Што су рекле дви ћери Лазине,
0716 Слушале их оби Хливањкиње,
0717 Тако биле, пород породиле.
0718 Бег изличи гази-Ћејванагу.
0719 Док им главе у животу биле,
0720 Слушала су бега удбињскога,
0721 Слушала га два агина сина,
0722 Служили га ка и бабу свога,
0723 А држали Маљковић-Стипана,
0724 Држали га ка брата трећега.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.