Женидба Јова Сарајлије

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Запросио Сарајлија Јово
0002 На далеко лијепу ђевојку;
0003 По даљини ни далеко није:
0004 Преко Босне у Херцеговину;
0005 Ал’ се с’ љутом змијом завадио,
0006 С љутом змијом Лимуном хајдуком,
0007 Тешко му се Лимун заклињао:
0008 „А да би ме не родила мајка,
0009 „Већ кобила, која коње рађа!
0010 „Не ћеш твоје загрлити злато
0011 „У твојему шехер-Сарајеву.”
0012 Тако стаде три године дана,
0013 Пише књигу ђевојачка мајка:
0014 „А мој зете, Сарајлија Јово!
0015 „Ево има три године дана,
0016 „Од како си испросио злато,
0017 „Нит’ је водиш, нит’ одговор дајеш,
0018 „Већ су мени свати додијали,
0019 „Ја ћу дати Мару за другога.”
0020 Књига дође Сарајлији Јову,
0021 Књигу учи, грозне сузе рони;
0022 Питала га остарјела мајка:
0023 „А мој сине, Сарајлија Јово!
0024 „Отклен књига, огњем изгорјела!
0025 „Те је тако жалостиво учиш?”
0026 Мајци Јово право казиваше:
0027 „А бора ми, моја стара мајко!
0028 „Ова ј’ књига од моје пунице,
0029 „Да ја идем и водим ђевојку,
0030 „Али ће је дати за другога;
0031 „Сјетуј мене, мила мајко моја!
0032 „Ја како ћу провести ђевојку
0033 „Од проклетог Лимуна хајдука?”
0034 Мајка Јову тихо бесједила:
0035 „Сине Јово, жив ми био мајци!
0036 „Купи, сине, кићене сватове,
0037 „Све јунаке младе нежењене,
0038 „Који нејма ни оца ни мајке,
0039 „Кога нема нико зажалити;
0040 „Хајде, сине, на срећу јуначку.”
0041 То је Јово мајку послушао,
0042 Те покупи до триста сватова,
0043 Све јунака, младих нежењених,
0044 Који нејма ни оца ни мајке,
0045 Кога нејма нико зажалити,
0046 Здраво свати гору пријеђоше
0047 И дођоше двору ђевојачком;
0048 Лијепо их тамо дочекали:
0049 Коњма даше зоби и сијена,
0050 А сватов’ма господску вечеру:
0051 Јова воде у бијеле дворе,
0052 Ђено сједи мајка и ђевојка.
0053 Сви сватови рахат и весело,
0054 Невесео Сарајлија Јово;
0055 Питала га ђевојачка мајка:
0056 „А мој зете, Сарајлија Јово?
0057 „Што си тако врло невесео?
0058 „Ал’ ти н’јесу твоје шуре драге?
0059 „Ал’ ти није у вољу вечера?
0060 „Ал’ ти није моја Мара драга?”
0061 На то њојзи Јово одговара:
0062 „Прођи ме се, ђевојачка мајко!
0063 „Све је л’јепо у двору тојему,
0064 „И моје су шуре мени драге,
0065 „Твоја Мара и одвише драга;
0066 „Али ево јада изненада:
0067 „А љутом сам се змијом завадио,
0068 „С љутом змијом Лимуном хајдуком,
0069 „Тешко ми се Лимун заклињао,
0070 „Да ја не ћу загрлиити Мару
0071 „У мојему шехер-Сарајеву.”
0072 Насмија се ђевојачка мајка,
0073 Пак је зету ’вако бесједила:
0074 „Та не бој се једна страшивице?
0075 „Моја ј’ Мара срца јуначкога,
0076 „Здраво ће ти провести сватове.”
0077 Пак од земље на ноге скочила,
0078 Она оде Мари у чардаке:
0079 „А да видиш, моја шћери драга!
0080 „Тешко ти се Јово препануо
0081 „Од некаква Лимун-харамбаше;
0082 „Већ чујеш ли, моја шћери драга!
0083 „Кад будете близу Романије,
0084 „Тада зовни ручнога ђевера:
0085 „ „Ој ђевере, мој злаћен прстене!
0086 „ „Дај ти мени коња најбољега,
0087 „ „Бритку сабљу твога брата Јова,
0088 „ „А и твоје двије Даницкиње,
0089 „ „Све у чисто заљевено злато;
0090 „ „И још ми дај твоје одијело:
0091 „ „Ја ћу сама преко Романије.” ”
0092 Кад у јутру јутро освануло
0093 И пођоше кићени сватови,
0094 Поведоше лијепу ђевојку;
0095 Кад су били близу Романије,
0096 Тад’ ђевојка говори ђеверу,
0097 Што је бјеше научила мајка;
0098 То је ђевер снаху послушао,
0099 Обуче је што се љепше може,
0100 И даде јој свијетло оружје:
0101 Бритку сабљу свога брата Јова,
0102 А и своје двије Даницкиње,
0103 Све у чисто заљевене злато;
0104 И даде јој коња најбољега;
0105 А кад Мара коња посједнула,
0106 Ђеверу је своме говорила:
0107 „Ој ђевере, мој злаћен прстене!
0108 „Кад пријеђем преко горе чарне,
0109 „Ђе су ваши пребијели двори?
0110 „По чему их могу познавати?”
0111 Ђевер снаси тихо говорио:
0112 „Снахо моја, од злата јабуко!
0113 „Ако бог да и срећа јуначка,
0114 „Те ти здраво преко горе пређеш,
0115 „У широку пољу Сарајевском
0116 „Ту ћеш виђет’ дрво бадемово,
0117 „Под бадемом чардак од биљура,
0118 „То су наши бијели дворори.”
0119 Оде млада преко горе чарне,
0120 Пјевајући, гору проклињући:
0121 „Бог т’ убио, горо Романијо!
0122 „Ђе у теби капи воде нејма,
0123 „Дошло ми је мога коња клати,
0124 „Да с’ напијм крвце од коњица.”
0125 У то доба хајдук иза јеле,
0126 Под ђевојком коња уфатио:
0127 „Стан’ причекај, царева делијо!
0128 „Даћу теби и воде и вина:
0129 „Кажи право, тако био здраво!
0130 „Ђе си синоћ на конаку био?”
0131 Ал’ говори племенита Мара:
0132 „Ја сам синоћ на конаку био,
0133 „Ђе сватови дошли по ђевојку,
0134 „Из лијепог шехер-Сарајева,
0135 „Хоће свати да воде ђевојку,
0136 „Али не да ђевојачка мајка:
0137 „Ђевојка се разбољела љуто;
0138 „Те су они рока оставили,
0139 „Оставили до Ђурђева дана,
0140 „Докле буде траве за коњица,
0141 „За јунаке младих јагањаца.”
0142 Проговори Лимун харамбаша:
0143 „Фала теби, царева делијо!
0144 „Кад си мени право казивао,
0145 „Да не губим млађане јунаке,
0146 „Да не цв’јељам жалостиве мајке.”
0147 Пак наточи златан кондир вина,
0148 Те га даје на коња ђевојци;
0149 Ал’ му вели лијепа ђевојка:
0150 „А бога ти, Лимун-харамбаша!
0151 „Даруј мени онај кондир златан:
0152 „А тако ми моје вјере тврде!
0153 „Докле дођем у Стамбола града, ,
0154 „Послаћу ти двије демишћије
0155 „Све у чисту заливене злату.”
0156 Даде хајдук од злата кондира,
0157 Мара оде преко Романије
0158 Пјевајући, коња играјући.
0159 Кад је сишл ак пољу Сарајевском,
0160 Угледала дрво бадемово,
0161 Под бадемом чардак од биљура,
0162 А пред двором три кола играју,
0163 У колу је сека Јованова,
0164 Колом игра, колу пјесму каже,
0165 Припијева брата и невјесту;
0166 Сјаха с коња прелијепа Мара,
0167 С коња сјаха, у коло се фата
0168 До лијепе Јованове секе,
0169 Пољуби је и два и три пута:
0170 „Дај муштулук, Јованова секо!
0171 „Ето теби браће и невјесте.”
0172 Ражљути се Јованова сека,
0173 Из кола се млада истргнула.
0174 У то доба Јово и сватови,
0175 Куне сека свога брата Јова:
0176 „Бог т’ убио, мој брате Јоване!
0177 „Што ти шаљеш незнане јунаке?
0178 „Уфати се до мене у коло,
0179 „Пољуби ме и два и три пута.”
0180 Насмија се Сарајлија Јово:
0181 „Није оно незнана делија,
0182 „Већ је оно драга снаха твоја.”