Женидба Јакше капетана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Јакше капетана

0001 Вино пије Јакша капетане
0002 У бијелу Стојну Биограду,
0003 С њиме пије тридест капетана,
0004 Служи вино каурине Јанко,
0005 Док се Срби напојили вина,
0006 Док им винце замутило лице,
0007 А ракија јеглен заметнула,
0008 Но да рече тридест капетана:
0009 ”Наша главо, Јакша капетане!
0010 ”Што се, главо, оженити нећеш?
0011 ”Ево ође капетана тридест
0012 ”Од твојега Стојна Биограда,
0013 ”У свакога има по ђевојка,
0014 ”Неког сеја, неког мила шћерца,
0015 ”Па обирај у кога ти драго,
0016 ”Сваки ће је тебе поклонити,
0017 ”Даће ти је, понијет’ се неће.”
0018 А кад чуо Јакше капетане,
0019 Па овако ријеч бесједио:
0020 ”Фала вама, моја браћо драга!
0021 ”Фала вама на ваше ђевојке:
0022 ”Бога ми ви ђевојака нећу,
0023 ”Него чујем на граду Травнику,
0024 ”У силнога паше Осман-бега,
0025 ”У њега ми све ђевојку фале,
0026 ”Да је таке у сву Босну нема;
0027 ”Писаћу му књигу за ђевојку,
0028 ”Да је пошље Биограду моме.”
0029 То им рече, а скочи на ноге,
0030 Па отиде својој билој кули,
0031 И дохвати дивит и хартију,
0032 Ситну књигу по кољену пише,
0033 Одасла је ка града Травника:
0034 ”Осман-пашо, од Турћије главо!
0035 ”Пошљи мене Хајкуну ђевојку;
0036 ”Ако ли је мене дати нећеш,
0037 ”Кунем ти се Богом јединијем,
0038 ”Хоћу моју покупити војску,
0039 ”А на твоју Босну ударити,
0040 ”Хоћу Босну огњем изгорјети,
0041 ”Све ти јако сабљом посијећи,
0042 ”А нејако у крај потурити,
0043 ”Тебе, пашо, жива ухватити,
0044 ”На живе те муке ударити:
0045 ”Двије ћу ти руке саломити,
0046 ”А обадва ока извадити,
0047 ”А најпотље жива одријети,
0048 ”Бијелу ти кулу похарати,
0049 ”Живијем је огњем изгорјети,
0050 ”Хајкуну ти одвест на срамоту.”
0051 А кад књга до Травника дође
0052 А на руке паши Босанскоме,
0053 И кад виђе што му Јакша пише,
0054 Књигу учи, сузе пролијева
0055 Јадан паша низ бијелу браду
0056 Како бисер низ бијелу свилу,
0057 А гледа га шћерца јединица
0058 Из каваза из бијеле куле,
0059 Па овако ријеч бесједила:
0060 ”А мој бабо, пашо господаре!
0061 ”Оклен тебе така књига дође
0062 ”Жалостива, да је Бог убије!
0063 ”И пријед је књига долазила,
0064 ”Али така није жалостива,
0065 ”Да би живим огњем изгорјела!
0066 ”Да ти није књига од мејдана?
0067 ”Али, бабо, од рајског харача?”
0068 А стари јој бабо бесједио:
0069 ”Прођи ме се, Хајкуно ђевојко!”
0070 Све јој с прве до потоње каже
0071 Како Јакша каурине пише:
0072 ”Но сад што ћу, моја шћери драга!
0073 ”Ја не могу с Јакшом ратовати,
0074 ”А гори ми тебе оправити,
0075 ”Јел ја немам од срца евлада,
0076 ”А до тебе у вијеку моме;
0077 ”Ћах на Босну тебе запашити
0078 ”А да купиш по раји хараче.”
0079 А кад чула лијепа ђевојка
0080 Старом бабу ријеч бесједила :
0081 ”А не бој се, драги господару!
0082 ”Немој с мене Босну ископати,
0083 ”Него књигу Биограду пиши
0084 ”Каурину Јакши капетану,
0085 ”Нека купи киту и сватове,
0086 ”Нека по ме у Травника дође,
0087 ”Ти ме подај, немој чинит’ кавге,
0088 ”Кунем ти се Богом јединијем,
0089 ”И нашијем свецем Мухамедом,
0090 ”Хоћу Јакши изгубити главу,
0091 ”Донијет’ је тебе у Травника.”
0092 А кад чуо сила Осман паша
0093 Бурунтију по кољену пише,
0094 И справи је Стојном Биограду
0095 А на руке Јакши капетану:
0096 ”Зете мио, ако суђен био!
0097 ”Свате купи, ходи по ђевојку,
0098 ”Од данаске до тридесет дана
0099 ”Када дођеш твоја је ђевојка. ”
0100 Књига пође Биограду дође,
0101 Билој руци Јакше каурина.
0102 Књигу гледа, окупља сватове,
0103 Док испуни свата пет стотина,
0104 Па отоле по ђевојку крену.
0105 Здраво Јакша у Травника дође,
0106 Ђе ноћио, ђевојку му дали,
0107 И љепше га даром даровали,
0108 Па отолен на пут се кренули,
0109 Доклен Стојну Биограду били.
0110 Ту два кума добра добавише,
0111 И једнога старца калуђера,
0112 Те покрсти Хајкуну ђевојку,
0113 Име су јој изабрали дивно:
0114 Анђелија Јакше капетана.
0115 Отолен се свати разметнули.
0116 Прва ноћца када је приспјела,
0117 Оде Јакша у шикли одају
0118 И поведе булу бјелогрлу
0119 Да јој љуби пребијело лице,
0120 А вели му була бјелогрла:
0121 ”Господаре, Јакша капетане:
0122 ”Опучи ми пуца под гроцем,
0123 ”Да те љубим у грло бијело.”
0124 Превари га, удари га гуја:
0125 Опучи му пуца сваколика,
0126 Па довати његовога ножа,
0127 Шњиме Јакшу у срце удрила;
0128 Но је Јакши добра срећа била:
0129 Нејаке су у ђевојке руке,
0130 Обрани га, а не осмрти га;
0131 Па завика из грла бијела
0132 Своју браћу и Јанка и Марка,
0133 Те су жива њега уграбили,
0134 Повели га питому Земуну,
0135 Добавили Грке и ећиме,
0136 Видали га по године дана
0137 Док на Јакши ране пребољеле,
0138 Па кад дође Биограду своме,
0139 Па је булу с коњма растргао,
0140 А по томе војску покупио,
0141 А на Босну с њоме ударио,
0142 Сву је Босну огњем изгорио,
0143 А нејако у крај потурио,
0144 А све јако сабљом погубио,
0145 Осман-пашу жива ухватио,
0146 На троје га муке ударио:
0147 Живу му је очи извадио,
0148 Сломио му и ноге и руке,
0149 Па га тури под бијелу кулу,
0150 Да не може живјет’ ни умријет’;
0151 Бијелу му изгорио кулу,
0152 И здраво се Биограду врати
0153 И одведе хиљаду робиња,
0154 Све младијех турских ђевојака,
0155 И донесе главе посјечене,
0156 Баш хиљаду од Турака глава,
0157 Те окити града бијелога.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.